Analitičari: Podrška članica EU koje podrivaju evropske vrednosti je loša poruka za proces proširenja

„Treba nam politička volja. Mi možemo da izmislimo jo 10 raznih metodologija, strategija, načina merenja napretka, ali ništa to ne znači ako ne postoji politička volja ne samo unutar EU nego i u zemljama Zapadnog Balkana“, rekao je Florijan Biber, koordinator BiEPAG-a koji je uradio analizu „Povratak na pravi kolosek: Završetak procesa ujedinjenja EU“.

Biber je rekao da dosadašnji pristupi procesu proširenja nisu dali rezultate i da je potreban novi pristup koji će procesu vratiti dinamiku i energiju.

Osvrnuvši se na viziju budućnosti Unije koju je nedavno u evropskoj štampi predstavio mađarski premijer Viktor Orban, koja sadrži tačku da Srbija treba da postane članica EU, Biber je rekao da je to bila „medveđa usluga“ jer „ako imaš takve prijatelje ne treba ti neprijatelj“.

„Svaka vlada u EU to čita s jasnom porukom da Orban želi prijatelje u EU i da se zalaže za proširenje ne zato što misli da je Srbija ispunila sve zahteve za vladavinu prava nego zato što želi da sruši vrednosti EU i vidi Sbiju kao mogućeg partnera“, rekao je Biber.

Po njegovoj oceni, to je loša poruka jer „sa takvim prijateljima možete da budete sigurni da će se većina članica EU protiviti (proširenju) samo zbog toga što to vide kao pretnju“.

Suosnivačica i članica Upravnog odbora Foruma za spoljnu politiku Senada Šelo Šabić izjavila je da ako Milorad Dodik, Bakir Izetbegović, Aleksandar Vučić, Edi Rama kažu da se za njihov napredak na putu ka EU zalažu Andrej Plenković, Viktor Orban i Janez Janša onda bi trebalo „upaliti crvenu lampicu“.

„Ja da sam Holanđanka ozbiljno bih se zapitala da li želim proširenje EU ako ga zagovaraju članice koje uživaju povlastice članstva i ruše EU iznutra i žele da više takvih njihovih uđe u EU koju sam ja stvarala“, rekla je Šelo Šabić.

Ona je ocenila da se ne radi aktivno na uspostavljnju čvrstog partnerstva zemalja Zapadnog Balkana i EU, da nema iskrene posvećenosti procesu proširenja i da se svaka strana bavi sobom i svojim interesima.

„Kriterijumi i metodologija već postoje, ali suštinsko pitanje je da li EU zaista želi ovih šest zemalja uzeti u svoje članstvo u nekoj određenoj perspektivi. Oni sada nisu u stanju reći da ili ne, i ako je odgovor da pitanje je kada“, rekla je Šelo Šabić.

Vodeći autor analize Zoran Nečev, direktor Centra za EU integracije Instituta za demokratiju Societas Civilis iz Skoplja ocenio je da EU poslednjih nekoliko godina gubi svoj autoritet na Zapadnom Balkanu, što je posebno bilo pojačano distribucijom vakcina u regionu.

Nečev je rekao da se izgubila iskrena želja za transformacijom društava, što je suština evrointegracija, i da treba povratiti transformacionu moć tog procesa.

„Prvo treba da se usaglasimo oko realnosti. EU treba gledati na ove zemlje kao i na zemlje članice“, rekao je Nečev, dodajući da zemlje Zapadnog Balkana treba staviti u sve postojeće instrumente EU gde je to moguće.

Tako će se videti gde zemlje regiona stvarno stoje u odnosu na članice EU, bez proizvoljnih ocena o njihovom napretku, rekao je Nečev i dodao da su postrebni konkretni planovi sa vremenskim rokovima za sprovođenje reformi.

U studiji se napredak Zapadog Balkana na putu pristupanja EU opisuje se kao „jedan korak napred dva nazad“ i dodaje da je nedostatak konkretnog napretka i jasnog prepoznavanja učinjenog napretka počeo da deluje ne samo na političke elite nego i na javnost.

Kako se ocenjuje, trenutni proces pristupanja zemalja Zapadnog Balkana EU ne daje rezultate koji će demokratizovati njihova društva i povećati socio-ekonomsku konvergenciju regiona i Unije.

Autori predlažu, između ostalog, izradu jasne mape puta „skrojene po meri“ za svaku zemlju Zapadnog Balkana i znatno povećanje fondova namenjenih regionu.