Foto: BETAPHOTO/ VLADA SRBIJE SLOBODAN MILJEVIĆ/ MO (arhiva)Rusija i Kina koriste Srbiju kao oruđe za povećanje svoje moći i uticaja na Zapadnom Balkanu. Njihove akcije nisu motivisane istinskim afinitetom prema Srbiji, već antimamerikanizmom i neprijateljstvom prema zapadnim liberalnim vrednostima.
To tvrdi u svojoj analizi Dejvid Filips, direktor Programa za izgradnju mira i prava pri Institutu za ljudska prava njujorškog Kolumbija univerziteta.
Prema Filipsovom mišljenju, predsednici Srbije i Rusije, Aleksandar Vučić i Vladimir Putin, moćnici su, a međusobno su solidarni iz “praktičnih interesa”.
“Rusija prodaje oružje Srbiji. Pored ambasade u Beogradu, ona ima obaveštajnu bazu u Nišu da nadgleda aktivnosti NATO. Rusija vidi Srbiju kao sredstvo da konačno dobije izlaz na Jadransko more. Što se tiče međunarodne diplomatije, Srbija ima koristi od veta koji je Moskva stavila u Savetu Ujedinjenih nacija, kako bi blokirala međunarodno priznanje Kosova i dobila polugu nadmoći snad Zapadom”, navodi on.
Američki profesor ocenjuje da se i Srbija i Rusija protive tome da Amerika dobije ulogu “kopredsedavajućeg” u dijalogu Kosovo-Srbija. “Ograničavanje uticaja Zapada pomaže Srbiji da odoli zahtevima Zapada koji se odnose na borbu protiv korupcije, kleptokratije, kao i na demokratizaciju, unapređenje manjinskih prava i dobre međususedske odnose”, smatra Filips.
Autor takođe naglašava da je Zapadni Balkan “strateški prioritet” za Rusiju, ali da slabi uticaj te zemlje u ovom regionu. Kako objašnjava, Crna Gora se pridružila Alijansi 2017, a potom je isto učinila Severna Makedonija, dok je Rumunija blokirala dostavu ruskog oružja Srbiji u julu 2019. Povodom vojne saradnje Srbije i Rusije, Filips podseća da je Srbija posmatrač u Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti, u kojem Rusija ima glavnu ulogu, te da je naša zemlja 2019. godine imala 13 vojnih vežbi sa NATO, a samo četiri sa Rusijom.
“Dok slabi uticaj Rusije, Kina postepeno zamenjuje Rusiju na mestu glavnog pomagača Srbije. Kinesko-srpski odnosi su definisani bezbednosnom i ekonomskom saradnjom”, ističe Filips, koji napominje da se u avgustu 2020. Srbija saglasila da nabavi kineski protivraketni sistem FK-3, “a ne ruski sistem S-300”.
Istovremeno, američki profesor ukazuje da obim trgovinske razmene Srbije i Rusije iznosi oko osam odsto, te da Srbija znatno više uvozi nego što izvozi na rusko tržište. “Pokazuje se da je Kina bolji trgovinski partner – Srbija je dobila četiri milijarde dolara u direktnim investicijama i preko pet milijardi dolara u zajmovima i infrastrukturnim projektima iz Kine”, navodi on. Štaviše, u tekstu se ističe da se Srbija u “u početku oslanjala” na rusku vakcinu Sputnjik protiv kovida-19, “a danas produbljuje saradnju sa Kinom u borbi protiv pandemije”.
Filips tvrdi da je uticaj Rusije smanjen, ali da je ta država “i dalje sposobna za maligne aktivnosti”, te da je Kina “loša zamena”.
“Miran uspon Kine jeste mit. Kineski model inspirisan je diktaturom Kine. Turska je druga alternativa, ali njen režim počiva na islamskom iredentizmu”, poručuje Dejvid Filips.
“Kosovo želi u NATO”
Prema Filipsovom mišljenju, Amerika treba da unapredi bezbednosnu saradnju s Kosovom, tako što će “obučavati kosovske oružane snage da ispune NATO standarde”. “Svaki kosovski političar podržava članstvo u NATO”, navodi on, uz ocenu da bi Kosovo trebalo da se pridruži Alijansi do 2028. godine
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
