Apel regionalnog civilnog društva EU, SAD i NATO vladama

„Molimo predsednike Bajdena, Fon der Lajenovu i Mišela Čarlsa, generalnog sekretara Stoltenberga, kao i šefove vlada vodećih država članica EU i NATO da prepoznaju jasnu i neposrednu opasnost koju predstavljaju njihove trenutne politike i da ih shodno tome promene“, navedeno je u apelu 256 predstavnika civilnog sektora.

Kada je reč o Balkanu, kako navode, odnos većine zapadnih vlada bio je sve do 2018. godine u potpunosti u skladu s idealom „celovite, slobodne i mirne“ Evrope koji je podrazumevao i stav da dalja promena granica ili etnoteritorijalizacija neće biti dozvoljena.

„Jednakost građana i prihvatanje multietniciteta kao istorijske stvarnosti na čitavom Zapadnom Balkanu predstavljeni su ne samo kao preduslovi za evroatlantske integracije, već i kao potreba za održavanje mira i sveobuhvatne bezbednosti nakon niza ratova u kojima je tokom jedne decenije poginulo više od 130.000 ljudi“, naglašavaju potpisnici apela.

Do 2018. godine, kako dodaju, zapadne politike u regionu duže od jedne decenije oslanjale su se na birokratski automatizam – formalno su bile posvećene kopenhaškim kriterijumima i liberalno-demokratskim vrednostima i standardima, dok su se sve više od njih udaljavale i popuštale pred formalizmom i transakcionalizmom u odnosu na lokalne elite.

„Ova „zombi“ politika dozvolila je proširenje NATO i EU uprkos nerešavanju otvorenih sporova sa susedima. Posledice ove, tada počinjene greške sada su postale vidljive. Inherentno polarizujući nacionalni autoritarni populizam koji podseća na nacionalizam viđen u bivšoj Jugoslaviji od kraja osamdesetih godina, postao je sve očigledniji i u nekim državama članicama EU, kao i u SAD posle izbora Donalda Trampa. Svi ovi faktori ubrzali su negativnu dinamiku u vezi demokratije na Zapadnom Balkanu. Jedini pozitivan pomak u ovom periodu sveo se na zbivanja u Severnoj Makedoniji, koja se sada, nažalost, razvodnjavaju; do toga, međutim, nije došlo zahvaljujući politici Zapada, već uprkos njoj. Pritisak građana primorao je EU i SAD da se opredele i primoraju Nikolu Gruevskog na nove izbore, a zatim i na prihvatanje njihovih rezultata“, ocenjuju potpisnici apela.

Dalje dodaju: „Podelu Kosova koju su u leto 2018. godine predložili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegov kosovski kolega Hašim Tači – propagirajući je kao „razmenu teritorija“, „razgraničenje“ ili „korekciju granica“ – pihvatila je najpre Federika Mogerini, komesarka EU, a zatim i američka vlada. Time se odustalo od transatlantske (u američkom slučaju dvostranačke) politike vođene gotovo dve decenije. To je u neispunjenim nacionalističkim agendama širom regiona odmah registrovano; ustvari, od etnonacionalističkih aspiracija na Balkanu nikada se nije ni odustalo, već ih je suzbijao i odvraćao Zapad koji se nadao da će proces proširenja EU umanjiti potrebu za tim. Lider bosanskih Srba Milorad Dodik koji se već dugo zalaže za rasturanje Bosne i Hercegovine, spremno je prihvatio novu temu za diskusiju. Vučić je naglasio potrebu za dobrim odnosima „Srba i Albanaca“, naglašavajući time da su sadašnje granice upitne. Ovo se sada zapaža u zajedničkoj politici EU i SAD prema Bosni i Hercegovini, kamufliranoj raspravom o izbornom integritetu“

Pokušaj da se, kako kažu, „izmeni i dopuni izborni zakon“ u suštini se takođe svodi na demarkaciju unutrašnjih granica i podršku lideru HDZ Draganu Čoviću i njegovom dugogodišnjem snu o de facto ili de jure trećem hrvatskom entitetu – etnoteritorijalnom svetom gralu divizionalnih nacionalista.

„Što je još gore, podrška Zapada (EU/SAD/UK) izmenama i dopunama zakona oslanja se na govor o slučajevima Sejdić-Finci, Zornić i Pilav, iako ove presude obavezuju BiH da otvori politički prostor, a ne da učvrsti feudalni poredak. Hrvatska takođe učestvuje u celoj ovoj raspravi, što se ogleda u insistiranju na hrvatskim etnoteritorijalnim zahtevima unutar BiH. Hrvatska je zajedno sa neliberalnim zemljama Bugarskom, Mađarskom i Slovenijom, kao i Grčkom, prosledila EK nezvanični dokument, tzv. “non-pejper”, koji pretnju disfunkcionalnošću države (Čović i Dodik) povezuje s kontrolom granica EU, čime se dodatno rasplamsava strah desničara i ultradesničara od migranata i azilanata“, ocenjuju potpisnici apela.

Smatraju da je neposredan rezultat ove „moralno dezorijentisane politike“ protekle nedelje pad na novu najnižu tačku.

„Dok se verodostojnost dokumenta i dalje žestoko osporava, navodni „non-pejper“ koga je Briselu prosledio slovenački premijer Janez Janša, predlaže ujedinjenje Albanaca, Srba i Hrvata u regionu, podelu BiH, Severne Makedonije i Kosova, dok začudo, Crna Gora i srpski Sandžak tim planom nisu obuhvaćeni. Bez obzira na to koje je provenijencije „non-pejper“, nesumnjivo postoji čitava kohorta pristalica takvih etnonacionalističkih programa. Glavna namera možda i jeste da slični, ali nešto manje radikalni prijedlozi od navedenih, počnu da deluju kao razumniji. Ne bi se ipak trebalo zavaravati da bi bilo kakav pokušaj ostvarenja pomenutih ciljeva prošao bez masovnog nasilja i proterivanja stanovništva“, dodaju u apelu.

Na „pogrešnim stranama“ postojećih i projektovanih mapa, kako ističu, našlo bi se mnogo onih što su i te kako svesni sopstvene ugroženosti.

„Albanski premijer Edi Rama – samoproglašeni nacionalni vođa i jedan od onih što bi po svoj prilici od takvih promena bili na dobitku – tvrdi da je taj „non-pejper“ bio predmet njegovih razgovora s Janšom. Važno je da predsednica Evropske komisije i predsednik Saveta EU postojanje tog predloga demantuju i odbiju, ili pak potvrde. Ako je zaista autentičan, onda bi predstojeće slovenačko predsedavanje EU trebalo dovesti u pitanje, jer bi bila zabluda verovati da tokom tog predsedavanja neće biti negativnog moralnog, reputacijskog i materijalnog uticaja na bezbednost EU“, navode predstavnici civilnog sektora.

Takođe ističu da još nije kasno da SAD i EU preduprede trenutnu negativnu dinamiku koja potencijalno vodi u nasilje.

„To se može postići samo ukoliko vlade budu spremne da se suoče s dosadašnjom neuspelom politikom. Još davno je trebalo ojačati snage odvraćanja u regionu (EUFOR i KFOR), kako bi kredibilno ojačale i omogućile viziju sveobuhvatne bezbednosti zasnovane na vrednostima koje ne bi predstavljale samo puku retoriku“, navodi se u apelu.