Drakulić: Kinezi će u Boru zarađivati više od milijarde evra svake godine (VIDEO)

Čega se mora pridržavati u trgovini sirovinama, a pre svega metalima i žitaricama?

Šta je bio najveći udarac za kompaniju koja je imala i do 1,2 milijarde evra prometa i 6.000 zaposlenih u preko 20 zemalja?

Da li je država mogla da sačuva milijardu evra da je prodala 2006. godine RTB Bor Drakuliću?

Koliki će profit Kinezi kupiti svake godine?

O ovim temama, kao i o tome kako je pre više od 30 godina iz Geneksa ušao u privatni biznis razgovarali smo sa Zoranom Drakulićem, privrednikom, vlasnikom kompanije Point int, predsednikom poslovnog kluba Privrednik u prvom izdanju Danasove Azbuke biznisa.

„Pre 45 godina samo počeo u Generaleksportu i iskustvo koje sam tu stekao nogo mi je pomoglo u privatnom biznisu u koji sam ušao 1990. godine. Već na početku su me bacili na Bliski Istok gde sam pokrivao Irak, Iran, Tursku…

Tu sam stekao iskustvo za sosptveni posao koji sam 1990. počeo nakon odlaska iz Geneksa, sa takođe našim velikim privrednikom Vukom Hamovićem. Doduše to partnerstvo nije dugo trajalao, pa smo se 1993. prijateljski rastali“, priča Drakulić.

Od male firme sa 20-ak zaposlenih brzo su došli do predstavništva u 21 zemlji, 1,2 milijarde evra godišnjeg prometa i u jednom trenutku 6.000 zaposlenih širom sveta.

Kompanija je imala rudnike u Kazahstanu i Rusiji, snabdevala Kinu čelikom, trgovala žitom i metalima po celom svetu, a učestvovala je i na „divljem zapadu“, kakav je Rusija bila devedesetih godina.

„Tada nije bezbedno raditi u Rusiji. U to vreme borba oko proizvođača aluminijuma odnela je 32 života direktora tih kombinata“, opisuje Drakulić.

Ipak, čim je 2000. godine došlo do promena u Srbiji Drakulić se sa saradnicima vratio u Srbiju i privatizovao nekoliko preduzeća.

„Uvek smo želeli da se vratimo u Srbiju i posle promena 2000. godine dosta tih para koje smo zaradili po svetu uložili smo u Srbiji“, kaže Drakulić, ali ističe investiciju iz 2007. godine u najveću flotu barži na Dunavu 2007. godine neposredno pre izbijanja svetske ekonomske krize.

Kriza ga je naterala da proda flotu, prihvati gubitke, podeli kompaniju na dva dela i deo sa trgovinom žitaricama i metalima prepusti investicionim fondovima, a on sam se okrene obnovljivim izvorima energije.

Drakulićeva kompanija je bila jedan od glavnih konkurenata za privatizaciju RTB Bora 2006. godine.

„Nažalost mi to tada nismo kupili, a uštedeli bismo državi bar milijardu evra. Posle toga su se zadužili za opremu koja nije ništa valjala i koju su sada Kinezi zamenili.

Pa su nagomilali dug do privatizacije Kinezima bar 600 miliona dolara. Mi bismo održali mnoge naše kompanije, jer imali smo sjajnu kablovsku industriju, od koje skoro da ništa nije ostalo“, priča on opisujući „izdaju svojih“ odnosno miniranje privatizacije od strane članova DSS-a stranke čiji je i sam bio član.

„Sa proizvodnjom od 200.000 tona, sa pratećim retkim metalima i ovim cenama, Kinezi neće biti ispod 1,2 milijarde evra godišnjeg profita“, napominje ovaj biznismen dodajući da će tražnja za bakrom tek rasti sa elektrifikacijom automobila.

On savetuje današnje trgovce da se obavezno obezbede od rizika opisijući kako je on to naučio.

„Radio sam u Generaleksportu, gde su radili stručni ljudi, ali imali smo velikih udara. Ispostava Geneksa u Londonu je recimo na jednom poslu izgubila 25 miliona funti. Kupili su relativno malu količinu bakra u jednoj valuti, prodali u durgoj, a u međuvremenu se nisu hedžovali. Dok je bakar stajao na skaldištu cela je pala i izgubili su 25 miliona funti. Zato sam u firmi uvek imao ljude koji su se bavili hedžingom. Nismo spekulisali. Nikada se ne ostavljaju ovorene pozicije na duže vreme, a posebno ne u stresna vremena kao što su sada ova“, poručuje Drakulić.

On ističe i da se u ljude i razvoj uvek mora ulagati. Njegov recept je trećinu profita podeliti menadžerima, trećinu investirati, a trećinu podeliti vlasnicima i toga se i danas drži.

Celu epizodu možete da pogledate na snimku u okviru ovog teksta, a ona je takođe dostupna i na YouTube kanalu Danasa i podcast platformama Podcast.rs, Apple Podcasts, Google Podcasts, Stitcher i Spotify. Potrebno je da u pretrazi upišete Danas.

Ako Vam se dopala ova epizoda, pratite nas i želite da nas podržite, možete to učiniti članstvom u Klubu čitalaca Danasa na ovom linku:

Kao članovima našeg Kluba svako veče ćemo vam na mejl adresu slati PDF izdanje Danasa, pre nego što se taj broj pojavi na kioscima. A ako Vam je papir ipak draži, možete da se pretplatite i na naše štampano izdanje:

Hvala što pratite naš rad.

Vaš Danas