Svet je i dalje dobro mesto, uprkos poteškoćama

Reč je o četvrtom nastavku njegovog planetarno popularnog serijala Prva damska detektivska agencija, koji mu je 1998. doneo svetsku slavu i petocifrene tiraže samo na engleskom govornom području. Samizdat B92 je dosad u Srbiji objavio 11 knjiga o jedinoj ženi privatnom detektivu u Bocvani – Dragocenoj Ramocve, dok je Laguna, koja se u ovu serijsku avanturu upustila početkom novembra 2020, pre nepuna dva meseca, takođe prvi put na srpskom, izdala treći tom iz ovog serijala – Moralne pouke za lepe devojke. Pred Lagunom je dug izdavački poduhvat hronološkog štampanja detektivskih priča iz Bocvane, jer Aleksandar Mekol Smit, u razgovoru za Danas, najavljuje da već piše 23. nastavak Prve damske detektivske agencije.

* Osim glavnog serijala o Dragocenoj Ramocve, imate i poseban serijal o njenom detinjstvu. Šta vas pokreće da redovno pišete o Afrikanki, detektivki amaterki koja slučajeve rešava „glavom“ i srcem, i zašto je baš smeštena u Bocvanu?

– Živeo sam u Bocvani i postao sam veoma zainteresovan i vezan za tu zemlju. Mislim da mi lik koji je privatni detektiv omogućava da pišem o svim aspektima tog društva, jer će se glavna junakinja tokom svog rada susresti sa toliko različitih tipova ljudi.

* Zbog čega su vam važni susreti sa Afrikom, osim što ste rođeni u današnjem Zimbaveu i možete li da kažete nešto više o vašoj bocvanskoj saradnji sa umetničkim fotografom Krisom Vatom?

– Imam veliku naklonost prema tom delu Afrike. Sviđaju mi se ljudi i mesto. Kris Vat me je pratio na putovanju tamo da bi snimio mesta o kojima sam pisao. On ima veoma snažan osećaj za taj prostor i uspeva da ga uhvati na svojim fotografijama.

* Tokom božićnih praznika Južna Afrika ostala je bez nadbiskupa Dezmonda Tutua, šta za afrički svet znači odlazak ovog nobelovca za mir, kog smatraju „moralnim kompasom i savešću“ Crnog kontinenta?

– Upoznao sam nadbiskupa Tutua. Bio je to važan trenutak za mene. Bio je čovek ogromnog rasta – primer snage ljubavi i dobre volje da zbližava ljude. Mislim da će jako nedostajati, baš kao što nedostaje i onaj drugi veliki čovek, Nelson Mandela.

* Književni kritičari ističu da su vaši romani i njihovi junaci prožeti „humanošću, pristojnošću, duhovitošću i humorom“. Čime objašnjavate njihovu čitanost i popularnost, jer je reč je vrednostima koje su gotovo zaboravljene u današnjem svetu visoke tehnologije, korporativne neoliberalne ekonomije i sveopšte otuđenosti?

– Mislim da većina ljudi vodi dobar, svrsishodan život. Većina ljudi ne voli sukobe i neljubaznost. Čini mi seda oni vide ove stvari u Dragocenoj Ramocve i drugim likovima i da su uvereni da je svet i dalje dobro mesto, uprkos našim brojnim poteškoćama.

* Prošle godine, pored novih nastavaka za pet serijala, objavili ste i jedan „samostalni“ roman – „Paviljon u oblacima“, smešten na Cejlon 1938. Da li to znači neku vrstu odmora od „okvira“ koje nameću serijali?

– Taj roman, smešten u Šri Lanku, ili Cejlonu, kakav je tada bio, inspirisan je brojnim posetama toj zemlji. Zapanjila me je atmosfera čajnih imanja u brdima i to je dovelo do nastanka te knjige. Bilo mi je osvežavajuće što pišem o nekom drugom mestu i o likovima koji nisu deo serije, ali i dalje veoma uživam u redovnim serijama!

* Odavno ste „prekršili“ pravilo esnafa po kome pisac godišnje piše po jednu knjigu. U 2020. i 2021. nadmašili ste sami sebe objavivši po šest novih romana. Koliko je na to uticala pandemija virusa korona?

– Posledica pandemije je da sam imao malo više vremena za sebe. Nekad sam provodio mnogo vremena na turnejama, odlazio na festivale knjiga i slične manifestacije. To vreme sada mogu da iskoristim za pisanje.

* Kao pisac i stručnjak za medicinsko pravo, kako vidite sve ovo što se događa sa pandemijom i planetarnom migrantskom krizom?

– Problemi sa kojima se svi suočavamo su ogromni. Klimatske promene su verovatno najveća od njih, jer će destabilizovati mnoga društva i dovesti do velikih poremećaja i patnje. Važno je da ne odustanemo od napora da učinimo sve što možemo da smanjimo uticaj ovih dešavanja na minimum. Moramo biti bistre glave i ne smemo verovati u lažna rešenja. Razum, oprez i razumevanje strahova drugih pomažu da se spreče sukobi.

* Iako ne izbegavate političke teme – niste se direktno i jasno izjasnili o Bregzitu, kako gledate na sadašnja politička previranja u Škotskoj za koju mediji tvrde da je „izlazak Velike Britanije iz EU i pandemija guraju ka nezavisnosti“?

– Više volim da se javno ne mešam u političke teme.

* Početkom prošlog oktobra dobili ste tri velike nagrade: Nagradu grada Edinburga, Nagradu za životno delo časopisa Standard, kao i Nagradu Oksfordskog književnog festivala. Koliko su vam važne nagrade i koliko vas one obavezuju?

– Bilo je veoma ljubazno od ovih organizacija što su mi dale te nagrade. Ljudi koji su to zaista zaslužili, mislim, bili su izmišljeni likovi – Dragocena Ramocve, Berti, Izabel Dalhauzi i drugi. Primio sam nagrade u njihovo ime!

Reči i muzika

Volim da radim sa kompozitorima. Napisao sam reči za mnoge opere i cikluse pesama. Veliko mi je zadovoljstvo da radim sa kompozitorima, jer su reči i muzika tako blisko povezane. Kao i većina ljudi, uživam u muzici i načinu na koji uključuje naše emocije. Život bez muzike bi zaista bio sterilan.

Početkom ove godine, zajedno sa jednom od vodećih specijalizovanih muzičkih škola u Velikoj Britaniji – Sveta Marija, pokrenuo sam veliki dvogodišnji muzički, književni i obrazovni projekat, inspirisan sa sedam brežuljaka grada Edinburga.

Rado ponovo u Srbiji

Radim na više novih knjiga, uključujući 23. tom serije Prve damske detektivske agencije. Od početka pandemije vodio sam mnoge virtuelne književne događaje, što mi je pomoglo da ostanemo u kontaktu sa čitaocima. Nadam se, međutim, da ću uskoro ponovo započeti turneje. Kasnije ove godine predstoji mi nekoliko putovanja u SAD. Bilo bi jako dobro da se vratim u Srbiju (prvi put gostovao 2016 – prim, JT)! Zaista ću se rado vratiti i nadam se da će to uskoro biti moguće.

Renesansna biografija

Sa statusom jednog je od najplodnijih i najomiljenijih savremenih svetskih pisaca Aleksandar Mekol Smit (1948) poznat je i po svom humanitarnom radu. Rođen u nekadašnjoj Rodeziji, današnjem Zimbabveu, školovao se u Škotskoj. Ekspert za medicinsko pravo i univerzitetski profesor, autor je više od 100 knjiga različitih žanrova: od filozofije, medicinske etike i prava, do detektivskih romana i knjiga za decu. Dobitnik je mnogih književnih nagrada i počasnih zvanja. Četvrti nastavak njegovog serijala o Dragocenoj Ramocve – Kalagarijski kurs daktilografije za muškarce objavljen je pre 20 godina, njegov „dobrodušni i prijatni optimizam“, prema oceni književnh kritičara „zaslužuje enormu čitalačku publiku“. U ovom romanu junakinja Mekol Smita uživa u blagodetima „najlepši godina“ – srednjim tridesetim – kući, uspešnoj detektivskoj agenciji,  dvoje usvojene dece i vereniku, ali muče je i verenikova nespremnost da odredi datum njihovog venčanja, nelojna konkurencija u poslu sa kojom se suočava u trenutku kad njena pomoćnica Mma Makuci odlučuje da pokrene kurs daktilografije za muškarce.