„Prokleta avlija“ Žan-Pola Diboe

Roman je srpskim čitaocima učinila dostupnim prevoditeljka Tamara Valčić Bulić. Ovenčan Gonkurovom nagradom (2019), lako prohodan, stilski i kompoziciono besprekorno ujednačen, romanNije svima isto na ovom svetu ukazuje se kao pravi biser savremene francuske i svetske književnosti. Stoga možemo s pravom uzeti kritičku misao da je reč o jednom od najlepših Diboinih romana.

Pisac u središte priče čitaoca uvodiin medias res, da bi potom retrospektivnim postupcima fabula naglo usporila. Finim, jednostavnim i nenametljivim stilom Diboa vodi čitaoca uprokletu avliju – montrealski zatvorBordo u kome kazne služe i oni uistinu krivi, ali i oni koji to nisu. Ukrštajući odlike detektivskog štiva i porodičnog romana, Diboa ispisuje impozantno delo savremene francuske književnosti. Fabula se u romanu račva u dva toka; prvi je određen zatvorskim iskustvom i atmosferom, dok se drugi temelji na odmotavanju klupka prošlosti, što onemogućava da delo jednoznačno klasifikujemo.

Međutim, iako je dominantna tema zatvorsko iskustvo, ništa manje nije važan porodični narativ. Tematizuje ovaj roman i odnos oca i sina, kao i pomalo marsoovski odnos sina i majke. Istovremeno, to je priča o snažnom osipanju života i osećaju gubitka i nenadoknadivosti. Motivi smrti su česti, oni se čak gradativno lančaju u zgradi u kojoj Pol Hansen radi kao nastojnik. Radeći na toj poziciji, Hansen se čitaocima otkriva kao osećajan, predusretljiv i najpre kao junak svakodnevice, jer u oblikovanju njegovog lika nema ničeg čudesnog, niti izuzetnog.

Diboa je napisao jedan stvarnosni roman, duboko moderan, aktuelan. Nije slučajno pisac odabrao dati naslov. Kroz razvoj same radnje i psihologizaciju likova suočavamo se sa brojnim nepravdama u savremenom društvu i upravo u tim segmentima se otkriva i socijalni sloj romana.Nije svima isto na ovom svetu svedoči i o klasnim nejednakostima, kojima se pisac, oštro suprotstavlja stajući na stranu uniženih.

Međutim, neumitnost je da junaci ipak snose svoje kazne, čak i onda kad uistinu nisu krivi. To je možda inicijalni motiv da ovo Diboino delo uporedimo sa romanomProkleta avlija nobelovca Ive Andrića, a ne samo puka podudarnost u motivu zatvora.

Zašto je pak i zatvor u romanuNije svima isto na ovom svetu svojevrsnaprokleta avlija doznajemo na samom koncu. Služeći se retrospektivnom metodom, pisac momenat saopštenja krivice i uzroka vešto odlaže, maestralno pripremajući čitaoca za kulminaciju napetosti u zgradi u kojoj je Hansen bio nastojnik.

U drugom narativnom toku Diboa pripoveda o Hansenovom detinjstvu, zrelom dobu, odnosima sa bliskim ljudima, briljantno ukrštajući prošlo i sadašnje. Ne treba zanemariti ni motiv ljubavi, gubitak voljene osobe (motiv mrtve drage), kao ni toplu i iskrenu ljudsku odanost životinjama. Motiv stranca najviše dolazi do izražaja u liku Hansenovog oca, pastora „koji je bez vere propovedao Božji zakon“ i direktno i indirektno zbog poročnosti dva puta izgubio službu.

S druge strane, to je i roman o potrazi za domovinom, o seobama od Francuske do Kanade, i naposletku, o Hansenovom povratku u Dansku, u Skagen, kao jedinu prapostojbinu. Konačna migracija ima u romanu meditativno svojstvo i ukazuje na pravu domovinu kao oazu u svetu nepravde, nejednakosti i surovosti. Nakon bolnog traganja za pravdom i suočavanjem sa njenim naličjem, nakon gubitaka svih najbližih, Diboa svog junaka odvodi u neki novi svet koji obećava, istovremeno romanu dajući, ako ne srećan, sigurno bar meditativan i spokojan kraj.