Triglav satire

Srpski književnik Milovan Vitezović tvrdio je da su njegovi aforizmi munjevito brzo reagovanje, ali i matematički tačni i u jednu rečenicu sažete čitave sociološko-ekonomske studije. Slovenački književni kritičar Denis Poniž zapisao je da je, možda, najveći kvalitet njegovih aforizama skriven u spretnosti oblikovanja priča kojima nagovara svog čitaoca da bude pažljiv tako što mu daje prostor za razmišljanje i što od njega stvara svog tihog sagovornika.

Žarka Petana (1929-2014), najpoznatijeg slovenačkog aforističara i jednog od najboljih jugoslovenskih autora kratke forme upoznao sam 2011. u njegovom stanu, u Betovenovoj ulici broj 4, u strogom centru LJubljane, preko puta slovenačkog parlamenta. NJegov prostrani salonski stan ličio je na ljubljansku gradsku biblioteku – bio je od dna do vrha ispunjen knjigama. Mnogo mesta na policama zauzimale su Žarkove knjige na slovenačkom i stranim jezicima. Petanova dela bila su prevedena na 32 jezika, a objavio je više od 160 samostalnih naslova. Samo na nemačkom jeziku bila je objavljena 21 knjiga ovog pisca, zbog čega je i govorio: Pišem za Slovence, a objavljuju me Nemci. Bio je veoma ponosan na to što je zastupljen i u brojnim antologijama, a posebno mu je imponovalo što je bio u izboru Aforizmi u svetskoj literaturi, knjizi koja je objavljena u Nemačkoj, a u kojoj se našao pored Bejkona, Larošfukoa, Getea, Šopenhauera, Tvena, Ničea, Vajlda, Leca, svog uzora Siorana… Pohvalio se i time što je pet studenata na LJubljanskom univerzitetu diplomiralo na temama vezanim za njegovo delo. Poklonio mi je nekoliko svojih knjiga aforizama na slovenačkom jeziku, iz kojih sam i izabrao i preveo aforizme za knjigu Istorija budućnosti (Srpska reč, Beograd 2017).

Za Petana je aforizam bio duhovita istina, roman u nekoliko reči, rečenica koja misli i rečenica koja u rukavu ima skriven nož. Smatrao je da je svaki dobar aforizam prožet cinizmom. Imao je i omiljeni aforizam i često ga je citirao: Moja mama je u svom životu stvorila samo jedan aforizam – mene. A očinstvo – alhemijskoj mešavini ironije, sarkazma i duhovitosti svojih izreka – pripisivao je poretku u kojem je živeo: Socijalizam je nezakoniti otac svih mojih aforizama.

LJudi misle da zbog aforizama može da se završi u zatvoru, a on je u zatvoru počeo da piše aforizme. Godine 1959. Vojni sud u Beogradu osudio ga je na sedam godina zatvora. Vojni rok je služio u Novom Sadu i Valjevu, a pred odsluženje je uhapšen zbog neprijateljske propagande i verbalnog delikta. Godinu i po dana bio je u zatvoru zbog nedostatka demokratije u državi, a potom je oslobođen zbog nedostatka dokaza. Bio je zatočen zbog povezanosti s Radio Slobodnom Evropom, sa sedištem u Minhenu, u kojoj je njegov brat Boguš bio zaposlen kao prevodilac. U zatvorskoj ćeliji počeo je da smišlja aforizme, verovatno i ovaj: Diktatoru su potrebni obožavaoci koji ga se plaše.

Kažem smišlja, jer nije imao papir i olovku da ih zabeleži. Kad je izašao na slobodu, u jednoj kolibi je za tri sedmice zapisao sve aforizme koji su se rodili u zatvoru i tako je nastala njegova prva knjiga aforizama.

Petan je pisao kratku formu, jer je imao mnogo šta da kaže. Državnim parolama suprotstavljao je svoje nepodobne parole. Verovao je da dobar aforizam mora da poseduje poentu i misaoni obrt. Isticao je da u aforizmu treba preterivati kako bi ga čitaoci razumeli. NJegove lapidarne rečenice nisu stremile ka širini, već ka dubini misli. Posebno je insistirao na kratkoći aforizma, pozivajući se na reči jednog nemačkog aforističara koji je rekao da aforizam ne sme da sadrži više od sedam reči. Nastojao je da se drži tog pravila, kao u sledećim konciznim rečenicama: Gde svi govore, niko ne sluša; Neuspeh je svaki tuđi uspeh; U mutnoj vodi se lakše pliva; Ideologija je silovana ideja; Piscima se loše piše.

Petan je ukazivao na sve nedostatke u socijalističkoj Jugoslaviji: Stvarajući socijalizam po meri čoveka, od ljudi su napravili patuljke; Samoupravljanje u pozorištu: deset Hamleta na sceni; U socijalizmu smo navikli da dobro ćutimo.

Usud satiričara je da se bavi ružnijom stranom čoveka i društva. Svoj angažman i angažman kolega, Petan je izvanredno opisao rečenicom Najviše pišem o temama koje bih najradije zaboravio. Svestan da ne živi u obećanoj državi blagostanja i zlatnom dobu, formulisao je znamenitu autobiografsku rečenicu Da sam živeo u neko drugo vreme, na drugom mestu, sigurno bih bio srećniji, ali bi moji aforizmi sigurno bili lošiji.

Većina Petanovih aforizama koji su nastali u olovnim vremenima i dalje je veoma aktuelna, nije postala prevaziđena niti nezanimljiva. U Petanovoj aforistici prepoznatljiva je autorova samokritičnost. Kad kritikuje greške i zablude drugih ljudi, institucija i države i kad se prema njima postavi ironično i sarkastično, on ne štedi ni sebe. Štaviše, prema sebi je najkritičniji, a ponekad i nemilosrdan (Kajem se samo za one grehe koji mi nisu bili ugodni; Dođoh, videh, zažmurih; Ja sam demokrata utopista). To njegovim aforizmima daje svežinu i autentičnost, jer se i čitalac u njima prepoznaje i identifikuje. Ili što bi rekao srpski aforističar Aleksandar Baljak – Satiričar je opozicija svemu, pa i opoziciji. Ta pozicija mu omogućava da se baš svemu podsmehne, a ponajviše samom sebi. A kad se satiričar ruga samom sebi, tada je najduhovitiji i najuspešniji. Tada mu se najviše veruje.

Žarko Petan je prešao veliki put od hapšenog disidenta do poštovanog klasika koji širi granice slobode. Prvi predsednik Slovenije Milan Kučan molio ga je da napiše i neki aforizam o njemu, a Petan je s pravom merom cinizma odgovorio: U kancelariji predsednika svih Slovenaca, među mnogim bivšim komunistima, nema nijednog bivšeg demokrate. Petan je postao sinonim za slovenački aforizam. Za života je postao Triglav slovenačke satire.