Bajden će objediniti pristup Trampa i Obame

U okviru šireg spoljnopolitičkog kursa dolazećeg predsednika Džozeda Bajdena to će verovatno podrazumevati objedinjavanje elemenata iz pristupa koje su zagovarali njegovi prethodnici na funkciji – Donald Tramp i Barak Obama, kažu za Danas nezvanično predstavnici diplomatskih krugova sa Zapada.

Kako ističu naši izvori, „s jedne strane, Bajdenovo insistiranje na tome da Srbija prizna Kosovo unutar postojećih granica, što je pomenuo i tokom kampanje, nagoveštava vraćanje određenih gledišta iz ere pre Trampa“, a Bajden takođe želi da „stavi akcenat na unapređenje demokratije i vladavine prava, na čemu su SAD ranije insistirale“.

„S druge strane, postoji nova strateška realnost na Balkanu, koju će demokratski predsednik Amerike morati da uzme u obzir – poredak koji su nametnuli Amerikanci u ovom regionu je u stagnaciji, nezapadne sile poput Rusije, Kine i Turske su sve aktivnije, proces proširenja EU je ‘na ledu’, status Kosova još nije rešen, a Srbija obnavlja svoju poziciju ključne države u regionu, koja je najvažnija za dugoročnu stabilnost. Dakle, ako Bajden želi da ostvari svoje ciljeve o stabilizaciji i integraciji Balkana, kao i o neutralizovanju uticaja regionalnih rivala Amerike, biće primoran na istu političku kalkulaciju kao Trampova administracija, i izvući će slične zaključke – SAD bi mogle da izgube Balkan u nadmetanju sa svojim rivalima, ideali o demokratiji nisu važniji od geopolitičkih realnosti“, precizira naš sagovornik.

Pojedini sagovornici Danasa napominju da će postojati potreba da „SAD nastave saradnju sa Srbijom, koja će delimično moći da diktira uslove te saradnje“.

„Promenom u Beloj kući ideja o rešavanju kosovskog problema prekrajanjem granica, koja je bila donekle prihvatljiva republikanskoj  administraciji, definitivno je stavljena van stola. To znači da će se Amerika pod vođstvom Bajdena snažno zalagati za uspostavljanje regionalne ekonomske zone na Balkanu, u bliskoj saradnji sa EU. Tu zonu SAD će doživeti kao način da se Balkan razvija, uz zadržavanje postojećeg teritorijalnog poretka i neutralisanje uticaja Kine, Rusije i Turske“, smatraju naši izvori.

U diplomatskim krugovima se napominje da iako je Bajden obećao da će se „potpuno distancirati od političkog nasleđa svog prethodnika na funkciji, to neće biti do kraja ostvareno u spoljnoj politici“.

„Bajden je za razliku od Trampa kao prioritet stavio liberalne ciljeve, kao što su promocija demokratije i vladavine prava, što će biti i jedna od smernica njegove politike prema Balkanu. U tom smislu, može se očekivati da će biti obnovljeno savezništvo Amerike i EU, u prvom redu sa Nemačkom, i prepuštanje glavne reči EU u pregovorima Beograda i Prištine. Ipak, geopolitička realnost će prinuditi predsednika SAD da ne odbacuje pojedine principe iz Trampovog doba. Sve veće nadmetanje velikih sila znači da će Bajden odustati od cilja iz Obaminog doba koji se odnosio na ‘pridobijanje’ regionalnih rivala poput Kine, Rusije i Irana. Bajden je već nagovestio da će morati da im se suprotstavi. Amerika tokom njegovog mandata će se takođe suočiti sa istim problemima u odnosima sa Evropljanima kao Tramp (Severni tok dva, budžet za odbranu, i slično), što će ograničiti opseg za transatlantsku saradnju. On će nastaviti da povlači američke snage sa Bliskog istoka, gde SAD više nemaju vitalnih interesa“, procenjuje naš sagovornik.

Slaba administracija

U diplomatskim krugovima se spekuliše da će Bajdenova administracija biti „slaba“. Kako objašnjavaju izvori Danasa: „Budući predsednik će imati 78 godina na početku mandata i već je pokazao znake da njegove kognitivne sposobnosti opadaju.“ Dakle, realno je očekivati da će Bajden biti predsednik sa jednim mandatom, i vladaće samo dve godine pre nego što bude preusmerena pažnja na sledeće izbore i na pitanje njegovog naslednika. U međuvremenu, Demokratska partija u SAD je podeljena na liberale, koji žele da se ponovo uspostavi „stara normalnost“, i neosocijaliste, koji su opsednuti pitanjima rasne i seksualne nepravde, dok republikanci ostaju u snažnoj poziciji – kontrola nad Vrhovnim sudom i Senatom daje im moć da blokiraju usvajanje zakona u Senatu. Što je još važnije, Bajdenu nedostaje podrška naroda nakon što je osvojio daleko manje glasova nego što se očekivalo.