Ko stoji iza medija, jedno je od onih pitanja koje danas postavljaju svi. I struka i čitaoci i oni koji ne znaju i oni koji znaju. Niko, međutim, ne daje niti polovičan odgovor na to pitanje. Niti ima izgleda da iko to učini. E, utoliko je zanimljivije ono što čini muftija Muhamed Jusufspahić, kada u brojnim intervjuima, TV emisijama, ne propušta priliku da u određenom trenutku sam postavi pitanje. „A ko stoji iza medija?“
Sačeka ponekad i pola minuta, tih skupih televizijskih pola minuta, i kada ne dobije odgovor, samouvereno i ubeđeno sam i odgovori kao da saopštava najproverljiviju stvar na svetu: „Šejtan“. I dok ga TV voditelj zgranuto i pomalo preplašeno gleda, muftija srbijanski još jednom smirenim tonom ponovi: „Da, iza medija stoji šejtan. Šejtan je vlasnik svih medija.“ Priznajem, teško je razgovarati sa veroučiteljem koji se ne libi da da elemente veronauke apsolutno uključi u sva tzv. svetovna pitanja, koja se tiču politike, odnosa među verskim konfesijama, globalnih problema sa kojima se suočava svet. A, opet, kao veroučitelju, teško je zameriti mu što čini baš tako. I eto nama svojevrsne zamke. Zato je moje prvo pitanje za gospodina Muhameda Jusufspahića, muftiju Islamske zajednice Srbije, u intervjuu za Danas glasilo baš ovako:
NBO: Kad vas novinari pitaju kako ocenjujete položaj muslimana u Srbiji, vaš odgovor obavezno počinje imenicom „Bog“. Kažete da time ne bežite od konkretnih odgovora, već da se odgovor mora započeti suštinom. Ima li kompromisnog rešenja. Kako ostati dosledan veroučenju, a biti određeniji u odgovorima?
Muhamed Jusufspahić: Bogu, Tvoritelju samom, treba ostati dosledan u veri Samom Njemu. On nas stavlja u sve kušnje, i u Srbiji i u Siriji, Iraku i Kuvajtu, u Iranu i Izraelu, Srbiji i Bosni, a naš cilj je Njega da pronosimo, Njime Samim, da se ponosimo u svim uslovima u koje nas Stavlja, Sami On.
Mi, Bogoljubi, Miroljubi, a to na korenitom kur'anovitom jeziku, znači reč Muslim, smo ugroženi od šejtana – sujetnog, koji nas udaljava od Boga svim medijima pa i pravopisom ovdašnjim, sadašnjim, koji je za mene krivopis, i moram ga svesno i voljno kršiti, da bih Božje Ime ispisivao velikim slovom.
Sujetnima, koji medijima zavladaše, a koji su svojim sujetama, propali, od Boga otpali, a ni sebi pripali, ugroženi smo mi, Bogoljubi, Samom Bogu, pripadajući, gde god, pa i u Srbiji.
NBO: Jednom ste izjavili da kad god vam se desi nešto loše i ružno, odmah upitate: „Gospode Bože, šta ti to hoćeš od mene, na šta me opominješ?“ Da li i kada vam se dešavaju dobre stvari, pitanje zašto baš vama, postavljate Bogu? Na primer, ako izuzmemo lična dobra poput zdravlja, mnogi smatraju i uspeh na poslovnom planu, dobrim. Vi uskoro odlazite za ambasadora u Rijad. Je li to po vama vrednost, i kome za nju zahvaljujete?
M. Jusufspahić: Samom Bogu treba biti zahvalan na svemu. A Bog neka nagradi zaslužne. Božja je volja! Božjom voljom sam pomiren, Njemu priljubljen, i sve od Njega prihvatam. To znači biti muslim – odan, veran, Bogu priljubljen, sljubljen, pomiren Njegovom Htinom.
A istina je Htina Božja, i ja se više ne usuđujem prkositi Mu, pa čak ni kada je u pitanju buđenje ovdašnjeg malodušja prouzrokovanog nepomenom Boga. To me zbilja podseća na Sizifov posao zalivanje Sahare dvolitarskom flašom jer teško bi bilo nositi toliko vode. Još kada bismo shvatili da se vatra vodom gasi a vatrom rasplamsava…
NBO: I mada jedna od najbogatijih zemalja Bliskog istoka, Saudijsku Arabiju nije zaobišla pošast mržnje i verske netrpeljivosti. U maju ove godine dogodio se napad na jednu Džamiju, kada je tokom molitve poginulo preko 20 ljudi, koji su u tom času bili u Džamiji. Objavljeno je da je napadač bio predstavnik Islamske države, a o ovom događaju, pozivom na mir oglasili su se verski poglavari Sunita i šiita, na sličan način kako se i vi oglašavate o sličnim pitanjima. Kada vas pitaju o strašnim svakodnevnim stradanjima na tobože „verskim“ netrpeljivostima. Da li je ta blagost i poziv na toleranciju utopija, može li se išta drugo reći do poziv na molitvu i povratak Bogu?
M. Jusufspahić: To je zaista poziv blagosti. Nije to poziv na međusobno trpljenje, već poziv ka Jedinom nam Bogu, koji nas Gleda. To nije uthopia – beznadež. Spasiće se ko želi spas, a Veliki Je Bog Što Gleda na nas. On nam Daje kroz nesreću, priliku da Ga zovemo, da nas Čuje, Čuva, Sačuva, jer tu priliku ne prepoznasmo kroz sreću, koju nam Je Sami On, iz istog razloga, Darivao.
NBO: Ipak, kada sebi dozvolite da izađete iz strogo teoloških razmatranja, vaši odgovori ponekad imenuju krivca za globalni haos. Pa tada „šejtan“ barata „zelenim novčanicama“, a ponekad je u igri i „evropska valuta“. Biste li to konkretno objasnili?
M. Jusufspahić: Sujetnih ima i od demona i od ljudi, i oni seju mržnju i štampaju papire kojim zavađaju da bi vladali. Nisu to narodi, a nisu ni države već izrodi koji njima upravljaju jer žele biti Bogati, a Sami Bog Jeste neizmerno Bogati, Moćni(k). Pa se ne brinem, jer Bog Ima Svoj Način sa nimrodima, faraonima, cezarima, sultanima, sujetnima, ovoga doba koji, zato što su vlast, umisliše da su i Vlasnik, a Sami jedan Jeste Vlas(t)nik svega.
NBO: Ne krijete da ste antiglobalista. Objasnite šta znači ta reč.
M. Jusufspahić: Globalista sam ako je to od globus bez granica kada smo zajedno. No danas, globalizam je od globa, globiti, i u tom smislu ja jesam, uz pomoć Božju, antiglobalista.
NBO: Još smo u političkim vodama. Ko vam je „bliži“: Toma ili Vučić?
M. Jusufspahić: Obojica su, suštinski, skupa sa Dačićem i Šešeljom, antiglobalisti, u smislu u kom sam i ja, i to nas povezuje. Zbilja, bio bih pripadnik samo Stranke Bogoljubivih Srbije. Zanimljivo će biti kako će upravljači državama sada oporaviti opoziciju jer je to zdravo. Današnji antiglobalizam kao ni globalizam nisu razumljeni ovim mojim poimanjem, i s te strane mogao bih reći da mi je bliži Dačić, jer su ideje socijalizma i društvene ravnopravnosti svojstvene blagoslovljenim Muhammedu, Isusu, Abrahamu, Mojsiju Ii preostalim vesnicima Božijim. Njih nam sada predstavljaju kao kapitaliste, jer su zlobnički, misao i smisao socijalizma vezali za ateizam. E sad, među antiglobalistima, u smislu protivljenja globi, samo trenutno, saveznici jesu, socijalisti i nacionalističke snage. Takav spoj, uz dozu klerikalizma, redovito rađa narcisoidnost pojedinca i zajednice, opšte poznatiju kao fašizam, a pojmljiviju kao nadmenost, čovekomržje.
NBO: Ideja socijalizma bliske su Muhamedovom učenju, rekli ste. Osim socijalne pravde, šta vam je još blisko u ideji socijalizma? Koliko vam je blizak tekst Internacionale? Poziva ugnjetene ljude sveta na ustanak, između ostalog.
M. Jusufspahić: Pa rekoh, ideja socijalizma je imanentnija Bogoljublju. To je razina našeg zajedničkog života. S druge strane, srodnije mi je Bogoverje nacionalista spram bezverja ateiziranih socijalista. Bog Jeste Preči, pa time i Bogoverje od zajedništva društvenog, bez Bogoverja. Najidealnije blagostanje je u Bogoljubnom zajedništvu čovečanstva. a sloboda je dar Božiji. Dakle, Toma, Vučić, Dačić, to bi bio redosled.
NBO: Pomenuli ste Šešelja. Gde je on u tom poretku, redosledu? Šta mislite o Šešelju, sada, posle povratka iz Haga?
M. Jusufspahić: Očigledno, najdosledniji je u svom antiglobalizmu, u smislu protivljenja globljenju. To može samo da doprinese ovoj zemlji, i od Boga mu želim dobro zdravlje više Bogoljublja a manje nacionalizma.
NBO: Ovih dana mnogo se priča o memoarima Mire Marković. Da li ste čitali knjigu „Bilo je to ovako“?
M. Jusufspahić: Nisam.
NBO: Kako mislite o Miri Marković?
M. Jusufspahić: Bog neka joj je u pomoći.
NBO: Antiglobalistički stav vam je uslov političkog, ili ljudskog opredeljivanja. Postoji li neki relevantni političar u svetu danas koga smatrate antiglobalistom?
M. Jusufspahić: Voleo bih da je to Putin.
NBO: Bili ste u Srebrenici i ove godine, na obeležavanju godišnjice stradanja civila. Aleksandar Vučić bio je prvi put tamo, dočekan od srebrničkih majki, i napadnut od nekih drugih ljudi. Kako ste ocenili taj događaj?
M. Jusufspahić: Častan je bio doček srebreničkih majki a nečastan progon njega od strane srebreničkih svekolikih manipulanata. Dobro je što je otišao, još bolje kako je odgovorio na napad, a najbolje je kad je ugostio sve iz bosanskog predsedništva, a izuzetno, Bakira Izetbegovića. Sve to je dobro za sve nas, voda je ta koja gasi vatru.
NBO: Ipak, vi generala Mladića u medijima nazivate „Ludi Ratko“. Kada verujete (ako verujete) da se Vučić promenio, te da je u Srebrenicu otišao čista srca, da li očekujete da svi zaborave koliko je Vučićevo obožavanje Ratka Mladića bilo do pre nekoliko godina? Kako lično gledate na to i šta svima nama poručujete? Kako se odnositi prema drastičnim promenama političara?
M. Jusufspahić: Niko ne voli lažova koji laže žene u autobusu. Dobro je kada makar i društveno korektno sebe ogradimo od takvih. To treba podržati.
NBO: Maločas ste Dačića, Nikolića, Vučića i Šešelja spojili ili izdvojili, kao političare koji su vam zbog antiglobalizma bliskiji od drugih. Kako objašnjavate da su svi oni međusobno nekako jedni drugima najjača opozicija?
M. Jusufspahić: Često zajednički neprijatelj čini bliskima one koji nisu bliski. Oni su već bili zajedno. Još kada bismo globalizam od globa, ponovo nazvali kapitalizmom, suštinska osovina sukoba bila na relaciji imućni i neimućni. Dolaskom Mesije Isusa-Mesiha Isaa, osovina suočavanja i sučeljavanja će se konačno umestiti na odnos između Bogoljubnih nas i svaštoljubnih ostalih. Voleo bih da mi ovde međusobno ne budemo protivnici, a Sami Bog Jeste Preči od svega.
NBO: I naposletku, ima li opozicije u Srbiji? Kratka ocena.
M. Jusufspahić: Nedovoljno.
NBO: Vratimo se vama. Izjašnjavate se kao Srbijanac, a predstavnik ste Islamske zajednice. Objasnite to.
M. Jusufspahić: A kako drugačije da budem ako sam musliman koji se rađa, živi, deluje, umire, sahranjuje u Srbiji? Verom musliman, nacionalnošću Bosanac, državljanstvom Srbijanac. Srbija mi je domovina, a Bosna otadžbina, a Bog Sami, Htina Njegova, Volja, nam Jeste Postojbina, Obitavalište u Kome nastajemo, postojimo, nestajemo, kad Mu volja. Perfidno je kad vam u pasošu stoji kod citizenship prevod nacionalnost uz koje piše srpsko, za nekoga ko jeste žitelj Srbije, a nije Srbin. Ispravno je da se Srbija zove po Srbima. A možemo li mi ne-Srbi da se zovemo po Srbiji? E, državljanstvo jeste Srbijansko makar ga tako i ne registrovali.
NBO: Koliko muslimana poznajete koji se izjašnjavaju kao Srbijanci?
M. Jusufspahić: Svaki musliman koji shvati da je žitelj Srbije prihvatit će da bude državljanstvom Srbijanac. Ali, secesionisti u srbijanstvu vide srpstvo i srbizaciju, a slepi srpski nacionalisti u srbijanstvu ne vide očuvanje teritorije Srbije. Na nama je da ustrajemo uz Božju pomoć, jer od Islama – Bogoljublja voljenje svoje domovine i otadžbine, I ljubljenje svoje Prapostojbine.
NBO: Muftija Zukorlić kaže da je „nacija“ takođe Kuranska kategorija. Vaš otac je rođen u Bosni, majka vam je Egipćanka. Vaš izbor da budete Srbijanac je vaš. Objasnite to.
M. Jusufspahić: Nacija i pol su činjenice koje nas ne smeju deliti ni od Bogoljublja udaljiti već ih se mora prevazilaziti brzinom svetlosti Božje. Sandžaklije su pretežno slavenizirani Albanci, koji su se svojim bošnjaciziranjem suprotstavili svojoj srbizaciji samo da ne bi bili hristjanizovani, da bi ostali muslimani. I to je istina, a istina je i ovo što im poručujem, da je mnogo iskrenije da budu Albanci, oni koji to jesu, ali, glede spasenja, potpuno nebitno, kao uostalom i nacionalno pitanje čoveka, pojedinca i zajednice, ako zbilja jesu muslimani-Bogoljubi.
NBO: Musliman je onaj koji je pomiren sa Bogom. To je rečenica na kojoj insistirate. Zašto je ona važna?
M. Jusufspahić: Mnogi muslimani prestaše biti to, postavši islamistima. Dakle, mnogi Miroljubi. Bogoljubi, prestaše biti Bogoljubima postavši veroljubima. I veroljublje je pošasno po Bogoljublje, poput rodoljublja-nacionalizma, učiteljoljublja-klerikalizma. Božje Ime je Es-Selaam, i znači Mir Sami. Ime vere je Islaam i znači Pomirenost Mirom Samim, a ime vernika je Muslim, i znači pomirenog. To je proces selamizacije a ne islamizacije i u tome je razlika između Bogoljuba i veroljuba, odnosno između Muslima i islamiste.
NBO: Šta je za vas značila rečenica „J suis Charlie“ kojom je zapljusnut svet nakon ubistva karikaturista iz malog francuskog satiričnog časopisa?
M. Jusufspahić: Ogromnu količinu neupućenosti i površnosti, kao i sam zločin, počinjen s namerom da nam ogadi Al-Laaha.
NBO: Govorite da je čoveku data sloboda od Boga. Da li ta sloboda uključuje crtanje proroka, ne samo Muhameda, crtanje proroka iz svih religija. I šta ćemo s tim što mnogi ljudi smatraju da je sloboda i crtanje karikatura ma koga, pa i verskih ličnosti?
M. Jusufspahić: Bog Dade čoveku slobodu i da Ga porekne, a nekamoli da nekoga nacrta. To je za mene muslimana izazivanje, za koje mi Al-Laah Kaže, da ga dostojanstveno, neizazvan, mimoiđem.
NBO: Upitani šta mislite o ateistima, nedavno ste odgovorili „sloboda narodu“…
M. Jusufspahić: … pa, Bog Dade čoveku slobodu i da Ga Samoga porekne, a Dao je i posledice, skladno, takvoj vrsti ovlasti.
NBO: Zalažete se, bez sumnje, za međukonfesionalnu toleranciju. Imate, ili ste imali emisiju u kojoj nastupate zajedno sa rabinom i sveštenikom. Šta je poruka?
M. Jusufspahić: Nas trojica ne nastupamo, već se trudimo da Samog Boga spominjemo, pronosimo, slavimo, hvalimo, veličamo, svetkujemo, međusobno dobre volje, družeći se.
NBO: Kako biste u najkraćem definisali stanje Islama, i razvoj tog stanja u Evropi danas. Kakva je Evropa?
M. Jusufspahić: Neokapitalizam uz kršćanski radikalizam i anarhijski neoliberalizam uz besparicu i energetsku krizu, dovešć do progona doseljenika iako su već postali državljani srodniji sa svojim evroameričkim domovinama od svojih afroazijskih otadžbina. Ishod takvih sukoba je Samom Sveznajućem poznat.
NBO: Koliko neislamski svet ima predrasuda prema islamu, a koliko radikalizacija islama doprinosi utisku o rigidnošću vaše religije?
M. Jusufspahić: Islam je Miroljublje, jer je Al-Laahovo Ime Es-Selaam-Mir. Muslim je Miroljub. Na jeziku Tore Mošlem je Miroljub. Tako je i na jeziku Jevanđelja. Suštinski je da Bogu ne pridružimo. A želja je sujetnoga da mu budemo sledbenici od Boga Samog odmetnici, otpadnici.
NBO: Za kraj. Bavite se mnogo etimologijom reči. Kada u govoru prevodite svaku stranu reč na srpski, čak staroslovenski, pa na arapski, pa se vratite pojašnjenju koliko je kolokvijalna upotreba pogrešna i stvara nesporazume među ljudima, lepo vas je slušati, a, i teško ispratiti pomalo neprohodnu jezičku erudiciju. Ipak, objasnite nam važnost prevođenja tako što ćete jednu istu rečenicu (po vašem izboru) napisati onako kako je čujemo, a zatim prevesti, onako kako će nas zbližavati, a ne udaljavati.
M. Jusufspahić: Kur'aanovita Božja Reč: ''Inne-d-diine 'inde-L-Laahi-l-islaam.''- prevođena je sa: ''Zaista, kod Al-Laaha je priznata vera samo Islaam.'' – a kada prevodim suštinski: ''Samom Bogu dužnost jeste Bogoljubna odanost, samo!''- jer Allah je Bog, a din je dug, a Islam je odanost Bogu, Bogoljublje. Tvrdim da je loše prevođenje mnoge ne približilo Samom Bogu, mnoge udaljilo od Njega, a mnogima Ga, preko, mrzilaca Boga i svega Božjeg, ogadilo. Naše je da ka Samom Spasu hrlimo i pozivamo, ne samo glasno, nego i jasno. Još kada bismo ovde na Balkanu znali da smo Slavi po slavljenju samog Boga, Serbi po servstvu – služenju samom Bogu, Bošnjaci po pobožnjastvu jer Boh i Bog su kao reči sinonimi te da smo Hrvati jer se za Boga hrvati – boriti znamo. Bili bismo mnogo jedinstveniji.
O sagovorniku
Muhamed Jusufspahić zamenik je reis-ul-uleme Islamske zajednice Srbije i muftija srbijanski. Otac mu je muftija Hamdija Jusufspahić. Muhamed je rođen 1968. godine. Završio osnovnu školu u Beogradu, medresu – srednju versku školu u Sarajevu, Fakultet islamsko-arapskih nauka u Sarajevu, pa u Kairu, gde je i magistrirao.
Ako pitate Bošnjake, reći će vam: „Muhameda Jusufspahića, uglavnom, vole Srbijanci“. Njega, čini se, ne pogađaju kritike, na njih ne odgovara, a ono što misli, govori i čini uvek opravdava isključivo „ljubavlju prema Allahu“. Muftija Jusufspahić teži pomirenju i bliskoj saradnji svih verskih konfesija. Ponekad javno poziva muslimane, hrišćane i Jevreje na zajedničku molitvu „jednom i jedinom Bogu“. O uverenju Islamske zajednice Srbije (IZS) voli da kaže: „Naša je namjera da svi muslimani u Srbiji imaju svoju upravu i, uz dužno poštovanje, bez miješanja onih koji nam dolaze iz drugih država“. Za sebe kaže da je rođeni Dorćolac, koji pripada Allahu.
„Protivi se odlasku državljana Srbije u rat u Siriju, jer smatra da je tu reč o sukobu onih koji žele da dominiraju na polju finansija, ekonomije i nafte.“
Ono sa čime će se svi složiti: Muhamed Jusufspahić ne skriva svoja politička i verska opredeljenja, mada bi mogao, kao i većina ljudi na javnoj sceni. Ta otvorenost zavređuje pažnju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.