Foto: Ministarstvo spoljnih poslova
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je u Njujorku izjavio da nastojanja da se smanji civilna misija Ujedinjenih nacija na Kosovu i njen budžet i promeni mandat UNMIK unose dodatne nesuglasice među članice Saveta bezbednosti UN i između Beograda i Prištine.
Potrebno je da se sve što je dogovoreno sprovede bez dodatnih uslovljavanja i da se za sva nerešena pitanja pronađu rešenja isključivo putem dijaloga, rekao je Dačić na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj Kosovu.
Dačić je ocenio da se situacija na Kosovu promenila od 1999. godine, ali da je daleko od idealne i da se ne radi o „mladoj demokratiji“ i „multietničkom društvu“.
Da li je na Kosovu došlo do suštinskog pomirenja među zajednicama, da li su počinioci svih zločina kažnjeni, da li se poštuju elementarna ljudska prava manjinskih zajednica, da li je interno raseljenim licima omogućen povratak, upitao je Dačić i konstatovao da je „odgovor, nažalost, ne“.
Dačić je izjavio da je UNMIK tokom 19 godina uradio mnogo na terenu, ali da posao nije završen.
Dugo je trebalo da predstavnici Beograda i Prištine sednu za sto i počnu da razgovaraju, nije bilo lako doći do prvih dogovora, ali su postignuti, rekao je Dačić i dodao da se normalizacija može očekivati samo ako se nastavi rešavanje svih otvorenih pitanja mirnim putem.
Dačić je hapšenje direktora Kancelarije Vlade Srbije za Kosovi i Metohiju Marka Đurića u Kosovskoj Mitrovici okarakterisao kao provokaciju i ozbiljan udarac dijalogu Beograda i Prištine.
To je doprinelo narušavanju mira i bezbednosti, ne samo Srba na Kosovu, već i čitavog regiona, ocenio je Dačić.
On je izrazio zabrinutost zbog želje Prištine da proširenjem mandata Kosovskih snaga bezbednosti (KSB) počne process transformacije KSB u Kosovske oružane snage.
Prema Dačićevim rečima, neke članice Evropske unije i NATO su prihvatile akreditaciju kosovskih vojnih izaslanika, čime se krši rezolucija Saveta bezbednosti 1244 o Kosovu, „po kojoj Priština ne može imati vojsku ni Ministarstvo odbrane, pa ni ‘vojne izaslanike'“.
Dačić je izjavio da je Priština preuzela obavezu uspostavljanja Zajednice srpskih opština (ZSO), ali je, „uprkos kontinuiranim apelima međunarodne zajednice, nije sprovela“.
Tvrdnje predstavnika Prištine da će formiranje ZSO biti uslovljeno dobijanjem „stolice“ u UN, potvrđuju da Kosovo nema nameru da ispuni obaveze iz Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Beogradom, rekao je Dačić.
Uz ocenu da je neophodno zadržati dosadašnji obim nadležnosti Euleksa, Dačić je konstatovao da se u potencijalne izmene mandata misije EU mora uključiti i Savet bezbednosti i da svaka promena utiče i na angažman Kfora i UNMIK.
Navodeći da je sa Kosova proterano više od 200.000 Srba i drugih nealbanaca, Dačić je izneo podatak da je u izveštaju UN o stanju na Kosovu u protekla tri meseca registrovan povratak samo tri interno raseljene osobe.
Dačić je izrazio zabrinutiost što nije podignuta nijedna optužnica pred Specijalnim sudom za ratne zločine počinjene na Kosovu i što se početak rada tog tribunala odlaže.
Pozicije nekih osoba u kosovskim vlastima ne mogu i ne smeju da budu prepreka ostvarivanju pravde, izjavio je Dačić.
On je članicama Saveta bezbednosti koje upućuju proteste državama koje su povukle odluku o priznanju nezavisnosti Kosova poručio da „takvi potezi ne doprinose bržem i efikasnijem rešavanju problema“.
Davanje bezuslovne podrške jednoj strani ne pomaže postizanju kompromisa, rekao je Dačić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
