Podkast (Ne)vidljivi: “Liceulice” ili glas svih marginalizovanih

Govoreći o tome kako su nastale novine “Licelice”, Marinović navodi da ideja dolazi iz sveta gde postoji više od 150 uličnih novina.

“Čini mi se, prvi put je neko doneo iz Bratislave neke ulične novine i onda se rodila ideja u jednom užem krugu aktivista zainteresovanih da se nešto u društvu pokrene i da bude bolje, te da tako nešto uradimo i kod nas. Povezali smo se sa jednim velikim internacionalnim udruženjem uličnih novina i dobili prve instrukcije o tome kako se takve novine prave, koji su osnovni principi. Ideja je tuđa, ali je sve ostalo vrlo naše i, čak, specifično. U mnogim segmentima se razlikuje od većine drugih uličnih novina”, objašnjava Marinović.

Kako ističe, razlika se najpre oslikava u kvalitetu samog medija.

“Ulične novine su namenjene da ljudi koji inače žive na ulici i rade na ulici, imaju priliku da rade neki oficijalni posao i da zarade za osnovne životne potrebe. Zato se i zovu ulične novine. I, narano, zato što se prodaju isključivo na ulici, od strane tih grupacija. Polovinu prihoda od svakog prodatog primerka zadržavaju prodavci, to smo prihvatili kao osnovni model. Najveći broj tih uličnih novina pitanje je koliko su redovne. To je jedna odlika, krajnje su neredovne. Zatim, mnoge od njih zadovoljavaju svoju funkciju time što zapošljavaju neke ljudi, odnosno daju im priliku da rade i zarade, a ne obraćaju previše pažnje na sadržaje. Ti sadržaji su, delimično, popunjeni pričama samih prodavaca, njihovim pesmama ili drugom vrstom razmišljanja. Tek nekolicina od onih, barem koje mi znamo, ima ozbiljne novinarske ekipe u pozadini. I samim tim je i kvalitet tih novina daleko bolji. Ljudi ih kupuju ne samo da bi bili humani, već i zato što tu mogu nešto da pročitaju”, kaže sagovornik.

Smatra i da su kao redakcija otišli korak dalje u odnosu na svoje kolege iz sveta.

“Naše novine prevazilaze tu “dnevnu zanimljivost”, ako tako mogu da kažam, kakve su većina ovi drugih novina. Bave se nekim ozbiljnim fenomenima na jedan malo drugačiji način. Atraktivan, pre svega, i namenjen, rekao bih, nekoj uslovno rečeno mlađoj populaciji, kako bi oni saznali nešto o stvarima koje treba da znaju, a nemaju priliku da se na taj način sa njima susretnu, a inače su u pitanju fenomeni izuzetno bitni za svako društvo, pa i naše”, navodi Marinović.

Objašnjavajući o tome ko su prodavci list “Liceulice”, sagovornik naglašava da se obično kaže da su ulične novine namenjene za angažman, socijalno i ekonomsko osnaživanje, beskućnika.

“U našem slučaju, praktično, tih klasičnih beskućnika ima jako malo, ali ima puno ljudi koji su na različite načine marginalizovani, koji su u nekoj vrste ekonomske, teške situacije, i koji, jednostavno, ne mogu da dođu do posla ili zaposlenja, koji su nevidljivi na tržištu rada. To su, recimo, invalidi svih kategorija, zatim, siromašni ljudi koji jesu bez stalnog mesta boravka, pa uglavnom borave u nekim institucijama namenjenim toj vrsti ljudi. To su, u velikoj meri i u solidnom broju, psihijatrijski pacijenti. Jednom rečju, to su ljudi koji imaju potrebu iz ekonomskih, socijalnih razloga, jer su svi marginalizovani i skrajnuti iz društvenih tokova i imaju potrebu za nekom vrstom radne terapije, odnosno za prilikom da rade, da doprinesu i da se, jednostavno, osećaju bolje”, kaže Marinović.

Kako ističe Marinović, najveći broj njih je tu zato što je to prilika da nešto zarade, da kupe sebi lekove ili neke osnovne potrebe ili oni koji su u nekoj, uslovno rečeno, malo boljoj situaciji, da imaju neki svoj rad, svoj novac i da zadovolje lične potrebe.

“Jako je šarenolika grupa naših prodavaca. Ima ih trenutno oko 130 s tim što računamo da je oko 500, 600 njih u ovih 14 godina prošlo kroz taj naš ciklus. Mi kažemo da je ‘Liceulice’ mesto gde se može ekonomski i socijalno, a u izvesnoj meri psihološki, ljudi ohrabriti, odnosno osnažiti, za samostavni život.

Prvi broj lista “Liceulice” izašao je 3. jula 2010. godine u hiljadu primeraka. Nakon 14 godina rada, list izlazi u više hiljada primeraka, neretko i u preko 15.000 primeraka.

Celu epizodu o listu “Liceulice”, izazovima, načinu rada i finansiranja, kao i načinu na koji svaki pojedinac može da pomogne, poslušajte i pogledajte u epizodi.

Celu epizodu možete da pogledate na snimku u okviru ovog teksta, a ona je takođe dostupna i na YouTube kanalu Danasa i podcast platformama Podcast.rs, Apple Podcasts, Google Podcasts, Stitcher i Spotify. Potrebno je da u pretrazi upišete Danas.

Serijal (Ne)vidljivi u okviru Danas podkasta želi da promoviše različitosti, jednakosti, inkluzije i pristupačnosti u medijskom prostoru u Srbiji. CIlj je da pokaže da svaki građanin, bez obzira na svoju poziciju, treba da ima jednake prilike i pristup resursima i da živi u društvu koje slavi različitosti i vidi je kao snagu. Želimo da gradimo društvo koje ceni i slavi raznolikost, doprinoseći smanjenju diskriminacije i predrasuda.

Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.