Retoričko nasilje

Napinjanje da se ova presuda pravno preimenuje sve više „ukopava“ one koji to pokušavaju.

Poricanjem presude koju je doneo, ponavljam, sud UN-a od strane najvećeg dela političke elite u Srbiji (njenog vladajućeg i opozicionog dela), legitimiše se zločin i nasilje prema drugom i različitom kao društveno prihvatljiv model ponašanja. Ovu vrstu odgovornosti politički lideri u Srbiji koji ne guraju presudu Međunarodnog suda pravde ne mogu da izbegnu i moraju biti svesni da postaju motivatori i pomagači svakog budućeg zločina prema drugom i drugačijeg. Odgovornost političke elite se upravo ogleda u „etičkom vodstvu“, koje bez poštovanja procedura i institucija ne postoji.

Poricanjem presude suda, politička elita stvara mogućnost da u nekoj budućnosti neko drugi prema pripadnicima njihovog naroda počini genocid koji neće kao takav biti priznat od političke elite naroda koji je to počinio. Ovakvim ponašanjem politička elita Srbije svoj narod ostavlja van civilizacije, u kojoj se pravo i pravda definišu na (ne)savršenim sudovima.

Upravo čin prihvatanja odluke Međunarodnog suda o genocidu u Srebrenici bi mogao da bude otvarač za drugi deo priče o suočavanju sa zločinima nad Srbima. Pokretanjem ovog točka suočavanja Srbija i društvo Srbije bi pokazalo da je spremno da ispuni mere iz Poglavlja 23 i tako postane deo Evropske unije. Srbija bi se vratila svojim korenima, odnosno mogla da ponovo od svoje južnoslovenske braće bude zvana Slobodijom ili, kako bi to danas rekli, liderkom na Zapadnom Balkanu, u oblasti vladavine prava i na taj način stekne moralno pravo da drugima ukazuje na neprocesuiranje i nesuočavanje sa svojim zločinima i zločincima.

Petak, 12. jul

Autorski tekst predsednika Srbije i predsednika Srpske napredne stranke u Politici, koji je prema svedočenju narodnog poslanika Vladimira Đukanovića nastao (u nekom procentu) kao odgovor na „fašističko istraživanje“ Biroa za društvena istraživanja – BIRODI za reakciju je imao inicijativu za potpisivanje peticije koju je pokrenuo akademik Teodorović. Cilj ove peticije je osuda govora mržnje. I zaista, predsednik Srbije (čiji je bivši predsednik stranke u UN-Tribunalu osuđen za dela koja su povezana sa govorom mržnje), smatra da je etiketiranje političkih i društvenih oponenata deo političke borbe.

Komunikacija nasilja je predvorje fizičkog nasilja. Treba li da podsećam na slučajeve Ćuruvije, Đinđića i Ivanovića. U slučaju poslednjeg, monitoring – tim BIRODI-ja je izmerio da je Oliver Ivanović na TV Pink bio predstavljen sa 74 odsto negativnog vremena tokom pet meseci 2017. godine čime je bio najnegativnije predstavljen političar sa Kosova na TV Pink. Shvatanje politike kao proizvodnje neprijatelja je igranje po ivici ambisa sukoba u društvu. Ako možemo da imamo razumevanje za takvo postupanje političara, takvo postupanje javnog funkcionera koji je simbol državnog jedinstva i izabran da bude predsednik svih građana je neprihvatljivo.

O tome kako su mediji i političari pravili sukobe ima više studija. Preporučio bih predsedniku i njegovom PR timu da pročitaju kakvu nesreću mogu da izazovu mediji zloupotrebljavajući javnu komunikaciju: „Rat je počeo u Maksimiru“, „Korist od neprijatelja“, „Mediji i rat“, „Rikošet reči“.

Subota, 13. jul

Urednici Večernjih novosti, Informera, Alo, i sajta Pinka nekom dinamikom nesvesnog ili novinarskim arhetipom odlučili da na isti dan objave kolumnu medijskog analitičara Ištvana Kaića, koja je delom bila posvećena žitiju Udruženja građana „Biro za društvena istraživanja“ i mojoj malenkosti čiji sam ovlašćeni predstavnik u APR i član Upravnog odbora BIRODI-ja.

Za one koji nisu čitali na portalu istvankaic.rs, autor je teniskim rečnikom napravio dva dubla. S jedne strane mreže NSPM i BIRODI, a s druge IPSOS i Faktor plus, pri čemu su IPSOS i Faktor plus prave istraživačke agencije, a BIRODI i NSPM politički istraživači koji mere javno mnjenje po meri opozicije. O kakvoj analizi se radi govori činjenica da autor nije uspeo da utvrdi pravni status BIRODI-ja, koji je od Kaića označen kao agencija za istraživanje javnog mnjenja, iako je BIRODI udruženje građana registrovano kod APR.

Teza da smo jedna od „novokomponovanih grupacija nastalih stranim novcem koja postaje bitna u periodu režima SNS-a sa jasnim i isključivim ciljem njegove diskreditacije“, nije tačna, jer je BIRODI osnovan 2005. godine. Previd, koji medijskom analitičaru ne bi smeo da se desi, je činjenica da je BIRODI postao vidljiv zbog medijskog monitoringa 2012. godine kada smo u kampanji za parlamentarne i predsedničke izbore bili rado viđeni gosti na „TV Skaj plus“ i dnevnim novinama „Pravda“.

Pre toga smo osmislili model borbe protiv korupcije na lokalnom nivo čiji su delovi deo mere 2.2.10.37 u Akcionom planu za Poglavlje 23, što je inače bio motiv članstva u Asocijaciji „Građanski front“ s jasnom naznakom da nećemo učestvovati i političkim aktivnostima.

Zbog poređenja, na osnovu nalaza monitoringa, medijskog stanja u Srbiji sa Azerbejdžanom i Tadžekistanom bilo je nezadovoljnih u tada vladajućoj DS. U istoj kampanji od Branke Đukić, direktorke Tanjuga, dobili smo pretnje krivičnim prijavama zbog nalaza da se privatni Pink, i ne samo on, u najvećoj meri oslanja na državni Tanjug kao izvor informacija o kampanji, smatrajući da TV koja ima nacionalnu frekvenciju treba da ima svoje dopisnike ili timove koji prate izbornu kampanju i tako čuvaju svoj integritet medija.

Što se tiče merenja rejtinga, Kaić je pobrkao merenje izbornog ponašanja građana u koje se uključuju i oni koji neće izaći na izbore i oni koji su neopredeljeni, sa merenjem rejtinga stranaka, kada se ove dve poslednje informacije isključuju i utvrđuje rejting stranaka na nivou opredeljenih koji će izaći na izbore. I naš nalaz kao i nalaz „protivničkog dubla“ pokazuje da je SNS na 53 odsto. Naš motiv da drugačije objavimo nalaze je plod činjenice da se bavimo javnošću i medijima i da nam je cilj da pokažemo kako funkcioniše celokupno javno mnjenje.

Da, kao sedmogodišnji rukovodilac monitoringa medija u BIRODI pozvan sam i sa čašću prihvatio kao pojedinac da budem deo Stručne grupe protesta 1 do 5000.000. Profesionalni etos mi nalaže da svoje znanje stavim u korist javnog interesa, jer šta je posao sociologa nego da opravlja stvari u društvu. Na isti način sam reagovao kada sam dobio poziv da pomognem Autonomnoj Pokrajini Vojvodini da na volonterskoj bazi napravi model izbora Pokrajinskog antikorupcijskog tela.

Nedelja, 14. jul

Da je analitičko ukrštanje pitanja o izbornim preferencijama sa pitanjem o starosti, obrazovanju i mestu stanovanja u okviru sociološkog istraživanja podrške SNS i njihovo prezentovanje moglo toliko da uzbudi vlast ni u snu nisam mogao da zamislim. Posle poslanika i analitičara medija, na red da me javno targetira došla i predstavnica NVO-a sektora.

U nedelju sam od prijatelja prof. dr LJubomira Jacića obavešten da sam na TV O2 u emisiji Fokus od svoje (ne)poznanice)Jelene Milić optužen da sam izneo stav da krezubi glasaju za SNS, odnosno da je istraživanje BIRODI rađeno malom uzorku, što bio trebalo da znači da je su nalazi netačni. Zašto je Jelena ovo uradila, kada je i sama bila žrtva ovakih „aktivnosti“, gde sam joj i sam pružao podršku, ne znam. Na socijalnim mrežama sam pokrenuo akciju pronalaženja teksta koji je Jelena pročitala. Prvi nalazač dobija ručak i svoju karikaturu od Marka Somborca. Nalazačima želim puno sreće.

Ponedeljak, 15. jul

Dolasku predsednika Francuske sam se obradovao. Jedan od prioriteta Francuske je podrška unapređenju vladavine prava Srbiji. Verujem da tu ima mesta za deontologiju. Naime, francuska Agencija za borbu protiv korupcije ima na raspolaganju 35.000 deontologista koji rade na razvoju integriteta u javnom sektoru na republičkom i lokalnom nivou.

Grupa stručnjaka iz Francuske je bila ovde pre dva meseca. Hajde da budemo optimisti, mada ono na šta nam je ukazala Transparentnost Srbija u pogledu načina ugovaranja poslova u Srbiji, pokazuje da se Francuzi se nisu poneli u skladu sa principima deontološke metode.

Utorak, 16. jul

Utorak ću pamtiti po odgovoru Snežane Čongradin Vojislavu Šešelju, osuđeniku za podstrekavanja na progon pred UN-Tribunalom u Hagu. Tu se nema šta ni dodati ni oduzeti. Srbiji predstoji borba protiv retoričkog nasilja.

Sreda, 17. jul

Nakon konsultovanja sa advokatom, odlučio sam da se obratim TV 02 i zatražim demanti izjave koju je dala Jelena Milić. Pozvao sam TV 02, a na govornom aparatu javila mi se TV B92. Jedini kontakt na sajtu je telefon marketing službe. Na broju 301 2000 ponuđena mi je opcija 1 za TV, pa 3 za menadžment, koji je kako kaže aparat zauzet. LJubazno sam zamoljen da ostavim poruku. Čekam …

Autor je sociolog, rukovodilac monitoringa za društvena istraživanja BIRODI iz Beograda