Podkast (Ne)vidljivi: Femicid u Srbiji i oni koji ostaju posle njega

Šta smo kao društvo mogli bolje, gde su zakazale institucije i šta se dešava sa onima koji ostanu iza žrtava femicida, naša novinarka i autorka podkasta Nina Čolić razgovarala je sa Aleksandrom Đokićem, novinarom i projektnim asistentom Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan.

Prema podacima FemPlatz-a i Automnog ženskog centra, u Srbiji je od 2011. godine, pa sve do danas počinjeno više od 400 femicida.

“Kada pričamo o femicidu, moramo i da damo definiciju femicida, odnosno da je to ubistvo žene, samo zato što je žena. I kada pričamo o femicidu, uvek treba da se dotaknemo toga da je femicid poslednja karika onoga do čega dolazi, a to je do najbrutalneg čina, odnosno do ubistva žene”, ukazuje Đokić.

Kako napominje, u određenim slučajima, femicidu je prethodio neki oblik nasilja nad ženama, bilo to fizičko nasilje, nasilje seksualne ili ekonomske prirode od strane muškarca, najčešće sadašnjeg ili bivšeg pratnera.

“Svi podaci pokazuju da mi živimo u društvu koje propagira nasilje i to se donekle i videlo i tokom prošlogodišnjih tragedija koje su se desile u Ribnikaru i u Malom Orašju i Duboni”, kaže Đokić.

Među podacima kojima raspolažu Autonomni ženski centar i FemPlatz, u Srbiji se desi najmanje 30 femicida u toku jedne godine.

“Ono što je bitno, sve to se dešava u Srbiji u kojoj vlada patrijarhat i mi se uvek predstavljamo kao jedno tradicioneno društvo gde je sam stub porodice muž, odnosno muška osoba, a da je žena ta koja treba da bude u kući, da bude majka, domaćica… Sve su to neke stvari, na kraju krajeva, koje dovode do ovog suštinskog i društvenog problema, jer femicid jeste društveni problem i društveni fenomen i on nikako ne sme da se predstavlja, niti u medijama, niti na društvenim mrežama, kao individualni problem”, objašnjava sagovornik Danasovog podkasta.

Đokić se osvrnuo i na podatke koje je objavila Krovna organizacija mladih u Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Srbiji za 2024. godinu, a u kom se navodi da čak 52 odsto mladih smatra da nasilje može biti opravdano, što je za 10 odsto više nego prethodne godine.

“Kad imamo takav podatak, opet kada su u pitanju mladi i kada vidimo da mladi, na neki način, opravdavaju nasilje koje se dešava u društvu, onda i shvatamo da zaista živimo u društvu koje na neki način neguje nasilje. Da li je to reč o društvenim mrežima, da li je to reč o mejnstrim medijima, da li je to reč o Narodnoj skupštini, gde imamo direktno govor mržnje koji propagiraju određeni političari, to se takođe prenosi i na samo društvo. Mislim da smo kao društvo, na žalost, oguglali na nasilje i da je i te kako potrebna edukacija samog društva, svake pojedinke, svakog pojedinca, kako bi, kada primete ili kada uoče nasilje, mogli odmah i da ga prijave“, kaže Đokić.

On se u svom radu bavio u više navrata temom femicida, a u jednom od poslednjih tekstova bavio se onima koji ostaju posle njega – decom.

“Uvek me je zanimalo šta se dešava nakon što se počini femicid, a nakon što se počini femicid ostaju deca. Šta se dešava sa decom žrtava femicida nakon što se femicid desi? Dešava se to da deca prosto ostaju samo broj. Oni čak nisu ni broj u statistikama institucije, zato što oni ne postoje. Nijedan državni organ u našoj zemlji ne vodi brigu o tome šta se dešava sa maloletnom decom žrtava femicida”, objašnjava Đokić.

Kako dalje navodi, tokom svog rada pisao je na adrese više institucija, pre svega Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju.

“Oni nemaju te podatke. Pisao sam i Republičkom zavodu za statistiku. Ni oni nemaju podatke. I na kraju sam pisao i Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu, koji takođe nema podatke o deci žrtava femicida. Pokušao sam da dođem do informacija ko treba da se bavi decom nakon što se desi femicid, budući da pričamo o maloletnoj deci koja ostanu bez majke, a kroz razgovor sa sagovarnicama sa kojima sam pričao, došao sam do odgovora da tu ključnu ulogu igra Centar za socijalni rad”, ukazuje on.

Centar za socijalni rad, kako navodi Đokić, kao institucija pruža psihosocijalnu podršku, podršku pri daljem obrazovanju deteta, ali i donosi odluku kod koga deca koja su se našla u takvim okolnostima nastavljaju da žive.

“Kada sam pisao Centru za socijalni rad, da bih hteo da mi neko bude sagovarnik ili sagovarnica, naišao sam na zid ćutanja, sve dok nisam ponašao jednu sagovarnicu koja je želela da ostane anonimna, zato što je radnicama i radnicima iz sistema socijalne zaštite, konkretno kada govorimo o Centru za socijalni rad, zabranjeno da istupaju u medijima bez prethodne dozvole nadležnog ministarstva”, kaže Đokić.

Objašnjava Đokić i da je sagovornica sa njim podelila podatke na koje nije želeo da ostane “nem i gluv”.

O mehanizmima koji moraju da funkcionišu bolje, sudskoj praksi i zakonima, uticaju medija, ali i o tome šta se dešava sa decom čije su majke žrtve femicida, poslušajte i pogledajte u celoj epizodi.

Celu epizodu možete da pogledate na snimku u okviru ovog teksta, a ona je takođe dostupna i na YouTube kanalu Danasa i podcast platformama Podcast.rs, Apple Podcasts, Google Podcasts, Stitcher i Spotify. Potrebno je da u pretrazi upišete Danas.

Serijal (Ne)vidljivi u okviru Danas podkasta želi da promoviše različitosti, jednakosti, inkluzije i pristupačnosti u medijskom prostoru u Srbiji. CIlj je da pokaže da svaki građanin, bez obzira na svoju poziciju, treba da ima jednake prilike i pristup resursima i da živi u društvu koje slavi različitosti i vidi je kao snagu. Želimo da gradimo društvo koje ceni i slavi raznolikost, doprinoseći smanjenju diskriminacije i predrasuda.

Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.