Remek-delo naučne fantastike, nastalo 1965, koje je uzdiglo žanr na nov nivo i postalo nepresušna inspiracija za generacije stvaralaca različitih umetnosti, Dina Frenka Herberta (1920-1986), ponovo je moderna u Srbiji.
“Pre Matriksa, pre Ratova zvezda, pre Enderove igre i Neuromansera, bila je Dina”, objašnjava izdavač, novosadska Čarobna knjiga, zašto je ovaj klasik uvršten u njen izdavački plan. Prvi tom “moćnog, uverljivog i genijalnog“ dela, kako ga je Robert A. Hajnlajn (još jedna legenda SF žanra) okarakterisao, sa potpisom prevodioca Zorana Živkovića, pojavio se ovih dana, uz obećanje da će uslediti kompletan serijal, čiji je prvi deo roman istog imena.
Smešten u daleku budućnost, ovaj serijal bavi se kompleksnim temama: ljudskim opstankom i evolucijom, ekologijom, ukrštanjem religije, politike i moći. Prvih šest nastavaka, koje je napisao Frenk Herbert, pravi su trijumf imaginacije i nezaobilazno štivo svakog ljubitelja naučne fantastike. Ili, da se poslužimo rečima Artura Č. Klarka (i opet SF legenda) – “Jedinstven među svim SF romanima… Ne znam šta bi se moglo uporediti s njim – osim Gospodara prstenova.
Kosmička saga u sebe je utkala mnoge stavove i strahove doba u kome je nastajala – od rastućeg značaja ekologije kao nauke, kontroverznih naučnih ideja tog doba, borbe za prava žena i manjina, renesanse psihoaktivnih supstanci, ratova oko najbitnijeg resursa koji pokreće svu mašineriju tadašnjeg društva, uzavrelih političkih tenzija između Zapada i Istoka i pojave oružja koje, konačno, može da uništi ljudski rod, preko mešanja raznih kulturnih i verskih tradicija, uključujući feudalnu Evropu, sve tri velike avramske religije (naročito islam), tradicije afričkih plemena i Zen budizma, sve do vanvremenskih mori ljudskog roda, pitanja moći, vlasti, rata, religije, vrednosti života, težine smrti, odnosa među ljudima, čovekovog i božjeg mesta u Vaseljeni.
Šta dodati osim indikativne rečenice iz NJujorkera – “Moguće je da je Dina još relevantnija sad nego kad je prvi put objavljena”, ili još bolje, komentar iz Čikago tribjuna – “Jedan od spomenika moderne naučne fantastike”.
A SF spomenik imao je i svoju filmsku varijantu realizovanu 1984, u režiji Dejvida Linča. U glavnim ulogama pojavili su se Sting i Kajl Maklaflin. Početkom novog milenujama urađen je i mini TV serijal. Zanimljivo je da je, pre no što je linč snimio svoju verziju, kultni reditelj Aleksander Jodorovski krenuo u adaptaciju ovog SF klasika, sa idejom da uloge dodeli Salvadoru Daliju, Orsonu Velsu, Gloriji Svanson i Miku Džegeru, ali nije uspeo da obezbedi novčana sredstva. Ima naznaka i za nove pokušaje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
