Život u delu

Autor je godinama profesionalno angažovan u nevladinom sektoru na projektima u oblasti pomirenja i ljudskih prava, što upućuje na činjenicu da iz njegovih likova progovara glas ugroženih.

Skriveno, nenametljivo i veoma autentično likovi vape za pomoć, kroz njih progovara potreba da budu prihvaćeni, što je jedno od osnovnih prava.

Bilo da je reč o različitosti po pitanju seksualnog, ideološkog ili uopšte životnog opredeljenja svi likovi imaju autentičan doživljaj iskustava kroz koja prolaze ali su međusobno slični po pitanju suštinskih ljudskih potreba.

Zbog toga ova knjiga traži empatičnog čitaoca koji će se prepoznati u emociji likova, svestan kulturnih i socijalnih izazova sa kojima se oni suočavaju.

Prostitutku, porno glumcu i domaćicu, vezuje ista potreba – da budu voljene i da se oslobode teškog osećaja otuđenosti i bezizlaznosti.

Sa dvadeset i jednom pričom Miljević pokazuje kako šarenolika može biti samoća i jaka unutrašnja borba pojedinca sa samim sobom i sa svetom.

Nazivom zbirke Svima nam je prvi put autor poziva na saosećajnost, na razumevanje za pogrešne izbore, jer svako novo iskustvo je prvo, a svaki dan nova lekcija i novi nauk.

Nemogućnost da se uklope u društveno oblikovane kalupe i očekivanja junacima donosi samoću, ali i neshvaćenost u kojoj postaju nevidljivi za partere, rođake, roditelje i sistem.

Jasna iz priče Ja dželat prostutka je sa talentom za pisanje koja stoji na klackalici između patologije svakodnevice i potrebe da postane deo elitne kulture.

Izlaz ka svetlijoj budućnosti za nju se nazire sve do pitanja novinarke „Čime se vi bavite“? Iako je verovala „da u svim mahalama mora postojati neki smisao“ strah od osude i predrasuda ostavio ju je blokiranom, zarobljenom u traumatizovanom krugu iz kog ne ume da nađe izlaz.

Ona je, baš kao i junak priče Profiter, ratom istraumatizirana osoba.

Bivši porno glumac nije uspeo da zaradi deviznu penziju jer je zamalo usmrtio partnerku u toku seksualnog čina kad su ga njeni krici podsetili na one iz rata.

Oboje predstavljaju likove koji žive na margini društva i kojima je potrebno sistemsko rešenje za društvenu reintegraciju.

Obe priče nenametljivo otvaraju temu rata kao potrebe za suočavanjem sa prošlošću na ličnom planu i prihvatanjem odgovornosti na kolektivnom.

Tematika priča je raznovrsna i tiče se, između ostalog, najviše partnerskih, porodičnih odnosa, emigrantskog života, kao i žrtvovanja i zanemarivanja ličnih potreba zaradsveopšteg mira u svakodnevnim odnosima.

Napetost raste iz priče u priču, od potrebe prevarene žene iz pričeSama da izvrši samoubistvo, do zaključka da je najbolje da se sa smrću muža reši svakodnevne patnje preko počinjenog ubistva zbog prevare i izdaje u narednoj priči Idem ća.

Patnja i samo zanemarivanje dovode likove do ivice, do graničnih situacija, pa i do smrti.

Milica iz priče Eutanazija ili Bogomdano svim snagama pokušava da ulepša život nepokretnoj majci.

Zanemarujući sopstveni život umire pre majke.

Da pojedine brige ne staju ni sa smrću autor pokazuje kroz lik Rajke koja se na sopstvenoj sahrani i dalje brine kako će se deca i muž bez nje snaći u budućem životu.

Piščev jezik je jednostavan, živ, realan baš zato što podražava svakodnevni govor.

NJegovi likovi psuju, koriste modernepoštapalice i trude se da budu prisutni u internet stvarnosti.

Miljević oslikava doba u kome živimo i vešto pretače život u delo.

Slika i znak su u digitalnom dobu postali važniji od iskrene reči i bliskosti i kroz stereotipno ponašanje i tok misli protagonista pričeHaštag provocira, zabavlja i ukazuje na motive i zabludenovih vrednosti zbog kojih i sam na kraju priče strada.

Iako su romani poželjniji među izdavačima, kratka priča bolje pogoduje savremenom izrazu i poseduje veću sposobnost da koristi energiju novih medija, posebno društvenih mreža.

Ona je zahtevan produkt savremene socijalne i informatičke stvarnosti i zato je dobar alat društvene kritike.

Miljevićeve priče ne insuiniraju odgovore na komplikovane životne situacije i odnose, jer takvi se odgovori najčešće ne nalazeinstant servirani ni u samom životu.

One ukazuju na važnost samousavršavanja, oslobađanja i sazrevanja kroz prihvatanje i razumevanje proživljenog, na šta i savremena psihologija upućuje, pa samim tim, može se reći da poseduju i kvalitete psihološke priče.