Napeto i jezivo

Reč je švedskoj i svetskoj književnoj senzaciji sa potpisom Mikaela Jorta i Hansa Rosenfelta – Žrtve koje dajemo (prevela Anja Lalović), kao i o naslovu Igra žmurke (preveo Vladan Stojanović) jednog od najuspešnijih savremenih nemačkih autora Sebastijana Ficeka.

Za čitaoce opčinjene nordijskim noarom, Žrtve koje dajemo pružaju iskustvo čitanja u stilu Laša Keplera. Neverovatno inteligentan, ciničan i arogantan, kriminalistički profajler Sebastijan Bergman suočen je s najtežom odlukom, a na vama je da otkrijete da li će učiniti pravu stvar.

Pomiren s idejom da su njegovi dani u Riksmordu prošlost, Bergman se posvetio držanju predavanja i pisanju knjiga.

Jedina iz bivšeg tima s kojom se povremeno čuje jeste Ursula, a s rođenom ćerkom izgubio je svaki kontakt. Bergman se vraća na zadatak kada umre jedna od žrtava ozloglašenog silovatelja, kojeg policija mesecima ne može da uhvati.

Netrpeljivosti i nesuglasice koje je imao sa svojim timom moraće da ostavi po strani kako bi zločinca priveo pravdi. „Napetost od prve stranice, zaplet prepun iznenađenja i sjajni likovi“, ocenio je kritičar Neue Presse.

Roman Igra žmurke dolazi iz pera Sebastijana Ficeka, koji je svojim romanom Terapija s prvog mesta nemačkih top-lista uspeo da svrgne Da Vinčijev kod.

Ubica igra najstariju dečju igru – žmurke. Ali, igrana po njegovim pravilima, ona vodi pravo u smrt. Scenario je uvek isti: ženski leš ostavljen sa štopericom koja otkucava, stegnutom u mrtvačkoj šaci.

Zbog morbidne sklonosti da svojim žrtvama vadi oči, ubica je poznat kao Kolekcionar očiju. Jedini koji ga može nadmudriti i zaustaviti u njegovim zločinačkim namerama jeste penzionisani policajac Aleksander Zorbah.

Kolekcionar želi da Zorbah igra njegovu igru, a on, da bi odbranio svoj ugled i spasao nevine žrtve, otpočinje napetu igru žmurke s opasnim ubicom. „Veličanstveno. Briljantno. Knjiga zbog koje će vam se jeza spuštati niz kičmu“, misli kritičar londonskog Tajmsa.