Apel osude ugrožavanja mira u Crnoj Gori i regionu potpisalo 120 javnih ličnosti

U apelu povodom dešavanja izazvanih usvajanjem Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori, ocenjuje se „nedopustivom pasivnost evropskih institucija i vlada demokratskih zemalja u osudi novog pokušaja destabilizacije Crne Gore na principima politike Slobodana Miloševića“.

„Političkom, crkvenom i medijskom kampanjom dezinformacija iz Beograda, koja se sprovodi i u Podgorici i Banjaluci, ozbiljno je ugrožen mir ne samo u Crnoj Gori, već i u celom regionu. Država Crna Gora izložena je pokušaju nasilne destabilizacije: ugroženi su joj mir, teritorijalni integritet, ustavni poredak, vladavina zakona, jednakost građana i ravnopravnost crkava i verskih zajednica“, navodi se u pismu.

Univerzitetski profesori, književnici, nekadašnji visoki zvaničnici i političari, novinari, istoričari, umetnici s prostora bivše Jugoslavije smatraju da zvanični Beograd „u još jednom u nizu pokušaja pokušava da vrati Crnu Goru u državni okvir sa Srbijom i da ;na taj način spreči njena konsolidacija kao samostalne i suverene države“.

„Usvajanjem Zakona o verskim zajednicama, pripremljenim u saradnji sa Venecijanskom komisijom i usaglašenim sa najvišim evropskim standardima u toj oblasti, Crna Gora menja zakon donesen pre pola veka. Istovremeno, ovim se poništava Dekret regenta Aleksandra Karađorđevića iz 1920. godine, kojim je ukinuta autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva, i u potpunosti zaokružuje državno-pravni okvir Crne Gore. Otuda napadi velikosrpskih nacionalista na Zakon o verskim zajednicama, koji je i povod za novi pokušaj državnog udara“, naveli su potpisnici apela.

Oni navode da je „strateg, pokrovitelj, logističar i naredbodavac poslednjeg pokušaja destabilizacije Crne Gore je zvanični Beograd, odnosno vlasti Srbije, Srpska pravoslavna crkva i najveće opozicione stranke“ i dodaju da „i ovoga puta srpske elite konsensualno od vlasti u Srbiji zahtevaju radikalnu reakciju“.

„Upozoravamo da su mehanizmi destabilizacije Crne Gore jednaki onima osmišljenim devedesetih godina prošlog veka. I njihov cilj je isti: zadržavanje Crne Gore pod beogradskim velikodržavnim patronatom najsigurniji je način očuvanja ideje velike Srbije. ‘Spomenici’ takve politike zvaničnog Beograda su genocid, etničko čišćenje i masovni ratni i zločini protiv humanosti počinjeni u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu“, navode potpisnici apela.

Oni ocenjuju da je „Crna Gora od strane zvaničnog Beograda i njegovih saveznika odabrana kao žrtva regenirisane politike Slobodana Miloševića prema susednim državama pored ostalog i zbog svog beskompromisnog opredeljenja za građansko društvo, za evroatlantske integracije, zaštitu manjina i najbolje odnose sa susedima“.

„Iako je srpski nacionalizam izgubio gotovo sve poluge moći, verujemo da je važno upozoriti na pogubne posledice ovakve politike zvaničnog Beograda. Regionalna solidarnost imperativ je za sve balkanske narode, koji moraju pokazati odgovornost i spremnost za predstojeće izazove. Iz navedenih razloga pozivamo sve političke aktere u međunarodnoj zajednici i regionu da nedvosmisleno osude destabilizaciju Crne Gore i regiona koju kreira i podstiče zvanični Beograd“, zaključuje se u apelu.

Apel su, među drugim, potpisali Latinka Perović, Stjepan Mesić, Budimir Lončar, Milan Kučan, Bogić Bogićević, Raif Dizdarević, Haris Silajdžić, Azem Vlasi, Veljko Bulajić, Bogdan Tanjević, Boro Kontić, Dino Mustafić, Senad Pećanin, Ivo Goldštajn, Sonja Biserko, Vladimir Arsenijević, Svetislav Basara, Filip David, Mirjana Miočinović, Nenad Prokić, Čedomir Jovanović, Nenad Čanak, Tanja Petovar, Aleksandar Sekulović, Gordana Suša, Veton Suroi, Agron Bajrami i drugi.