Nedovoljna stručnost Albanaca ili politički otpor Srba

Takozvani „Čovićev plan“ za mirno rešenje krize na jugu Srbije 2001. godine, označio je integraciju Albanaca kao jednu od ključnih stavki ka postizanju tog cilja. Takođe, i resorni ministri u sadašnjoj odlazećoj srpskoj vladi ponavljali su da je integracija Albanaca jedan od glavnih preduslova stabilizacije. Međutim, utisak je da je ovim procesom malo ko zadovoljan.
Albanski političari smatraju da je na ovom polju malo toga urađeno, dok se njihove srpske kolege protive svakoj vrsti „nacionalnog ključa“ u zapošljavanju. Albanci su posebno nezadovoljni tempom integracije u pravosuđe i policiju jer, kako kažu, struktura zaposlenih u ovim službama ne odgovara nacionalnom sastavu stanovništva u ovom regionu.

Nismo zadovoljni

U Preševu Albanci čine 90 odsto stanovništva, u Bujanovcu 60 odsto, u Medveđi je taj procent 30 odsto. U opštini Preševo zastupljenost Albanaca u sudstvu je između 30 i 40 odsto, u Bujanovcu imamo samo jednog sudiju, dok u Medveđi o tome čak neće ni da čuju.

Sličan je slučaj i sa drugim institucijama u tamošnjoj opštini. Iz ovoga se može zaključiti da nismo nimalo zadovoljni politikom zapošljavanja Albanaca u državnim organima. Mi trenutno imamo sudije koji čekaju da se zaposle, ispunjavaju predviđene uslove ali nema političke volje od strane države da se to i učini – kaže Skender Destani, lider jedne od albanskih stranaka Demokratske unije doline .

Prema rečima Predraga Cvetkovića, predsednika Opštinskog suda u Bujanovcu, od 52 zaposlenih u ovoj ustanovi ima 12 Albanaca:
– Od 2006. godine i mog dolaska na ovo mesto, primljeno je ukupno devetoro radnika albanske nacionalnosti. Prošle godine primljeno ih je sedmoro, od čega je jedan sudija, a od početka ove godine dvoje – kaže Cvetković.
U opštinskom javnom tužilaštvu od desetoro zaposlenih samo je jedan Albanac koji radi na mestu zamenika tužioca. Opštinski tužilac Zoran Mitić objašnjava da je krajem prošle godine jedan pripravnik Albanac samovoljno napustio posao:
– Uskoro treba da primimo jednog pripravnika i jednog stručnog saradnika, koji mora da ima položen pravosudni ispit. Naravno, nigde zakonski nije predviđeno koje nacionalnosti moraju biti ti radnici, ali je opšti stav da je poželjno da budu Albanci – kaže Mitić.
U poslednjem segmentu pravosudnog sistema, Opštinskom organu za prekršaje, kako saznajemo, takođe je u poslednje vreme primljeno nekoliko radnika albanske nacionalnosti. Međutim, ovakvim stanjem nisu zadovoljni albanski lideri. Oni smatraju da je, ima li se u vidu nacionalna struktura stanovništva u opštini, broj zaposlenih Albanaca u pravosudnom sistemu zanemarljivo mali. Šaip Kamberi, predsednik lokalnog Odbora za ljudska prava i funkcioner Partije demokratskog delovanja, smatra da u sadašnjoj srpskoj vlasti nema volje da se ovakvo stanje popravi:
– Iako je integracija Albanaca u lokalne i državne institucije počela 2001. godine, na osnovu Programa Vlade, može se reći da nije postignut zadovoljavajući nivo integracije u pravosudnim organima. Osnovni problem je nepriznavanje diploma sa prištinskog Univerziteta, što je za posledicu imalo nedovoljan broj kadrova – kaže Kamberi.
Diplome kosovskih fakulteta počele su da se u Srbiji priznaju 2002. godine. I pored početnog negodovanja lokalnih Srba, koji su sumnjali u stručne sposobnosti vlasnika ovih diploma, izvestan broj Albanaca našao je zaposlenje u struci. Kamberi ističe kako sada deficit kadrova više nije problem, ali jeste, kako kaže, nezainteresovanost države.
Odugovlačenje rešavanja ovog pitanja stvara određene tehničke probleme u radu pravosudnih organa, jer se ne može uvesti službena upotreba albanskog jezika u ovim organima kako nalaže zakon, s obzirom na to da nema kadrova koji to mogu da primene. Na ovaj način sadašnje stanje u sferi službene upotrebe jezika može se definisati kao pravo koje postoji samo deklarativno, ali se ono ne može koristiti – objašnjava Kamberi.
Iz srpskih se krugova, opet, može čuti da Albanci, koristeći vlast koju imaju u lokalnoj samoupravi, potiskuju Srbe. Kao primer za to navode se javna preduzeća i ustanove, gde je u toku promena nacionalne strukture upravnih odbora. Takođe, iz srpskih izvora sve su češći glasovi kako je problem Albanaca nedostatak stručnih kadrova za obavljanje odgovornih poslova u pravosuđu. Jedan od zagovornika ove teze je i Sima Gazikalović iz kancelarije državnog Koordinacionog tela za jug Srbije u Bujanovcu:
– Nezadovoljstvo Albanaca integracijom u državne institucije stara je priča koja nema osnova. Pa, ne može neko ko nema pravni fakultet da postane sudija ili, na primer, načelnik policije. Ja odgovorno tvrdim da je većina visokoškolovanih Albanaca dobila službu adekvatnu svojoj stručnoj spremi – kaže Gazikalović.
Slično razmišlja i Miodrag Milković, šef odbora Socijalističke partije Srbije u Bujanovcu. On, međutim, dodaje, kako zapošljavanje po nacionalnoj osnovi može da bude kontraproduktivno:
– U prošlosti smo imali takozvane „ključeve“ za zapošljavanje i svi znamo kako se to završilo. Mislim da posao u pravosuđu treba da se zasluži znanjem i stručnošću, a ne na osnovu određene nacionalne pripadnosti. Masovna zapošljavanja, bez ikakvog reda i potrebe, mogu da budu kontraproduktivna i da zbog loše selekcije kadrova dovedu do katastrofalnih posledica, kaže Milković.