Zašto je predsednik Srbije putovao u Njujork?

Jeste prilikom 74. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, posvećene klimatskim promenama, stao da napravi još jednu zajedničku fotografiju sa američkim predsednikom i prvom damom SAD Melanijom Tramp. Ali za razliku od 2017. kada se prvi put slikao sa njima, niti je odmah objavio fotografiju, na kojoj je sada i njegova druga supruga Tamara, niti je objašnjavao na kom je jeziku pričao sa Melanijom Tramp. Čak je i stavio do znanja izjavom da je susret trajao između minut i minut i po, da je reč o pukom protokolu.

Vučić prethodne 2018. godine nije ni prusustvovao septembarskom zasedanju UN, tada su tamo otišli šef diplomatije Ivica Dačić i premijerka Ana Brnabić.

Možda bi to i sada bio slučaj da Vučiću nije potrebna podrška zbog opštih izbora 2020. i to od upravo od onog ko mu je bio najviši po rangu i najvažniji sagovornik u NJujorku – Angela Merkel. Kako ističe Nemanja Rujević, novinar Dojče velea, sve o tom susretu saznavali smo iz medija u Srbiji, odnosno o tom sastanku znamo samo ono što je izvestio Vučić.

Srpska javnost, barem njen opozicioni deo međutim, najviše se zabavila time što je Vučiću blizak Informer objavio da je sastanak održan i šta je predsednik Srbije rekao Merkelovoj, iako je susret odložen za sledeći dan.

Zbog vremenske razlike, vest o odlaganju stigla je kasno za prvo izdanje ovog tabloida koji je očigledno postupao po unapred zadatoj instrukciji. I ona je na naslovnici glasila – Rekao sam kancelarki da Srbija ne može da izgubi sve. To je samo mali i gotovo bezazlen primer krivotvorenja stvarnosti, jer bi sasvim bilo u redu i to što je objavljeno u drugom izdanju – Reći ću kancelarki da Srbija ne može da izgubi sve.

Posmatrano iz Beograda međutim, teško da je Kosovo bilo glavni razlog toga što je Vučić potegao do Ist rivera da bi video Merkelovu, naročito zato što je pre manje od desetak dana Ana Brnabić bila u zvaničnoj poseti Berlinu. Tada je Merkelova izjavila, kao što se može i videti po snimku, da ne postoji rok u kome se kosovsko pitanje mora rešiti.

U širim političkim krugovima u Beogradu takođe se tvrdi, da naspram priče o rokovima i ubrzanjima, u ovom trenutku nijednoj zainteresovanoj velikoj sili nije u interesu sporazum koji bi doneo promenu odnosa snaga na Balkanu. “Nikome trenutno ne odgovara sporazum Beograda i Prištine”, smatra se u tim krugovima. Pojedini posmatrači ukazuju i da nije tačno da vlast u Beogradu nema plan, Srbija ima plan i to je podela Kosova, ali je pitanje ko bi to podržao, sproveo i održao.

Iz tog ugla gledano Vučiću je susret sa Merkelovom u vezi Kosova bio samo povod za ono što mu treba kod kuće. A to je da razbije najavljeni bojkot izbora šireg opozicionog saveza na više frontova. Vučićeva vlast je preduzimajući kontraofanzivu protiv bojkota povukla više jakih poteza, čija je suština da pokaže da je spremna na razgovore (okrugli stolovi na FPN), popravljanje izbornih uslova (predlozi SNS i vladini zaključci) te posredovanje Evropske unije u liku evroparlamentarca iz partije Angele Merkel Dejvida Mekalistera. Povdom tog posredovanja postoje i prilične nejasnoće.

Mada se u delu javnosti u Srbiji uzima zdravo za gotovo da je to medijacija Brisela, previđa se da je u Briselu sada međuvlašće. Da nova evropska vlast izabrana u maju još nije stupila na mandat, te da je jedini konstituisan organ Evropski parlament, u kome je Mekalister ponovo izabran, ali i dalje nije poznato da li će ostati i na kojoj tačno poziciji i dalje nadležan za Srbiju. Ono gde je njegova nadležnost nesporna, to je pripadnost Evropskoj narodnoj partiji, čija je pridružena članica i SNS.

Vučić ne sme da dopusti da bojkot opozicije bude kasnije povod da se stavovi Beograda u Briselu ili u nekom drugom centru moći, tumače kao krnji. Otuda i u Mekalisterovom odgovoru na poziv iz parlamenta Srbije da pomogne u razgovorima između vlasti i opozicije, koji je naš list objavio, i predlog da se ta pomoć nastavi i posle izbora.

Sama slika njegovog susreta sa Merkelovom, kod građana Srbije treba da izazove sličan efekat kao i brojni detalji posete Emanuela Makrona – a to je utisak da evropski lideri ne bi tek tako srdačno i često razgovarali sa diktatorom, kako Vučića ocenjuje i doživljava opozicija.

Pojedini nemački novinari spekulisali su tvrdnjom da Merkelova traži alternativu za Vučića, ali da je ne nalazi, što takođe proizvodi povišen rizik od bojkota. U tom domenu pre bi se reklo da je Vučić hteo da stavi kancelarki do znanja da Tramp nije alternativa za nju, imajući u vidu svu nedavnu razmenu teških reči između nje i Trampa.

Najkonkretniji domet međutim, Vučićevog boravka u NJujorku, jeste srdačan razgovor sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovim, kada su potvrđene i opipljive vesti. A to je da sledi opet crveni oktobar. Za razliku od 2014. i 70. godišnjice oslobođenja Beograda, ovog oktobra kada pada 75 godina od kad su partizani i Crvena armija oslobodili glavni grad, u Srbiju stiže premijer Dmitrij Medvedev.

Još nije precizirano sprema li se neki vojni defile. Ali, ono što je u pripremi i na šta sa velikom strepnjom gledaju proevropske organizacije u Srbiji jeste to što će premijerka Ana Brnabić 25. oktobra u Moskvi potpisati trgovinski sporazum sa Evroazijskom unijom.

O tom sporazumu se zna da je dugo pripreman. Kako je građane obavestio ministar Rasim LJajić reč je o dogovoru o slobodnoj trgovini po kome će Srbija moći da izvozi gotovo 100 odsto proizvoda bez plaćanja carina i to u Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan i Jermeniju. Pregovaralo se tri godine, a početkom godine je usaglašen tekst kao i termin potpisivanja – na Samitu premijera zemlja članica Evroazijske unije.

Ovaj sporazum mora biti ratifikovan u Skupštini, što može postati jaka tema za unutrašnje razdore. Na primer, pojedini poslanici Demokratske stranke vrlo su aktivni u zastupanju stava da će njihov proevropski prostor zauzeti drugi ukoliko nastave da bojkotuju sednice Skupštine i ostanu pri neizlasku na izbore.

Ovaj sporazum može poslužiti kao okidač za sporenja da li će se Srbija okrenuti ka Istoku umesto ka EU, i voditi ka tome da u formatu Ujedinjena demokratska stranka, liderstvo preuzmu snage koje bi odustale od bojkota. Jedan od načina je da se kaže i da je SNS učinila izvesne ustupke.

U slučaju da DS u proširenom obliku odustane od bojkota, prešla cenzus za parlament Srbije ili ne, Vučić će imati rešen problem legitimnosti.