Novi (svetski) poredak ili globalna apokalipsa

U početku, čini se da će sve biti lako a rešenje lako, da su voda, hladovina i oaza u blizini.

Ali, sudar s realnošću počinje kad nastupaju halucinacije i kad je ozbiljnost sudbine sasvim jasna i izvesna.

Čini se da tek sada nastupa svest da sukob u Ukrajini neće biti ni kratak, ni jednostavan, niti da će svet posle njega biti isti kao svet poslednje ležerne, 2019. godine.

Rat u Ukrajini je svetsko-istorijski događaj, završni čin posthladnoratovskog perioda i početak nove nenapisane ere.

Spektar mogućih ishoda kreće se od nestabilnog novog hladnog ili vrućeg rata koji uključuje Sjedinjene Države, Rusiju i Kinu, do zamrznutog sukoba u Ukrajini, ili postputinovsko rešenje u kojem Rusija postaje deo revidirane evropske bezbednosne arhitekture.

Kako god, američki planeri već uviđaju mogućnost raspada dosad poznatog svetskog poretka, sve zasnovano na trenutno dominatnom uverenju da sukob u Ukrajini nije ni blizu razrešenja i da će trajati narednih godina.

Američki Pentagon, a zatim NATO, pa američki predsednik Bajden, ponovili su ove nedelje da veruju da u Ukrajini slede godine ratovanja, a šef amerićkog Združenog generalštaba, Mark Mili kaže da bi SAD i njeni saveznici trebalo da budu spremni da se suprotstave ruskoj agresiji u Istočnoj Evropi „značajno dugo vreme“.

Podrška ovakvim ocenama stigla je i iz obaveštajnih krugova.

„Mi ćemo dugoročno učestvovati u ovom sukobu i za nas će ovo biti rat iscrpljivanja“, kaže Stiv Hol, bivši šef ruskih operacija CIA.

„Ovaj rat bi mogao da se nastavi još dugo, ali Sjedinjene Države će nastaviti da stoje uz Ukrajinu i ukrajinski narod u borbi za slobodu“, dodaje Bajden.

NEMERLJIVE POSLEDICE: Sve to ukazuje da će svet biti suočen sa trajnijim poremećajima, nego ikad ranije.

Američka ministarka finansija, Dženet Jelen upozorila je na „ogromne posledice“ koje će rat u Ukrajini imati na globalne zalihe hrane i energije, što će zauzvrat stvoriti lanac političkih posledica u američkim i zapadnim prestonicama.

Ratni udar na cene benzina i namirnica u SAD, koje su već porasle na nivo visoke inflacije, mogao bi da ima političke implikacije, uključujući i sudbinu demokrata i predsednika Džoa Bajdena na predstojećim izborima na sredini mandata.

Globalne ekonomske posledice rata u istočnoj Evropi počele su da potkopavaju dosadašnje ekonomije.

Direktor Blekroka, Lari Fink, koji upravlja najvećim svetskim portfoliom imovine od 10 triliona dolara, predviđa kidanje ekonomskih veza koje su povezale svet nakon Hladnog rata.

A, svetska ekonomija već se suočavala s teškim izazovima i pre rata u Ukrajini.

Pandemija je poremetila globalne lance snabdevanja, što je izazvalo rast inflacije.

Sada, oštre sankcije ruskoj ekonomiji ne kažnjavaju samo Putina, već izazivaju negativnu reakciju u zemljama koje su ih uvele.

Cene benzina skočile su pošto je Rusija isključena sa većeg dela globalnog tržišta nafte.

Bajden se obrušio na „Putinovo poskupljenje“ u pokušaju da izazove političko pokriće kod glasača koji su već bili pokvareni kako se približavaju međuizbori.

NJegovo predsedavanje – rođeno u krizi izazvanoj pandemijom – sada će se definisati drugim velikim sukobom Zapada sa Kremljom.

Dugi rat biće i naporan test jedinstva NATO. Činjenica da su 63 republikanska člana Predstavničkog doma, uglavnom Trampove pristalice, glasala protiv rezolucije koja podržava NATO ove nedelje već podstiče strepnje o tome šta bi povratak bivšeg predsednika u Belu kuću značio za NATO i jedinstvo saveza.

U toj rezoluciji podržava se NATO a Bajden se poziva da „ojača posvećenost“ te organizacije u „odbrani demokratije“.

DEJTON NA DONU: Britanska ministarka spoljnih poslova, Liz Tras pozvala je na preispitivanje zapadnog bezbednosnog stava.

„Doba saradnje sa Rusijom je završeno. Potreban nam je novi pristup bezbednosti u Evropi zasnovan na čvrstini, odbrani i odvraćanju“, rekla je ona u Briselu.

Ukoliko rat bude potrajao godinu dana, onda će 2023. biti godina izuzetne krize, predviđaju analitičari Pentagona.

Ono o čemu se sada govori je „zamrznuti konflikt“, koji vodi u „dvostruki Hladni rat“, odnosno istovremeni američki sukob na dva fronta, s Rusijom, ali u njegovom produžetku i s Kinom.

Tako bi se Ukrajina pretvorila u „istočnoevropsku Bosnu“ u kojoj bi se sukob okončao nekom vrstom međunarodne konferencije koja bi bila Dejton na Donu.

U tom slučaju, u 2023. svetske cene nafte ostaju iznad sto dolara po barelu, dok će se Evropa boriti da se oslobodi ruskih energenata.

Već zima 2022/23. može da primora zemlje EU da počnu sa racionalizacijom snabdevanja energijom. Evropa tako ulazi u recesiju.

Iako su Sjedinjene Države pošteđene recesije, visoka cena benzina nastavlja da ljuti Amerikance.

Zbog toga je Demokratska stranka u opasnosti da izgubi kontrolu i nad Senatom i Predstavničkim domom na izborima u novembru ove godine.

Prema ovom scenariju, američkoj strani čini se najverovatnijim, zaraćene strane su zakovane u sukobu niskog intenziteta kome se ne vidi kraj, dok evropski lideri nastoje da uklone privrednu recesiju tako što bi ponudili Rusiji ukidanje sankcija za povlačenje iz Ukrajine.

Bajdenova administracija verovatno neće ukinuti energetski embargo, ali želeći pad cena nafte s ciklusom predsedničkih izbora koji počinje sredinom 2023, žmuriće na druge zemlje, uključujući evropske saveznike, na njihovo korišćenje ruskih energenata.

Pretpostavlja se da će mirovni pregovori koje vode Francuska, Nemačka, Turska i Izrael, trajati dugo.

Moskva želi uveravanja da će NATO prestati da obezbeđuje oružje ukrajinskim snagama i da će povući svoje obećanje iz 2008. da će primiti Ukrajinu i Gruziju u Alijansu. SAD to neće popustiti, iako je Zelenski već neko vreme govori da san Ukrajine o članstvu u NATO više nije izvodljiv.

Procenjuje se da će ukrajinski predsednik prihvatiti neutralnost sve dok pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN (SAD, Rusija, Kina, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska), plus Nemačka i Turska, budu garant bezbednosti Ukrajine. Zelenski, međutim, nije voljan da prizna nezavisnost otcepljenih regiona svoje zemlje, Donjecka i Luganska.

Pošto će pregovori verovatnu zapeti u tim tačkama, Vašington će želeti da udvostruči isporuke ukrajinskim snagama, dok se Francuska i Nemačka i dalje nadaju da će postići sporazum sa Moskvom.

Francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc predlažu širu mirovnu konferenciju koja bi ubrzala razgovore o kontroli naoružanja između NATO i Rusije.

NJihova namera je da izbegnu novi Hladni rat u Evropi.

Vašington se, međutim, protivi ideji konferencije, jer mnoge američke spoljnopolitičke elite smatraju da Putin nije dovoljno platio za svoju neopravdanu invaziju na Ukrajinu.

Vodeći članovi Kongresa iz obe stranke pozivaju predsednika da ne ukida čak ni neke od najblažih finansijskih sankcija Rusiji – korak za koji Makron i Šolc smatraju da je potreban za jačanje slabašnog mira.

DEGLOBALIZACIJA: U scenariju koji je razrađen za Pentagon, cene nafte opadaju, ali ostaju u rasponu od 75 do 95 dolara po barelu.

Evropa ubrzava svoje napore da ojača obnovljive izvore energije, uključujući nuklearnu.

Ekonomski rast EU, nakon recesije u 2022/23, iznosi manje od jedan odsto na godišnjem nivou, dok SAD imaju rast viši od dva odsto, a Kina pada ispod pet odsto.

Kako globalni rast pada ispod četiri odsto, sve je izvesnije da bi svet mogao da se zaglavi u produženom periodu sporog ekonomskog razvoja.

Nemiri eskaliraju u delovima Afrike i Bliskog istoka koji su zavisili od ukrajinskog izvoza pšenice.

U svetlu podrške Kine Rusiji, Vašington širi novi Hladni rat i na Peking.

Moskva i Peking, zauzvrat, produbljuju svoju političku saradnju.

Kina proširuje prekogranični međubankarski platni sistem kako bi omogućila dvema susednim silama da zaobilaze SVIFT međunarodni platni sistem.

Rusija i Kina namiruju veću trgovinu digitalnim juanima, smanjujući potrebu za dolarima.

Kina takođe pere ruske zlatne rezerve, za koje se veruje da vrede oko sto milijardi dolara, pretvarajući ih u juane koje Rusija može koristiti za kupovinu kineske robe.

Kineski predsednik Si Đinping vidi prednosti širenja Hladnog rata sa Sjedinjenim Državama, pojačava svoju nacionalističku retoriku, tražeći podršku za borbu režima sa Zapadom, i potiskujući rastuću nelagodu svojom vladavinom među onima u KP koji žele da uvedu tržišne reforme.

U tom okruženju nastaje neformalni blok nesvrstanih nacija koji uključuje Indiju, Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Vijetnam, Tursku i Brazil.

Većina tih zemalja je održala dobre odnose sa Rusijom uprkos pritisku Zapada da izoluju Moskvu.

Ekonomski zavisni od trgovine sa Kinom, oni takođe žele dobre odnose sa Pekingom.

Međunarodna saradnja, od klimatskih promena do zajedničkih ekonomskih izazova, globalnih tehnoloških standarda i razvojne pomoći za siromašnije zemlje postaje teža.

Internet se dalje raspada, jer rastuće rivalstvo između SAD i Kine navodi ih da pokušaju da u digitalnim pitanjima privoli što više zemalja na svoju stranu.

Globalni ekonomski rast nastavlja opadajući trend uz jačanje deglobalizacije.

Međunarodne multilateralne institucije, od Ujedinjenih nacija do Svetske trgovinske organizacije i Svetske zdravstvene organizacije propadaju, a svetski poredak kakav poznajemo se dezintegriše.

Iz te tačke mogućna su dva puta: stvaranje novog poretka ili dalje srljanje u globalnu apokalipsu. Dejton na Donu zbog toga je potreban što pre.