Zašto Berane nije Cetinje

Novi dolazak patrijarha srpskog Porfirija (Perića) u Crnu Goru, drugi put za krako vreme, na ustoličenje u manastiru “Đurđevi Stupovi” kod Berana, pominje se samo u najavama na crkvenim sajtovima, dok se vladika Metodije u medijima najviše istakao padobranskim skokom na sportskom aerodromu na Kapinom polju u Nikšiću, prošle nedelje u okviru tradicionalnog “Padobranskog kupa”.

Mada se u nedelju ne očekuje ponavljanje cetinjskog scenarija sa helikopterom, mnogi tvrde da ipak treba biti oprezan kod bezbednosnih procena bez obzira na to što Berane nije Cetinje. Osim toga, politička i medijska pažnja sa drugog ustoličenja u CG preusmerena je na najavljenu rekonstrukciju crnogorske vlade, koju je, navodno, koristeći prvo ustoličenje iznudio Demokratski front, kao i na najnoviju Vučićevu farsu na Jarinju i Brnjaku koja bi, posle obelodanjivanja potpisanog sporazuma o reciprocitetu iz 2016, lako mogla da bude uvod u pripremu javnosti za uzajamno priznavanje Beograda i Prištine po istom modelu, kao deo nasleđa podrške odlazeće nemačke kancelarke Angele Merkel predsedniku Srbije.

“Igranje” sa kosovskim specijalcima na severu KiM na prelazima koje je SNS-SPS vlast svojim potpisima, protivustavno pretvorila u granice, kao i kadrovska pregrupisavanja u Podgorici teško da će se na kraju zadržati samo na polju dnevne politike, dok će ustoličenje u Beneranu jasnije definisati pozicije i odnose u Saboru SPC, pogotovo kad je reč o KiM. Trenutno “glavna struja” u SPC, sklona bezličnoj deklarativnoj kosovskoj retorici koja ide na ruku Vučićevoj nacionalno i državno neodgovornoj politici, posle dva poslednja crnogorska ustoličenja imaće definitivno dva sigurna saborska glasa protiv nezavisnosti, podele i razgraničena na KiM, što je tri puta potvrđen saborski stav.

Kad je reč o CG, u prvom planu je pritisak koji na SPC vrši predsednik ove bivše jugoslovenske republike i DPS Milo Đukanović, od Podgorice, preko Zagreba do “Generalne skupštine UN”. „Đukanović već više od dve decenije uspešno profitira tako što politički Zapad neprestano plaši od bauka velikosrpskog revizionizma, a akcija sprečavanja ustoličenja na Cetinju, tokom koje su pojedini podgorički i beogradski mediji sinhronizovano preuveličavali sukobe u Crnoj Gori, upravo je tome služila. Ali, pokazalo se da oni na čiju je podršku Đukanović računao nemaju razumevanja za brutalno onemogućavanje ostvarivanja prava na slobodu veroispovesti.

Stoga je Đukanoviću u ovom trenutku ustoličenje vladike Metodija u drugom planu, pa je samim tim ovaj događaj ispao i iz vidokruga onih medija u regionu koje kontroliše hobotnica u kojoj značajan udeo ima predsednik CG. U Đukanovićevom fokusu je u ovom trenutku najavljena rekonstrukcija Vlade, koju pokušava da iskoristi podstičući sukobe unutar vladajuće koalicije“, smatra Zoran Čvorović, profesor “Pravnog fakulteta” u Kragujevcu.

Prema njegovim rečima, za Berane je znatno manje nego za Cetinje, zainteresovan i pokret URA, koji „ima sličan pristup identitetskim pitanjima kao i DPS, a pokušava da otkine deo Đukanovićevog biračkog tela“. Profesor Čvorović smatra da SPC u CG i dalje ima status moralnog pobednika crnogorskih parlamentarnih izbora 2020, bez obzira na sve što je snalazi poslednjih meseci i činjenicu da je prošle nedelje vlasništvo nad “Cetinjskim manastirom” branila od lokalne opštinske vlasti posebnim vladinim odlukama. „Ne može biti moralni gubitnik onaj koji samo traži od države da obezbedi slobodno vršenje bogosluženja i zaštiti hramove i kler od nasilja. Moralni, a trebalo bi da bude i politički gubitnik, ali i krivično odgovoran, onaj ko je nasiljem sprečavao ostvarenje prava na slobodu veroispovesti, uskraćujući to pravo jednoj verskoj zajednici, ali i ogromnoj većini građana CG koji tu versku zajednicu smatraju svojom Crkvom“, objašnjava Čvorović.

Iako je bilo nezvaničnih procena da bi na ustoličenju vladike Metodija konačno mogao da bude potpisan “Temeljnu ugovor” Vlade Crne Gore i SPC, od toga neće biti ništa. Sinod SPC je na sednici održanoj u četvrtak, kako nezvanično tvrde “Danasovi” izvori, odložio izjašnjavanje o ovom dokumentu koji je Vlada CG predala 22. jula patrijarhu Porfiriju. Mada je i sama nezvanična najava da je “Ugovor” bio na sinodskom dnevnom redu korak napred, jer to možda znači da je patrijarhova “fantomska” patrijaršijska komisija završila analizu predloženog dokumenta iza kog su već stali svi arhijereji sa eparhijama u CG.

Crnogorski premijer Zdravko Krivokapić koji je početkom septembra prvi, iz strateških razloga, odustao od odlaska na Cetinje, sad se očekuje u Berenu gde će se ponovo sresti na patrijarhom Porfirijem. “Danasovi” izvori tvrde da u Podgorici pre tri nedelje nikom nije padao na pamet “Temeljni ugovor”, ali da se sad ne zna da li će se ovog vikenda i o tome povesti reč na svečanom ustoličenju na severu CG, uoči kod je Vlada CG ograničila javna okupljanja na 50 ljudi, zbog pandemije.

„Pravno gledano za SPC je značajnija bila izmena “Zakona o slobodi veroispovesti”, koja je ukinula protivpravne i diskriminatorske odredbe “Zakona”, od zaključivanja “Temeljnog ugovora”. On neće promeniti bog zna šta u pravnom položaju SPC u CG, ali bi nezaključivanje takvog ugovora poslalo na izvestan način poruku o nejednakopravnosti SPC u odnosu na Rimokatoličku crkvu i Islamsku zajednicu koje su takve ugovore već odavno zaključile. Imajući to u vidu, svakako da je pitanje zaključenja “Temeljnog ugovora” dosad bilo bespotrebno politizovano sa različitih adresa i sa različitim motivima. Jednima je priča sa “Temeljnim ugovorom” bila dobrodošla da destabilizuju ili ucenjuju Krivokapićevu vladu, a drugima da pokušaju da ostvare svoje crkveno-autonomaške težnje“, ukazuje sagovornik „Danasa“.

On smatra da je sada „bespredmetno razgovarati o nekakvom nacrtu ugovora iz 2012, jer su se okolnosti drastično promenile, a ono što je bilo nepromenjivo i tada i danas to je kanonsko pravo Crkve i važeći “Ustav SPC”, koji daju jasan odgovor na to ko zastupa SPC, kakav je status eparhija u CG i slična pitanja koja otvaraju pojedini politički krugovi u Crnoj Gori“.

Profesor Čvorović upozorava i na manistifikaciju saborske odluke o ukidanju episkopskih saveta, sa izuzetkom prostora Hrvatske, iako je ovo neformalno crkveno telo na neki način, ipak, zaštitilo pokojnog mitropolita Amfilohija (Radovića) od političkih i crkvenim manipulacija poturanih iz Beograda tokom protestnih litija. „U toku je planski vođena kampanja mistifikacije episkopskog saveta u okviru šire akcije selektivnog prisvajanja pretumačenog i zloupotrebljenog arhijerejskog nasleđa blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija.

Iza ove medijske kampanje stoji očigledno ono što se u Crnoj Gori zove “Drugom familijom”, čiji je Đukanović samo sekundarni beneficijar, jer ove aktivnosti daleko prevazilaze njegove lične vidike i nadilazi rok njegovog političkog trajanja. Za branioce ustanove episkopskog saveta, a sa njom i nasleđa mitropolita Amfilohija, javili su se ljudi koji ne pripadaju SPC i koji se javno deklarišu kao agnostici ili ateisti. To jasno pokazuje da se radi o još jednoj politizaciji crkvenih tema.

Pobornicima ideje o državnoj pravoslavnoj crkvi Crne Gore iz redova “Druge familije” odavno je jasno da se ona ne može ostvariti sa Miraševom takozvanom CPC, pa sada mitologizuju ukinuti episkopski savet predstavljajući ga kao formalno-pravni zametak autonomnog statusa crkve u CG, iako takvo tumačenje nema nikakvo crkveno-pravno uporište“, naglašava Čvorović.

On smatra da je „litije izneo narod u Crnoj Gori, koji je bio žrtva višegodišnje verske i nacionalne diskriminacije, ali i bezobzirne ekonomske pljačke, dok su duhovne vođe tog protesta bili episkopi SPC, čiji je lični ugled bio mnogo važniji od crkvenog koordinacionog tela u okviru koga su se dogovarali“. „To što je jedan od dvojice glavnih duhovnih vođa litija danas novi mitropolit crnogorsko-primorski, sigurnije je jemstvo očuvanja nasleđa litija i mitropolita Amfilohija, nego bilo kakav episkopski savet“, tvrdi profesor Zoran Čvorović.

Podrška i blato

Uoči ustoličenja u Berenu društvenim mrežama kruže snimci na kojima funkcioneri Vučićeve Srpske liste sarađuju na severu KiM sa specijalcima KPS iz sastava “Rosu”. Pojavio se novi panegirik episkopa bihaćko-petrovačkog Segija (Karanovića) upućen predsedniku Srbije. Nabrajajući sva Vučićeva dobročinstva u Krajini, RS, Srbiji i šire, vladika Sergije, između ostalog, ističe da je „naročito važno ne biti opozicija Srbiji, njenom svakodnevnom napretku i nastojanju aktuelne vlasti da se Srbi opet vrate sebi, svojim duhovnim vrijednostima i ekonomskom napretku“, jer „sad kad smo konačno stali na put kojim hode i drugi civilizovani narodi, neko bi da nas opet vrati u blato“. To nije njegova jedina pohvala Vučiću u poslednjim pola godina. Sva njegova pisma podrške redovno se objavljuju i na zvaničnom sajtu SPC, za koju patrijarh Porfirije javno tvrdi da je izvan svake, posebno dnevne politike, dok je koliko 2000, u međuvremenu penzionisani, vladika Filaret (Mićević) morao da se javno izvini Saboru zbog danas gotovo “nevine” predizborne podrške pokojnom Slobodanu Miloševiću.