Dan sa poslanikom Đorđem Vukadinovićem

Iako planiran za 11 časova, razgovor sa ovonedeljnim sagovornikom, u rubrici Dan s poslanikom, započeli smo koji munut pre podneva u petak, 27. septembra.

I odmah pri pozdravljanju stekli smo utisak da je Đorđe Vukadinović, bar tog dana, poprilično zaokupljen obavezama. Na pitanje kako se oseća, odgovorio je sa „grozno, što od promene vremena, što od obaveza“.

Kazao nam je da trenutno radi analitički, istraživački, urednički i novinarski posao. Uz to, naravno, obavlja i poslaničku funkciju. „Poslanički posao zahteva čitavog čoveka, a ovi poslovi još njih četvoricu“, konstatovao je on kroz smeh.

– Zanimljiv mi je taj streotip o poslaničkom poslu i životu, da je to „ladovina“ i lagodan život bez „smaranja“ i „znojenja“. Kada sam dobio mandat, znao sam da nije tako, ali svi smo mi po malo robovi predrasuda. Nisam imao predstavu koliko je naporno biti poslanik, naravno ako taj posao shvataš ozbiljno, rekao je za portal Danasa Vukadinović.

I dok nam je pokazivao gomilu papira, na čijem vrhu stoji papirić sa njegovim imenom, ispričao nam je da je dan ranije sličan broj odneo kući, gde ih iščitava. Baš jutros pregledom materijala, pripremao se za početak redovnog jesenjeg zasedanja.

– To je taj nevidljivi rad. Naravno, možete ga preskočiti. Dobar deo ljudi se time ne opterećuje previše. Ili ne govori uopšte ili govori ono što mu drugi napišu, dodao je on, a na pitanje novinarke „ima li takvih?“ odgovorio je potvrdno. „Naravno. Naročito u vladajućoj koaliciji“.

U javnosti je rašireno mišljenje, smatra naš sagovornik, da je biti poslanik sinonim za „blejanje“, ali i da opozicioni rad u parlamentu nema smisla jer vlast uvek izglasa ono što želi.

„Ovo drugo je opasna zabluda. Teorijski se može dogoditi da parlament izglasa predlog opozicije, ali retko u praksi. U našim uslovima to je praktično nemoguće. Smisao parlamentarnog života je da se čuje glas opozicije, da se kritikuje politika Vlade, da se lansiraju teme, ako ne rešenja, i pitanja od interesa za javnost“.

Vukadinović je šest meseci bojkotovao rad parlamenta, ipak, pred izglasavanje Tijaninog zakona i sednice o Kosovu, rešio je da ponovo, u ovom mandatu, sedne u Skupštinsku klupu.

– Bojkot je imao efekta, to nije sporno. Dokaz je i izveštaj Evropske komisije. Mislim da je to bio trenutak, da se nakon skoro pola godine bojkota, opozicionari vrate u parlament. I ne da se vrate kao poraženi, već kao pobednici, bar u toj jednoj bitci, pozivajući se na taj izveštaj koji je dao za pravo svim našim zamerkama, istakao je on.

Takvom njegovom stavu išla je u prilog i činjenica da je predsednica parlamenta Maja Gojković promenila niz formalnih stvari. To je koincidiralo da se on vrati, naveo je u „Danu sa poslanikom“.

– Manje je štete da se koriste, makar i ovi dosta suženi, kanali delovanja nego da odustanete i prepustite potpuno govornicu režimskim poslanicima, ocenio je on.

U ovom sazivu parlamenta, mišljenja je Vukadinović, nema samo političkog neslaganja između vlasti i opozicije, već neke vrste otvorenog rata, gde se, dodao je, opozicija shvata neprijateljem koga treba tući.

– Od ljudi koji rade u skupštinskim službama čuo sam da su odnosi urušeni, ne samo tokom zasedanja, nego i ovako. Ne sede zajedno, ne komuniciraju. Često se, uz poneke izuzetke, ne javljaju jedni drugima, naveo je on za Danas.rs.

Instituciju poslaničkih pitanja koristi uvek jer veruje da je ona jedina, iz delokruga nadležnosti Skupštine, koja funkcioniše. „Sve druge parlamentarne funkcije su više ili manje narušene“.

Kako je naglasio, jedna od zabluda je da prenose iz Skupštine niko ne gleda. Ima ljudi koji samo na RTS2 mogu videti šta opozicija misli i govori, jer, smatra, ni TV kanali ni portali na kojima se čuje glas aktera opozicije ne mogu da dobace do širokog glasačkog tela.

Član je Odbora za kulturu i Odbora za spoljne poslove. Ispričao nam je da je rad tamo potencijalno važniji od zasedanja u sali, ali takođe dosta obesmišljen. „To je neka vrsta humusa parlamentarne delatnosti, ali je i ona nekako devalvirana“.

Nakon našeg razgovora, Vukadinović se uputio u studio TV Naša, gde će kao domaćin ugostiti šefa predstavništva Republike Srpske u SAD Obrada Kesića, dobrog poznavaoca srpsko-američkih odnosa, uz pošalicu. „Plašim se, pogrešno ću mu se obratiti, sa Zorane Kesiću“.

Prethodnog petka, u redakciji Nove srpske političke misli čekao ga je i rad na istraživanju javnog mnjenja, u kome su se građani izjašnjavali o bojkotu, ali i pisanje autorskog teksta za nedeljnik Vreme.

Preostalo vreme tog dana posvetiće pripremi poslaničkih pitanja za narednu nedelju.

https://www.instagram.com/p/B29OoNQp0_c/