U Srbiji iduće godine na srpskom jeziku izlazi biografija poljskog režisera svetske slave Tadeuša Kantora (Vjelopol, 1915 – Krakov, 1990).
Biografiju je sastavio, priredio i napisao prof. Krištof Plešnjarovič, a njen naslov glasi Kantor. Autor biografije Krištof Plešnjarovič pozorišni je teoretičar i historičar, profesor Jagjelonjskog univerziteta.
Predvodi Katedru za Savremenu kulturu UJ. Između 1994. i 2000. godine bio je direktor Cricotek – Centra za dokumentaciju pozorišne umetnosti Tadeuša Kantora.
Autor je, koautor i urednik 21 knjige iz oblasti historije i teorije pozorišta i književnosti.
Objavio je zbirku pisama Kantora u Poljskoj i Rumuniji. Njegove monografije o Tadeušu Kantoru objavljene su u Mađarskoj i Velikoj Britaniji.
U biografiji o Tadeušu Kantoru iz Vjelopola, poljskom pozorišnom redatelju, scenografu, slikaru, grafičaru, glumcu u vlastitim predstavama, autoru mnogih umetničkih manifesta, osnivaču avangardnog pozorišta Cricot 2 u Krakovu, prof. Plešnjarovič upotrebaljava detaljne opise iz života i stvaralaštva redatelja, što čini knjigu veoma bogatom.
Sve počinje od njegovog detinjstva i nadalje.
Opisan je težak privatni, i veoma bogat umetnički, život Kantora. Burljivi momenti uz stvaraoce sa kojima je surađivao pokazuju Kantorovu nadarenost prema teatru, a također slikarstvu.
Slikar sa završenom krakovskom Akademijom umetnosti s vremenom počinje da se bavi teatrom, njegova strast od ranog djetinjstva.
Već u školi je pokazivao svoja teatralna umeća. Govorio je da slikarstvo i teatar idu zajedno.
Kantor je jedan je od umetnika koji tvrdi da teška vremena i uslovi, tj. ratovi stvaraju najbolje umetnike. Sam, prolazeći kroz ratna razaranja Drugog svetskog rata, ne zaboravlja umetnost i svoje unutarnje potrebe. Izvodi drame najvažnijih poljskih dramskih pisaca – Slovackog, Mickijeviča, Vispijanjskog, Vitkacog i ostalih.
U stanu njegove prve supruge Eve Jurkjevič održavane su probe. Osnovao je također i Nezavisni teatar zajedno sa kolegama.
Njegove vlastite predstave su Mrtvi razred / Umarla klasa (1975), Vjelopole Vjelopole / Wielopole, Wielopole (1980), Nikada se više neću vratiti ovde / Nigdy juz tu nie powróce (1988), Danas je moj rođendan / Dzis sa moje urodziny (1991) i druge. Predstava Danas je moj rođendan izvedena je godinu dana nakon njegove smrti.
Nakon rata putuje po svetu razvijajući svoj talent. Piše svoje tekstove sa putovanja, razmišljanja, utiske. On je i u jednu ruku teoretičar umetnosti. Predstavlja pozorište sa svoga aspekta. Mnogi mu zavide. Bio je veoma specifičan, kako pristoji velikanu, materijalni svet uopšte ga nije zanimao. Umetnost je pronicala kroz njega u potpunosti. Bio joj je verno predan.
Tokom prevođenja knjige, potpisnica ovih redova upoznala je bliže umetnikov svet, koji je svojim načinom i bitom obogatio teatralni i slikarski svet i uneo u njega potpuno drukčije i originalne načine stvaranja. Neki delovi knjige probudili su u pozitivne emocije – kako je važno biti sobom, pa čak i u najtežim momentima istorije čovečanstva, i kako u ironiji života pronaći vlastite potrebe.
Ovo bi trebalo da bude veoma interesantna lektira ne samo za srpske čitaoce, već i za one na čitavom Balkanu. Prepuna doživljaja jednog umetnika, koje je sveobuhvatljivo priredio i napisao prof. Krištof Plešnjarovič, također, veoma važno ime za teatar i nauku. Duboki poznavalac Kantorovog stvaralaštva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
