Neuspeh srpske kolonizacije Kosova

Reč je o konceptu bez glavnog naslova, u kome je razmatrano nacionalno pitanje u Makedoniji, Crnoj Gori i na Kosovu. Mada sem osnovnog teksta dokument ne sadrži nikakve napomene, komentare (izuzev treće i pete stranice koje su numerisane grafitnom olovkom brojevima 3 i 5), niti autorov potpis, gotovo sa sigurnošću se može reći da pripada Moši Pijade. Stil pisanja, sadržina i struktura ovog koncepta ukazuju na njegovu uklopljenost u Pijadine „Teze o nacionalnom pitanju“. Dokument je napisan na pisaćoj mašini, bez proreda, dvostrano, latinicom, na pet strana nešto većih od A4 formata. Prilikom priređivanja teksta izvršene su manje intervencije u slučaju štamparskih ili pravopisnih grešaka, dok su u uglastim zagradama razvijane skraćenice i dodavani interpunkcijski znakovi, ispuštena slova i reči. Ispravkama nisu narušeni autorov stil pisanja i struktura teksta.

Istorijsko-geografski pojam Kosova obuhvata teritoriju Kosova polja iz/međ/u Prištine, Kačanika, Zvečana I Drenice.

Političko-etnički obuhvata Kosovo sve ono što su Srbija i Crna Gora os/voji/le na jugu odnosno na zapadu i istoku 1912-13. ako izuzmemo teritoriju Ma/kedo/nije. Uključujemo dakle ovamo u principu i čitav bivši Novopazarski Sandžak kao i kraj oko Đakovice i Peći (Metohija).

1) Forme nac/ionalnog/ ugnjetavanja. Sve do 1924. ovde je tolerirana partijska for/mac/ija muslimana (DŽemijati) pod vodstvom feudalnih elemenata, jer je ona bi/la/ potrebna radikalima ne samo u parlamentu već i na terenu.

Bilo je to vreme /kada/ je državni aparat bio još toliko slab da je morao paktirati i sarađivati i sa raznim često polurazbojničkim šefovima arnautskih fisova i manji/na/ma (na pr: sa Dreničkim gospodarom Azem Bejtom čija je reč ovde tada više /zna/čila nego reč državnih vlasti). Ali kada se državna vlast osetila dovoljno /jak/om ona je srušila ne samo topovima kulu Azem Bejta već je potpuno onemogućeno svako parlamentarno zastupstvo Turaka, slovenskih Muslimana i Arnau/ta/.

b) Kosovo je postalo i oblast glavne kolonizacije srpskih elemenata. Ta /se/ kolonizacija vrši u znaku otimanja zemlje (ispaše, utrine, šume) domaćeg mu/sli/manskog, naročito arnautskog /stanovn/ištva. Današnjim siromašnim seljacima /ne/ daje se nikakva zemlja a naseljavaju se Srbijanci (četnici, komit/ske/ „vojvode“, /Crn/ogorci pa čak i Vojvođani, Baranci i Istrani). Plodno Kosovo i Drenica pa/li/ su u ruke kolonistima. Naročito u prvoj fazi kolonizacije Metohije režim je naprosto otimao najbolje zemlje plodnoj Metohiji i delio ih naročito Crnogorskim oficirima.

c) Kosovo je pos/ta/lo tada tipična kolonijalna oblast. Kao i Makedonija, Koso/vo/ je područje koje srbijanski i strani kapital eksploatiše na razne načine. /Do/maće seljaštvo ako izuzmemo nešto turskih begova i trgovaca i nekoliko sr/pskih/ sastoji se od zanatlija, seljaka i sitnih trgovaca (u najboljem slučaju). /Da/kle ni govora o nekoj znatnijoj akumulaciji domaćeg kapitala.

d) Kao i Makedonija, Kosovo je oblast poreski eksploatisana. Podela budžeta /n/e dovodi u te krajeve ni izdaleka onoliko koliko ta oblast daje u obliku /p/oreza i drugih dažbina.

e) Samo seljaštvo tih krajeva kao i u Makedoniji trpi i zbog toga što država drži sve šume što joj omogućuje proizvoljan pritisak na seljake koji imaju prava sarviteta u tim šumama. Nedostatak vode u nekim mestima, rđava saobraćajna veza /-/ sve to direktno pogađa široke mase ove zemlje.

f) Kao i u Makedoniji i ovde je još otvoreno pitanje bivših feudalnih odnosa. Pitanja odnosa /nečitko – prim. D. B./ (napoličara), /nečitko – prim. D. B./ još je nerešeno, odnosno zakoni od 1931. i 1933. god/ine/ traže od tih siromašnih seljaka o/d/štetu veleposednicima, begovima pa čak i državi, ostaju velike površine u rukama manastira i vakufa kao i same države, takozvani zemljišni kolonizacioni fond.

g) Dobar deo kolonista nije u ružičastom položaju. Makar u izvesnoj meri pomagani preko agrarnih zajednica od države, mnogi od njih nisu uspeli da se održe. Iz raznih razloga (neobično rđava tehnička kolonizacija itd) propala su čak i čitava nova naselja. U redovima ostalih započeo je normalan proces diferencijacije.

h) Težnja veliko-srpske buržoazije da „nacionalizira“ Kosovo dovela je s jedne strane do nastojanja da se arnautski živalj po mogućstvu potisne preko granice a turski muslimanski živalj da se natera da svoje imanje proda što jeftinije i da se iseli u Tursku, a s druge strane do nastojanja da se što više učvrsti aparat ugnjetavanja u toj oblasti. Zato su /se/ opštine davale i daju se u ruke otvoreno srpskim agentima, a vlast policije i žandarmerije upravo je neograničena. To činovništvo beskrajno korupcionističko, ne preza kao i u Makedoniji da iz seljaka izvlače zlatne turske lire (/nečitko – prim. D. B./ po starom običaju tih krajeva). Verovatno nigde u Jugoslaviji nije posle rata postojao strašniji teror nad masama nego na Kosovu (paljenje čitavih sela, sl/a/nje velikih vojnih odeljenja u sela na duži boravak na račun seljaka, ubijanje istaknutih ljudi). Bez izgleda na ekonomski napredak na industrijalizaciju ovi krajevi su već odavno stali da liferuju iseljenike, pečalbare. Od Skoplja do Beograda, a sigurno i drugde naći ćete arnautske pečalbare, ljude koji redovno rade najteže fizičke poslove a koji žive pod najgorim uslovima. Proletarizacija je normalan proces u seljaštvu te zemlje, naročito u arnautskom i muslimanskom.

j) Razume se da veliko-srpski imperijalizam nastoji da i kulturno utiče na Arnaute i Muslimane. Osim muslimanskih religioznih škola i nekih crkvenih škola za katoličke Arnaute (oko Prizrena) ovde postoje još samo srpske škole. Na neke sopstvene srednje škole to stanovništvo Kosova ne sme ni da pomisli. Procenat Arnauta u srednjim školama iščezavajući je malen, a i to su sve deca begova i trgovaca.

Zaključak. Kao što smo videli, pod srpskom vlašću najveći deo stanovništva Kosova došao je u pravo kolonijalno ropstvo.

a) Otpor protiv nac/ionalnog/ ugnjetavanja. Dok su pravi Turci suviše neznatan sloj da bi mogli u većoj meri reagirati na metode srpskog ugnjetavanja, sandžački slovenski muslimani su prvih godina posle rata reagirali obično u formi hajdučkih družina (Jusuf Mekonjić, Husein Bošković i drugi).

b) Najznačajniji je bez sumnje, otpor Arnauta. Zahvaćeni velikim nac/ionalnim/ pokretom ostalih Arnauta koji je 1920. g/odine/ oterao italijanske okupatorske trupe iz južne Albanije (Valona), kosovski Arnauti su i sami 1921. g/odine/ digli ustanak. I ako je ovaj ustanak u krvi ugašen od srpske vojske, nac/ionalni/ otpor time nije pre/…/

c) Pošto su srpske vlasti mnogim Arnautima naprosto otele izvor prihoda, zemlju i stoku, među Arnautima se momenat nac/ionalnog/ otpora tesno isprepliće sa potrebom arnautskih seljaka da sebi osiguraju prihode makar i pljačkom. Zato je u pokretu kačaka teško odvojiti razbojnički momenat od nac/ionalno/-političkog. Ali je nesumnjivo da se kačaci pod Srbima mogu uporediti sa srpskim hajducima Karađorđevog vremena.

d) Još uvek znatno povezani starim plemenskim vezama, a sada još i pod uticajem propagande za Veliku Albaniju, kosovski Arnauti su u priličnoj meri podupirali rad takozvanog Kosovskog komiteta (KK) (Hasan-beg Prištinac, Bajram /Cur/ i dr) čiji je zadatak bio da radi na prisajedinjenju Kosova Albaniji. Rad KK može se uporediti sa radom VMRO, ali su njegove forme aktivnosti bile nešto drukčije, a opseg rada mnogo skučeniji. Od 1921. do 1925. postojala je između KK i VMRO i uža saradnja. Treba naglasiti da se KK naslanjao na Italiju.

e) Poslednjih godina ne oseća se doduše nikakva veća aktivnost među Arnautima, ali još postoji živi kontakt kosovskih Arnauta sa Albanijom. Nesumnjiva je tendencija da na mesto ranije anarhične kačačke forme borbe stupe nove, moderne forme borbe, moderna nac/ionalna/ i klasna borba. Tu promenu uslovljava već sam fakat da su pod Srbijom kosovski Arnauti došli pod vlast prvi put jedne koliko-toliko moderne buržoaske države, u splet kapitalističkih ekonom/skih/ odnosa. Kao kod Makedonaca i Crnogoraca, nac/ionalna/ borba Arnauta ima u velikoj meri položaje borbe jednog gentilno feudalnog društva protiv ogromnog tereta moderne kap/italističke/ države i protiv tereta koje im nameće kapitalizam.

f) Brojna arnautska emigracija koja je nastanjena u Albaniji svim silama podržava plan o formiranju Velike Albanije koja bi imala da obuhvati i arnautske kolonije u Srbiji i Makedoniji. To je u stvari stav italo-imperijalizma.

3) Zaključak.

a) Kosovo predstavlja komplikovani mozaik raznih nac/ionalnih/ manjina i etnič/kih/ grupa.

b) Srpski imperijalizam bacio je ovu oblast u položaj kolonije ne rekavši ni jedan od osnovnih problema te oblasti.

c) Nac/ionalno/ pitanje Kosova u osnovi je pitanje tamošnjih Arnauta, Turaka, slov/enskih/ Muslimana i manjih grupa (Mađupi, Cigani, Kucovlasi).

d) Koncepcija Velike Albanije ne znači rešavanje tog pitanja, nego samo postavljanje albanskog odnosno italijanskog imperijalizma namesto srpskog. Borba protiv takvog „rešenja“ uslovljena je borbama za izolaciju feudalnog sloja, odvajanjem arnautskih i turskih radnih masa ispod uticaja begova /nečitko – prim. D. B/ bili oni orijentisani velikoalbanski ili srpski (Cena-beg). U tom cilju treba da se organizaciono oformi kosovski nac/ionalno/ rev/olucionarni/ pokret u duhu levog krila KK Fan Noli-a.

e) Rešenje nac/ionalnog/ pokreta i ovde se može postići formiranjem slobodne radničko-seljačke republike Kosova putem revolucionarnog obaranja velikosrpskog faš/ističko/-imperijalističkog režima. To rešenje za Arnaute, Turke i slov/enske/ Muslimane znači da dođu u punoj meri do slobodnog vlasništva zemlje, da se oslobode nac/ionalnog/ ugnjetavanja i da se ostvare uslovi za potpuno slobodan nac/ionalno/-politički i kulturni razvitak. Izgleda da je i srpsko seljaštvo i radništvo tih krajeva već sazrelo da primi tu parolu.

f) Pošto se rešenje može postići samo pod uslovom da proletarijat u toj borbi ostvari svoju ulogu hegemona, osigurati se to rešenje može samo prerastanjem prve etape revolucije u drugu, u prolet/ersku/ revoluciju.