Dan sa poslanikom Zoranom Dragišićem

Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu bezbednosti, trenutno je pri kraju prvog poslaničkog mandata. Izabran je preko liste Srpske napredne stranke, ali nije njen član već predstavnik Pokreta radnika i seljaka. Te 2016. pred konstitutivnu sednicu, priznaje, „skratile su mu se noge“.

https://www.instagram.com/p/B1RJTJLn0Yp/

Sastali smo se u Skupštini u utorak, 13. avgusta. Sem par radnika obezbeđenja i službenika, imali smo utisak da smo jedini koji se nalaze u srpskom domu demokratije tog podneva.

Ulaskom u parlament, prema njegovim rečima, stekao je mnogo obaveza. Prvo što je uradio, „kao štreber“, dobro je proučio Poslovnik.

U razgovoru za Danas priča nam da deo poslaničkog posla koji građani vide preko direktnih prenosa jeste zapravo manji deo obaveza.

„Najviše posla se obavi kroz rad odbora i skupštinskih organizacija. Ja sam član parlamentarne delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO, član sam Odbora za odbranu a zamenik u Odboru za obrazovanje, za međunarodne odnose i Odboru za kontrolu službi bezbednosti“.

Vodi parlamentarnu grupu prijateljstva sa Turskom. Ipak, pored svih nabrojanih obaveza, priznao je da je privilegovan.

– Privilegija je što pripadam velikoj poslaničkoj grupi. Ako imate veliku poslaničku grupu, kao što je grupa SNS-a, imate praktično stručnjake za sve oblasti kojima se Skupština bavi. To rasterećuje poslanike, u smislu da ja ne moram da se bavim pitanjima koja se tiču oblasti koje ne poznajem, precizirao je on.

Poslanici, po izboru na tu funkciju, imaju mogućnost da se opredele da li su za stalni rad u Skupštini – „Ja sam se opredelio da ne prekidam svoju univerzitetsku karijeru. Pored poslaničke funkcije ja imam stalni radni odnos na Fakultetu bezbednosti gde sam i Prodekan za razvoj“.

U toku je letnja pauza, kako u Skupštini, tako i na Fakultetu. Ipak, prema rečima našeg sagovornika, ni prethodni utorak, kada smo se sastali, nije prošao u odmoru.

– Pripremam novi udžbenik „Sistem nacionalne bezbednosti Srbije„ za moje studente na Fakultetu bezbednosti pa sam jutros, pre nego što smo se sastali, pisao, prepričao nam je ukratko i naglasio da nema utisak da ga se studenti plaše.

Ono što se može zaključiti iz razgovora sa Dragišićem on jasno i ističe – „Zadovoljan sam svojim profesionalnim životom“. Ipak, kako je naglasio, često ima zgusnut dnevni raspored obaveza.

– Ono gde moramo biti, i gde ja uvek dolazim, to je kada se utvrđuje dnevni red i kada je glasanje u pitanju. Tu sam zaista redovan, objasnio je za Danas.rs on.

Osvrnuo se i na sliku o toj instituciji koja se stvara u javnosti ­- „Nisam siguran da ovde ima mnogo besposlenih poslanika“.

– Kada ljudi gledaju prenose sednica i kažu „Ima 250 poslanika, a u sali ih sedi 130“, najveći broj njih je u tom trenutku ili na sednicama odbora, koje se najčešće dešavaju paralelno sa tim sednicama, ili su ljudi po inostranstvu na različitim sednicama parlamentarnih skupština, delegacija, obrazložio je on.

Na sastanke poslaničke grupe dolazi često. Prema njegovoj oceni, znaju da budu burni. Partijska disciplina, smatra, jako je važna.

„Mi predstavljamo građane. Oni su nam dali mandat da sprovodimo određenu politiku. Postoje neke stvari koje se meni nisu dopale a glasao sam za njih, ali se postavlja pitanje da li sam ja dobio mandat da sprovodim svoju volju ili određenu političku platformu“.

Ispričao nam je da je, u parlamentu, pored obaveza i političkog iskustva stekao i prijatelje. Najviše se druži sa Draganom Šormazom, Jovanom Palalićem, Aleksandrom Jugovićem kao i Aleksandrom Čotrićem.

Pri rastanku najavio je da mu sledi odmor. Poslepodne, tog 13. avgusta, planirao je da provede u sportskom duhu.

– Verovatno ću otići sa sinom na trening. Trenira atletiku. Pa ćemo nekako da se uklopimo da stignemo do osam sati da gledamo utakmicu Crvena zvezda-Kopenhagen. Iskusniji političari savetovali su me da ne kažem za koji klub navijam, ali ja sam takva vrsta Zvezdaša da to ne mogu da prećutim, kazao je i dodao da je čest gost na Marakani.