Pre ravno 400 godina, početkom januara 1622, rođen je, a 15. januara kršten jedan od najznačajnijih francuskih spisatelja, Žan-Batist Poklen alias Molijer (1622-1673).
Drugi spisatelji njegovog vremena manje-više su zaboravljeni. Filološke diskusije o njegovih tridesetak pozorišnih komada kruže oko pitanja da li je Molijeru bilo do društvene kritike ili naprosto o tome da ljude zasmeje, kao da jedno neminovno isključuje drugo!
Kroz smeh, subverzivni i oslobađajući smeh, spoznati svet i prozreti mehanizme jednog kompleksnog društva, to je, čini se, bio eliksir ovog selfmade man – bilo da je reč o insceniranju ljubomore, licemerja, tvrdičluka ili bigoterije.
Molijer je u Francuskoj sa Kraljem Sunca / Le Roi Soleil našao partnera za svoj teatar.
Luj XIV obožavao je teatar i sa Molijerom je a silentio zaključio pakt: dramski pesnik i direktor pozorišta trebalo je da zasmejava publiku, a za uzvrat je smeo da se nada da će sve svoje komade objaviti sa obligatornom klauzulom privilegija kralja.
Molijer se, pri tome, nije preobrazio u plaćenog klakera apsolutističke samovolje.
Svojim istančanim osećanjem za nerve jednog društva, Molijer je znao da virtuozno vlada klavijaturom suštine i privida.
I 400 godina nakon svog rođenja Molijer je popularan i njegova dela su učestalije inscenirana nego, recimo, ona koja potpisuju njegovi savremenici – Rasin i Kornej.
To što Molijer u vremenu sadašnjem oduševljava, leži na temama koje u njegovim komadima dolaze do izražaja.
Diskursom o polovima Molijer je znao da svojim figurama unese napetost. Kad recimo Arnolf u Školi za žene kaže „Bog je stvorio tvoj pol da bude podređen, samo bradatima pristoji pravo vlasti“, onda se mi osetimo neprijatno dotaknuti u društvu u kome kult muškosti nije iščezao i mimo rastućeg feminizma.
Gde su zapravo granice na sve strane hvaljene francuske galantnosti i jevtinog udvaranja, kao na primer u Tartifu?
Mnogi bi danas Molijera, povodom 400. godišnjice njegovog rođenja, preneli u Panteon.
Bez ikoje sumnje on je klasik francuske književnosti, ali ne i sakrosanktni svetitelj na stubu večnih vrednosti, već autor koji se kroz lektiru i re-lektiru otkriva na novi i neočekivani način.
Proteklih godina i decenija i prilaz njegovim komadima se promenio.
Tradicionalno deklamovanje baroknih tekstova ustupilo je mesto eksperimentalnom pristupu Molijerovim jezičkim slikama.
NJegovi literarni heroji danas žive na bini u vidu stripova i grafičkih novela, ili pak kao Teatar u džepu, kao što jedan izdavač označava najpoznatije Molijerove komade.
Danas Molijer dominira u bioskopskim salama. Rediteljka Ariane Mnuškin 1978. je snimila film sa ansamblom ThÚÔtre du Soleil, koji je u međuvremenu postao klasik.
NJegove komedije su klasici, a njegovim figurama se do danas smejemo.
ComÚdie-Franšaise do danas je jedini francuski nacionalni teatar sa postojanim ansamblom.
Tu je svake godine do jula Sezona Molijera, u kojoj se njegova dela izvode i iz temelja mogu upoznati njegove figure: bolesni tvrdica, zdravi hipohonder, opsesivni bogomoljac.
Oni stupaju u konflikte, koje su sami izazvali, jer ne mogu iz svoje kože.
Jedan švajcarski romanist tvrdio je da Molijer dolazi iz tradicije Commedia dell’arte i francuske farse.
NJegovi karakteri su stilizovani tipovi.
Molijer je primenjivao princip Commedia dell’arte kakao sa svojim karakternim tipovima, tako i u osnovnim konstelacijama – kao na primeru tiranskog oca i njegove ćerke koja mora da se uda za nekoga koga ne voli.
Ono što njegove komedije čini večno živim, iako bi mogle da budu i tragedije, jeste njihova radikalna ambivalentnost, koja ih i čini efektivnim.
NJegovi komadi mogu, ali ne moraju biti prilagođeni ni u kakav vremenski kontekst, jer svako razume njegov jezik i ironiju njegovih dijaloga.
Licemera, tirana, škrtica, gramizljivaca ili pritvornih bogomoljca biće dok bude veka i sveta.
U čemu je inovativnost Molijerovog poetskog dela?
Prvo, Molijer je pozorišnji čovek / homme de thÚÔtre, čovek prakse na bini, a ne naprosto pisac za stolom.
Drugo, njemu je pošlo za rukom da psihološki produbi pozorišni žanr: on se može smatrati rodonačelnikom karakterne komedije.
Treće, on je komedije osavremenio, aktualizovao i dao im pečat, formu i kolorit svoga vremena.
Četvrto, on je i beskompromisni kritičar svog vremena, posebno je snažan njegov antiklerikalni cinizam.
Ujedno je Molijer morao da svoje gledaoce zasmejava i zabavlja. I peto, on je mislilac sui generis, sa svojim sopstvenim veltanšauungom.
Komika kod Molijera je u kontrastu i disproporciji (situacija/gest), ambigvitetu (reč/sintaksa) i protivrečnosti bivstva i iluzije.
Molijer se podsmeva slabostima čoveka i to već četiri stoleća sa uspehom.
On je jedan od najuspešnijih i najznačajnijih francuskih spisatelja i internacionalno jedan od najigranijih komediografa na čitavom zemljinom šaru.
A, kako bi valjalo proslavljati klasika? Možda jednim kolokvijumom pod kupolom slavnog Institut de France?
Verovatno bi Molijer o tome pre napisao zajedljivu farsu kojoj bi se publika od srca smejala, no što bi se radovao sterilnosti akademskog patosa ili lovorikama jubilaru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
