Tačkice Nenada Čonkića

U godini 1968, između ostalog, poznatoj i po studentskim previranjima i buntu na Beogradskom univerzitetu, potpisnik ovih redova nešto duže se družio sa Nešom.

U septembarskom ambijentu hotela Balkan pripremali smo tehničko-dizajnersko oblikovanje Glasa ekonomista, koji je bio pred pokretanjem. Jedan od efekata, buntovnog studentskog angažovanja, bio je posvećivanje veće pažnje studentskim potrebama (standard, stipendije, informisanje…)

Tako je i grupa studenata Ekonomskog fakulteta u Beogradu, na krilima entuzijazma i motivacije da se ogleda u širim aktivnostima, dobila priliku da autonomno brine za izvorne studentske informacije i teme.

Ondašnja televizija šire se otvorila (Otvoreni studio u kome su mogli da učestvuju i studenti), stigle su nove radio stanice, Student je budžetiran…

A, mogli su da se pokrenu i fakultetska glasila, pa je i Ekonomski fakultet dobio svoj Glas ekonomista.

U redakciji budućeg lista pionirsku ulogu imali su tadašnji dvadesetogodišnjaci, potom karijerno zapaženi dr Lovreta Stipe, dr Vladimir Poznanić, mr Zoran Marković, dr Mandal Šahin, Dragan Bošković… Studenti poneti entuzijazmom, želeli su nešto avangardno i izuzetno u svakom pogledu.

Takođe, grafičko-dizajnerski eskluzivno, baš zahvaljujući Čonkiću, već tada nezaobilaznog i osvedočeno talentovanog kreativca i izvan studentskih krugova.

Valjalo je da Neša preliminarno, udarnički uradi predlog, uz učešće gorepotpisanog u ime redakcije.

Na njegov predlog, našli smo se nedaleko od njegove Balkanske i potpisnikove Kameničke, u Prizrenskoj ulici, odnosno u foajeu hotela Balkan.

I, zahvaljujući maestru od grafike i dizajna, i njegovom umeću, uz podosta skica, malo votke i tonika sa džinom, i iskrica inspirativne kreativnosti, iznedrilo se vrlo brzo zadivljujuće dizajnersko-grafičko i tehničko rešenje (kao harmonika sa dugmićima-tačkicama).

Nešino rešenje ubrzano je prihvaćeno sa mladalačkim oduševljenjem, pa čak i pozitivnim meritornim profesorskim komentarima (posebno onim Radmile NJegić, profesorke statistike).

Ono što je Neša uradio, i na prvi i na drugi i na treći pogled, visoko je ocenjeno (čistom desetkom) u svakom pogledu.

Uz studentske pošalice – ko vlada informacijom – vlada situacijom, naročito u burnim vremenima, složili smo se da je prava informacija, pravo svih, makar kao na pouzdanu tačkicu oslonca.

Imali smo podudarnu tezu o budućem rastućem značaju specijalizovanih informacija (ne samo studentskih) i njihovom upečatljivom i verodostojnom predstavljanju.

Ponešto kasnije, u ćaskanjima usputno, spontano i izvorno, čuo se deo Nešinih pogleda o informacijama predstavljenim tačkicama.

Parafrazirano iskazano, Zemlja je planeta koja se stalno okreće, njen simbol je globus. Informacije su svojevrsne tačkice na zvezdanom nebu. Isto tako i njihovi korisnici, ljudi, mogu biti simbolične tačkice individualnosti.

Sve je, kao i svet, u nekom pokretu na tim fenomenološkim tačkicama vremena i meridijana.

Neša je u svemu tome našao jednostavno, elegantno, originalno i prijemčivo dizajnersko rešenje.

Ideja o tačkicama sadržana je i u satu na kome se obeležava tren i protok vremena.

Ideja da smo neslućene, nikad do kraja saznate tačkice u svemiru – ostala je svakodnevno podsećanje na Nešu.

Tu, osnovnu ideju sa tačkicama Neša je u varijantama oplemenjeno koristio i za neke publikacije sa međunarodnih skupova. Vreti, tako, da se podseti na Nenada Čonkića i njegove promišljene preokupacije o tačkicama kao osloncima, ljudima, vremenu, informacijama…

Sada je 40 godina od kad Neša nije sa nama u svakodnevnim brigama i traženjima.

Međutim, njegove lucidne iskrice tu su i isijavaju. NJegova inspirativna tačkica sija i sada. Ta simbolična tačkica gorepotpisanom je bila i ostala više kao zvezda iz sazvežđa kreativnih i dobrih ljudi i nezaboravnih drugara.

Za one, koji to nisu mogli da znaju, naročito za mlađe generacije, ako imaju opštiju znatiželju, korisno bi bilo da se upoznaju sa širim opusom Nenada – Neše Čonkića.