Gotovo da sam zaboravio kako izgleda skupštinska sala, jer smo već godinu i po dana, rekao bih, u bojkotu sednica. Pre toga je to bilo interesantno. Beogradska skupština se razlikuje od republičke, nije u toj meri loše stanje, rekao je Pavle Grbović, odbornik i član predsedništva Pokreta slobodnih građana.
Objašnjava, iako je navikao na drugačiji tempo tokom studija, da noću uči a onda kasnije spava i doručkuje, sada se budi u pola osam i već oko devet je na svom radnom mestu u nevladinoj organizaciji Građanske inicijative.
– Bavim se pravnom analizom propisa u pogledu osnovnih sloboda, slobode okupljanja, udruživanja i izražavanja. U zavisnosti od potreba ili projekta, pišemo predloge izmena zakona, amandmane, komentare itd. Ukoliko je kolegama potrebna neka vrsta pravne pomoći, ne administrativne nego baš pravne, ja sam tu da pomognem, rekao je Grbović.
Kada stigne u kancelariju prvo otvori mejl i pogleda pres kliping. To su mejlovi koji se tiču komunikacije sa institucijama i drugim organizacijama civilnog društva. U Inicijativama nema neposredne komunikacije sa građanima.
– Prelistam pres kliping koji nam dolazi tog dana, zato što je jedan od mojih zadataka pisanje izveštaja o sužavanju prostora u okviru pomenutih sloboda. Čitajući pres kliping izvlačim materijal i građu za taj izveštaj koji radim na dvonedeljnom nivou, rekao je Grbović.
Nema naviku da pravi pauze za kafu, već je ispija dok radi ili za vreme sastanaka. Kako kaže, voli dugo da pije kafu, obično to razvuče na pola sata do sat i uživa u tome.
Radni dan počinje u Građanskim inicijativama, posle čega dolaze druge obaveze, tako da pre 20 časova obično nije kod kuće. Po završenom poslu, u zavisnosti od dana, dolazi u Pokret slobodnih građana gde završava ostale obaveze, ili odlazi na trening i druženje sa prijateljima.
Dok razgovaramo u velikoj kancelariji Pokreta, paralelno teku pripreme za dva sastanka koja će se desiti nakon što završimo razgovor. Grbović pominje da nije neophodno da bude prisutan na prvom, ali posle toga sledi predsedništvo u 20 časova. Poznajući prilike, kaže da sastanak predsedništva obično traje do kasno u noć.
– Najvažnija tema jeste pitanje bojkota izbora, s obzirom da mi još nismo doneli tu odluku, i večeras bi trebalo da razgovaramo o tome kada ćemo je doneti i saopštiti. PSG je mlada organizacija koja raste, pa će se večeras razgovarati o imenovanju tri ili četiri nova poverenika, trebalo bi da usvojimo interne akte koji omogućavaju rad organa, i naravno imaćemo tačku razno, objasnio je Grbović.
Razlika između poslanika i odbornika je nivo na kom se biraju. Grbović objašnjava da je izabran na izborima u okviru grada Beograda za Skupštinu grada Beograda, i tu se nalazi na mestu odbornika. Na republičkom nivou se biraju poslanici.
On navodi da, kada je reč o poslu, postoje drastične razlike. Odbornik u skupštini nije zaposleno lice, pa mu se ne uplaćuje radni staž, objasnio je Grbović. Gradska skupština se sastaje mnogo ređe nego parlament. Po zakonu mora postojati jedna sednica na tri meseca, ili se skupština raspušta.
-Čini mi se da je za nijansu pristojnija atmosfera, i ono što je osetnija razlika, da je beogradska skupština bolje vođena od republičke. Nema baš glasanja na zvonce, nema maje Gojković koja vas prekida. Ispada da hvalim Nikolu Nikodijevića, ali u poređenju sa Majom Gojković, Nikola Nikodijević taj posao radi bolje. To ne znači da taj posao radi dobro po nekim objektivnim kriterijumima, rekao je Grbović.
Priseća se prvog nastupa za govornicom, sa 24 godina, a tema je bila rebalans budžeta i završni račun. U sali su smešteni tako da u prvim redovima sede članovi vladajuće koalicije. Uvrede i dobacivanja su počele i pre nego što je stigao do govornice. Sada predpostavlja da je ideja iza toga bila da ga zaplaše.
Ranije je provodio više vremena u Pokretu, gde su svraćali građani i razgovarali o svojim problemima sa članovima Pokreta. Kako je počeo da radi, Grbović manje vremena provodi u Pokretu, ali ističe da mu se građani sve češće obraćaju na društvenim mrežama.
Na današnji dan samo ne želim da vidim ili čujem Marka Đurića.
— Pavle Grbovic (@PavleGrbovic) January 16, 2020
Razgovarali smo na dan kada je u zemlji obeležena druga godišnjica ubistva Olivera Ivanovića na Kosovu, pa je prilika bila dobra da se dotaknemo i ove teme.
Grbović se do detalja seća situacije kada su javili da je Oliver ubijen. U Pokretu su do tih saznanja došli pre medija, pa su bili u iščekivanju da saznaju da li je informacija proverena. Kako naglašava, očekivao je da proradi instikt samoodbrane kod građana, da proradi inat po kome smo poznati., ali, sada se to svelo na nivo “in memoriam” emisije i “desilo se na taj dan”.
– Na ovaj dan jedino imam želju da ne vidim i ne čujem Marka Đurića. On je meni simbol predtragedije u kontekstu tog događaja, i simbol moralnog i mentalnog sklopa ovog sistema. Crtao je čoveku metu na čelu, vređao na najprimitivniji način, dehumanizovao, i na kraju kada je čovek stradao, on je došao da mu se pokloni na grob i priča kako mu je bio prijatelj, istakao je Grbović.
„On baš nije normalan“
– Spletom okolnosti sam imao veliki broj izjava, snimanja videa, poziva za izjave… Baviš se politikom i moraš da komuniciraš sa javnošću, svaki prostor koji dobiješ moraš da iskoristiš, i mislim da se to ne odbija. Ali to je iscrpljujuće! I onda dođem u situaciju da kažem, je**te ovaj čovek koji vodi državu je potpuno bolestan. On baš nije normalan! Ne znam kome može toliko da prija, a on svaki bogovetni dan po tri sata provodi u izjavima, intervjuima, u beskonačnom ponavljanju beskonačno beznačajnih stvari. Što je najgore, on u tome zaista uživa. Kakav problem sa egom moraš da imaš i budeš samozaljubljen, da ne kažeš sebi, daj da se odmorim malo, da se povučem u svoju intimu, ne moram svaki dan da budem u javnosti, kazao je Grbović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.