Godina otvorenih rana

Evropa je u ruševinama. Čak ni časovnici ne pokazuju više tačno vreme, zbog problema sa strujom. Elisabet Osbrink uzima taj vremenski haos kao polaznu tačku s koje, hronološkim redom, prati dešavanja koja će 1947. učiniti manje anonimnom, značajnijom za budućnost sveta.

U centru je nekoliko velikih tema: nastanak neonacizma i džihadizma, sudbina jevrejskih izbeglica, palestinsko pitanje, podela Indije. Istorijski događaji protkani su drugim, ličnijim pričama – u kratkim beleškama, pratimo živote Simon de Bovoar, Diora, Džordža Orvela, Bili Holidej, Prima Levija, Tomasa Mana… Mesec po mesec autorka ispisuje hroniku 1947, koja je nosila u sebi otvorene rane “Drugog svetskog rata” i koncentriše se na ljudske patnje, posebno na sudbinu Jevreja, gde se njena lična priča ukršta sa svetskom istorijom.

Zahvaljujući prevashodno delovima koje autorka ispisuje na ličniji i emotivniji način, ovaj istorijski esej čita se kao roman. Na svakoj stranici nalazimo podsticaj da saznamo još više, vezujemo se za likove i događaje, saosećamo sa protagonistima i sve vreme imamo utisak da se nalazimo usred “žive materije”, duboko ljudske, čak i kad se radi o politici na najvišem nivou. Lako nas prožimaju ideje i atmosfera epohe. Godina 1947. postaje jedno opipljivo juče.

Švedska književnica i novinarka Elisabet Osbrink rođena je 1965. u Geteborgu. Dosad je objavila tri knjige, sve nominovane za nagradu “August”, koja joj je dodeljena 2011. za delo “A u Vinervaldu drveće još stoji”. Dobitnica je i drugih prestižnih priznanja. Radila je kao urednica i reporter na švedskoj televiziji “SVT”, a redovno piše i u dnevnim novinama “Dagens niheter”. U maju 2017. postala je predsednica švedskog “PEN”.