Civilno društvo: Brinu mafijaške strukture

Oni su danas, na debati Konventa u okviru unutrašnjeg dijaloga, istakli da se mora naći rešenje, kako bi, pored ostalog, Srbiji bio otvoren put ka EU.

Izneli su različite predloge, a predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnot Sonja Liht izjavila je, na panelu „Politički aspekti sveobuhvatnog rešenja kosovskog pitanja“,da je za društvo i zemlju izuzetno važno što je počeo unutrasnsji dijalog o KiM i da ovaj trenutak moramo iskoristiti da nađemo rešenje.

Liht je ukazala da je bez dijaloga nemoguće imati „normalno društvo“ i dodala da se društvio ne može zatvarati u sebe.

„Ono što je osnovno i najvažnije je da je konačno pokrenut razgovor srpskog društva i Srbije kao celine prema Kosovu i Metohji“, rekla je Liht i upozorila da takav dijalog već dugo nije vođen, da su stvari gurane pod tepih i da je odlagano razmišljanje o rešenju za kosovski čvor.

Kako je rekla, i ono što je bilo priče o tome – bilo je u uskom krugu ljudi, što nije dobro.

Stiče se, kaže, utisak da je većina za status, ali kako bi i bilo drugačije kada je mnogo onih koji ili ne znaju dovoljno ili nisu informisani, ali i onih koji „razmislsjaju emocijama“, a emocije nisu „najmudrija vodilja“, podvukla je Liht.

Ona je istakla da unutrašnji dijalog treba nastaviti i da će on biti i uvod u dijalog dva društva.

„U našim rukama je mnogo toga, mnogo više nego što mislimo i treba iskoristiti ovaj trenutak“ nagalsila je Liht.

Nijedan od ciljeva unutrašnjeg dijaloga do sada nije u potpunosti ispunjen, tim pre što je dovedeno u pitanje miroljubivo rešenje, a izostavljeno je i uključivanje svih slojeva društva, poručila je Verka Jovanović iz Foruma za etničke odnose na današnjem sastanku u okviru unutrašnjeg dijaloga.

Ono što je takođe uticalo na neispunjavanje ciljeva unutrašnjeg dijaloga, tvdi Jovanović, jeste veliki broj učesnika koji su bili za status kvo, razgraničenje, kao i antievropsko raspoloženje pojedinih učesnika.

Jovanović je, kao jedan od problema, navela i prisustvo nekih opozicionih partija koje su kritikovale ciljeve unutrasnjeg dijaloga.

„Jedan deo tih partija isticao je rešenja, ali su izostala realna i konstruktivna“, istakla je.

Sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom i nastavak dijaloga značajni su, ne samo za zaštitu državnih interesa, već i za stvaranje identiteta, koji je stub za izgradnju zajednice, smatra Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative.

„Neophodno je da se razmena ustupaka u dijalogu učini pravedno. Ono što je posebno važno jeste suštinski jaka Zajednica srpskih opština, zaštita kulturnog nasleđa, kao i uključivanje Srba sa KiM u dijalog“, rekao je Milenković na današnjem sastanku u okviru unutrašnjeg dijaloga.

On je istakao da ZSO mora da bude formirana na način da omogući ostanak Srba, da se njoj mora omogućiti izvršna nadležnost koja joj se u Prištini osporava, kao i kontinuirano finansiranje od strane Beograda, sve dok privatni sektor ne ojača dovoljno.

„Tako osnažena zajednica može biti osnova za dugoročni opstanak Srba na KiM“, kaže Milenković.

Ivan Ðurić iz Inicijative mladih za ljudska prava istakao je da u rešavanju kosmetskog konflikta treba uzeti u obzir šta je bio uzrok jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

„Srbiji nije oteto Kosovo ratom, već time kako ga je tretirala Kosovo. Da bismo živeli u miru moramo osvetliti najmračnije strane prošlosti i izviniti se“, poručio je on ukazujući da su Albanci decenijama diskriminisano.

Rekao je da je neophodno prevazići stereotipe, te dodao da ekstremni nacionalizmi srpskog i albanskog razlika, između kojih ne postoji raulika, samo izazivaju mržnju i samoizolaciju.

Založio se za razmenu mladih kako ne bi odrastali u takvoj atmosferi i kako bi saznali istinu o jedni drugima da bi promenili realnost u kojoj žive.

Izabela Kisić iz Helsinškog odbora za ljudska prava kazala je da je stav odbora po ovom pitanju jasan, te da bez sagledavanja prirode kosovskog problema i njegove istorije nema ni realnog, ni održivog rešenja, u čemu se vidi posebnost tog slučaja.

Navela je da je podela Kosova nemoguća, kao i povratak na staro.

“Nedovršeni procesi formiranja država i etnonacionalizam u čitavom regionu ugrožava mogućnost razvoja zemalja Zapadnog Balkana. Složenost regiona zahteva od nas da usklađujemo političke, ekonomske i socijalne politike. Upravo EU nudi okvir za saradnju i sužava prostor za delovanje etnonacionalizma”, kazala je.

Priključenje EU je od presudnog geostrateškog značaja i u tom smislu ostanak Srbije ili bilo koje druge zemlje regiona izvan EU čini zemlju znatno osetljivijom na spoljnopolitičke izazove, dodala je.

Kazala je da podela Kosova na etničkom principu nije moguća, kao i da se pitanje Kosova ne može porediti sa Republikom Srpskom.

“Srbiji je u interesu da Kosovo uđe u EU i UN”, rekla je.

Iz Evropskog pokreta Novi Sad Aleksandar Simurdić je naveo da treba razgovarati i tražiti kompromis, ali ocenio i da je sam dijalog kompromis. Kako je rekao neupitna je nužnost dijaloga, on je do opšteg interesa.

Kako je rekao i poltika vođena u regionu u poslednje tri decenije učvrstila je uverenje vivilnog društva u neophpodnost dijaloga a civilno društvo je spremno da u rpocesu pomogne.

Sonja Stojanović iz Beogradskog centra za bezbednosne politike kaže da oružani sukob i rešavanje problema oko KiM upotrebom bezbednosnih snaga ne dovode do održivog rešenja, što, prema rezultatima istraživanja tog centra, smatra i 74 odsto građana.

Ono što je zabrinjavajuće, tvrdi Stojanović, jeste što su sva istraživanja do sada pokazala da se Srbi na severu KiM više plaše mafijaških srpskih struktura, nego albanskih komšija.

„Postojanje tih paralelnih struktura, koje zapravo određuju život na severu, pretnje i zastrašivanja dovela su do iseljavanja Srba sa KiM“, kazala je Stojanović. I dodala da sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa mora garantovati neposrednu saranju Beograda i Prištine.

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji je stalno telo u okviru kojeg se vodi tematska i strukturna debata predstavnika dryyavne administracije , političkih partija, nevladinih orghamizacija, stručnjaka, privrede, sindikata i rpfesionalnih organizacijao pristupanju Srbije Evropkoj uniji.

Konvent je od 2006 pratio pregovore o stabilizaciji i pridruživanju, a kasnije se posvećuje procesu pridruživanja Srbije EU.

Okuplja više do 700 organizacija civilnog društva i trudi se da daje preporuke i mišljenja na pregovaracke pozicije Srbije, kao i da prati kako se ispunjavaju merila i uslovi za članstvo u različitim sektorima po pregovaračkim poglavljima.

Nacionalni konvent za EU uspostavljen je pre svega kao telo za posebnu saradnju Skupštine Srbije i civilnog društva u procesu pridruživanja, ali i sa Vladom Srbije i njenim telima zaduženim za pregovore o članstvu sa EU (Pregovarački tim, pregovaračke radne grupe).