(VIDEO) Vitomir Jevremović, Digital mind: Molili su me da mi daju novac za finansiranje

Nakon nekoliko godina obilja jeftinog novca koji je dobrim delom završavao u IT projektima kao što su blokčejn, kriptovalute, NFT, VR, tehnološka scena suočava se sa visokim kamatama, ali i raznim drugim faktorima koji deluju zajedno.

Sa Jevremovićem razgovaramo o tome kako geopolitička kriza, ekonomska kriza, skup novac i razvoj novih tehnologija kao što je veštačka inteligencija prevrću IT svet naglavce, koliko je važno pratiti trendove i da li treba da se plašimo AI.

Prema Jevremovićevim rečima transformacija je krenula u od februara, marta kada smo detektovali velike promene na tržištu kapitala.

„Promene na tržištu kapitala su krenule još prošle godine, ali je ove godine to baš u padu. Pre svega mislim na mogućnost za podizanje neke investicije u startup svetu, a onda i na dolazak veštačke inteligencije u fokus. Puno toga u firmama i po svetu i kod nas se menja. Mi u svojoj firmi menjamo stvari i trudimo se ne samo da ispratimo trendove, nego da shvatimo gde smo, šta smo, gde treba da budemo, koji deo je posla ugrožen, šta se dešava na globalnoj sceni. Posebno šta se dešava na tržištu rada, u smislu šta ljudi sad rade, ali i u smislu kako ljudi rade svoj posao pod uticajem veštačke inteligencije i novih alata“, objašnjava Jevremović trenutak u kom se nalazi i njegova kompanija, ali globalni IT svet.

Jevremović je govorio i o tome kako su startapi dolazili do novca u vreme niskih kamata i jeftinih para, a kako sada sa visokim kamatnim stopama.

„Ima raznih startapa. Ima startapa koji napadaju digitalno tržište, ima startapa koji se bave biotehnologijom, u krajnjoj liniji SpaceX je bio startup. Naš utisak je iz razgovora sa investitorima i podizanja investicije da zaista je to zamješeteljstvo svega i svačega. Ima investitora koji nemaju pojma. Kada su došli do love, posebno ovi u kriptodelu, koji su u momentima bulranova i velikih prihoda od rasta vrednosti kriptovaluta, došli do neslućenih para. On je sticajem okolnosti kupio Bitkoin kada je koštao dolar i on je čuvao to. I onda jednog dana se probudio i ima 10 miliona dolara, a onda je sutra dan ustao i ima 20 miliona. Pa za sedam dana ima 40 miliona“, opisuje naš sagovornik jednu grupu investitora u startape.

„I onda su dva klinca od po 25 godina iz Paragvaja investicioni fond I oni sada nas intervjuišu, mi njima objašnjavamo i pričamo. Ali on ne donosi odluku zato što je moj projekat dobar. On donosi odluku zato što su na listi naših investitora još dva investitora za koje su oni čuli da su veliki. I on pita ko vodi rundu, ko je glavni investitor u toj rundi i on kaže, ovo je sigurno dobra priča. I onda oni stavi pare“, opisuje Jevremović kako su izgledali razgovori sa investitorima.
Međutim, dolazak do novca neophodnog za razvoj proizvoda ili dolazak do klijenata je svakako dobra stvar, ali uskoro se pokaže da nisu svi investitori blagotvorni za mlade kompanije.

„Investitori su mač sa dve oštrice. Zašto? Zato što cilj investitora nije da ti uspeš, nego da on uspe. Da se razumemo, kad dođem da ti tražim pare, nisi ti filantrop da mi daješ pare da ja ispunim svoje želje. To se zove donacija ili grant ili već šta god, sponzorstvo. U ovoj varijanti, ti si meni dao pare, a ja tebi treba da multiplikujem te pare. Tebe ne zanima da li ću ja da uspem ili neću, samo te zanima da ti zaradiš pare“, kaže Jevremović napominjući da postoji trenutak u životu projekta i investitora kada on želi da proda svoj udeo. Međutim, ta prodaja ili kako to zovu, „dampovanje“, obara vrednost projekta.

Najveći, najprofesionalni fondovi koji su učestvovali u rundi obično prate razvoj startapa, čitaju izveštaje, ali je većina malih investitora sa kojima se dešavaju čudne situacije.

„Imali smo slučaj da nas zovu i kažu „imam ja prijatelja, mora on da investira“. Mi kažemo da nema mesta u rundi više, da je zatvoreno finansiranje. Ali to je bio hajp. Znači, zamisli, neko te moli preko telefona iz neke zemlje, ko zna odakle na svetu, preko Zuma, da ti da pare. Bukvalno te moli, tim rečima“, priseća se Jevremović da su čak imali i liste čekanja za finansiranje.

Osim skupog novca ove godine kompanije se suočavaju sa jednom novinom koja može ozbiljno poremetiti načine poslovanja u svetu – veštačkom inteligencijom.

Sam Jevremeović ističe da je nedavno otpustio dva čoveka, jer ih je zamenila veštačka inteligencija. Na pitanje koja će zanimanja biti pogođena, a koja ne veštačkom inteligencijom Jevrenmpvić smatra da su zanati sigurni, a da bi svako ko radi na kompjuterima trebalo da se zamisli i da što pre nauči da koristi AI.

„Ja mislim da će biti tema ko dira nešto rukama. Najbolji primer je uvek keramičar. Znači keramičar ti je glavna tema u svim tim krugovima. Ko će da ti seče pločicu i da je lepi, da bude u vinklu, to neće moći robot. Sve što se radi rukama, ima šanse da preživi ovaj cunami veštačke inteligencije. Pre nekoliko godina, svi su mislili da će manuelni poslovi stradati od strane veštačke inteligencije, u smislu, da će roboti zameniti ljude. Međutim, desilo se nešto neočekivano, a to da su kreativne industrije sada prve na udaru. Evo tamo u Holivudu štrajkuju tekstopisci, scenaristi, glumci, bore se za prava svog lika. Dokle smo mi došli? Može kompjuter da generiše lika i glumu, i sve“, napominje Jevremović.

„Znači ona je alat koji omogućava brže, bolje, efekasnije da se nešto uradi. Da budete pametniji, da budete brži, da budete kvalitetniji. Pa to sad važi i od nekoga ko piše tekst za novine, ili piše knjigu, ili pravi ilustraciju, ili šta god.

Uopšte nije bitno kojom se oblašću bavite. Vama veštačka inteligencija omogućava da bolje radite svoj posao. Ili da ga radite drugačije, ali brže i bolje. I sad, hoćemo li da bežimo od toga da imamo mogućnost da radimo brže i bolje svoj posao, ili ćemo da prigrabimo to? Boga mi, ja sam od prvog dana prigrabio“, kaže Jvremović ipak dodajući da je vreme tako velikih promena da se „nikada ovoliko nisam plašio u životu“.

Celu epizodu možete da pogledate na snimku u okviru ovog teksta, a ona je takođe dostupna i na YouTube kanalu Danasa i podcast platformama Podcast.rss, Apple Podcasts, Google Podcasts, Stitcher i Spotify. Potrebno je da u pretrazi upišete Danas.