Drugačiji Balkan

Janez Janša, slovenački premijer, naravno nije glavni tvorac našeg „regiona Zapadnog Balkana“, ali spada u nekolicinu onih koji su pokrenuli događaje. I to učinili nekoliko godina pre samog raspleta. U slučaju Slovenije ovog juna biće obeleženo tačno 30 godina od glavnog događaja i prvog jugoslovenskog rata. Tokom tih deset dana juna 1991. ubijeno je više desetina mladih regruta i oficira JNA, svih nacionalosti, u povlačenju ili u okruženju u kasarnama. Janša je u to vreme bio ministar odbrane Slovenije, u čijoj je nadležnosti bila i oružana formacija koja je samo formalno nosila staro komunističko ime – Teritorijalna odbrana.

Pitanje preuređenja, odnosno nestanka Jugoslavije, otvoreno je u punoj snazi pet ili šest godina pre Junskog rata, pisanjem ponajpre ljubljanskog lista Mladina. U beogradskom NIN-u su tih godina raspravu o preuređenju država i želji Slovenaca da budu „srednja Evropa“ vodili današnji urednik Novosti Milorad Vučelić i odavno zaboravljeni i u međuvremenu preminuli slovenački publicista Taras Kermanuer.

Janša je bio saradnik Mladine i omladinski funkcioner, ali i vinovnik „slovenačkog proleća“ početkom 1988. kada je u ovom časopisu objavljen sudbonosni tekst „Noć dugih noževa“. Tiraž je zabranjen i zaplenjen, a Janši i trojici drugih, sudilo se za odavanje vojne tajne. U tekstu je objavljen stenogram sa sednice državnog vrha, na kojoj je komandant 9. Vojne oblasti Svetozar Višnjić podneo procenu da je u Sloveniji na delu specijalni rat koji bi trebalo sprečiti oštrim merama.

Sada, Janša je obrnuo pun krug, ali su neke stvari ipak ostale iste. Slovenija bi 1. jula 2021. trebalo da preuzme predsedavanje Evropskom unijom, i da i na taj način obeleži 30. godišnjicu junske pobede, međutim njen je premijer u političkim neprilikama. Kao predvodniku desne koalicije u trećem mandatu na vlasti sa prekidima, Janezu Janši spočitavaju se medijske neslobode. „Janša i njegova partija Slovenačka demokratska stranka grade sopstvenu konzervativnu imperiju oko televizije 24 Nova TV i brojnih regionalnih listova. Kao poslednji čin usledio je pritisak na državnu novinsku agenciju STA i na javnu televiziju RTV“, ovako to opisuje nemačka štampa.

U Nemačkoj Janši zameraju i to što tvituje u stilu bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. Izračunali su i da slovenački premijer provodi dnevno više od tri sata na ovoj mreži, a da posle njegove tvitove prenose mediji pojačavajući im „domet“. Uspeo je i da pre par godina nazove novinarke prostitutkama, pa mu je presuđeno da plati odštetu od više hiljada evra. Ovog marta je trebalo da bude saslušan – nemačka štampa zvala je to rutinskim pojavljivanjem kroz koje su prošli i drugi premijeri u EU – pred Evropskim parlametnom zbog upitnih medijskih sloboda, Janša je to izbegao „ciljanom provokacijom“, kako su to Nemci nazvali, pustio je unapred spremljen video spot i – odjavio se sa sastanka.

Izgleda da se Janša vodio time da kad imate krizu u kući, jedno od lakših rešenja jeste da je izvezete napolje, u komšijino dvorište. Njegov predlog za novi i drugačiji Balkan u obliku „non pejper“ teksta procureo je u javnost sa istim osećajem za politički trenutak kao davni tekst „Noć dugih noževa“. Drugačije je vreme i drugačiji okvir naravno, ali je nesporna i sličnost – dolazak novih odnosa moći. Sada u svetu uzavrelom od korone i u senci slabljenja Sjedinjenih Država, ali slično kao nekad u svetu otrovanom havarijom u nuklearki Černobilj i na pragu nestanka Sovjetskog Saveza.

Da li je moguće zamišljati drugačiji Balkan, s obzirom na nervozu koja se od Brisela preko Berlina do Vašingtona i diljem regiona, podigla posle Janšinog „non pejpera“? Svi su toliko brzo požurili da svoju uznemirenost toliko žustro iskažu zaklinjući se na privrženost postojećem Balkanu da to vodi samo jednom zaključku. A on glasi da se tema drugačijeg Balkana možda potiskuje iz javnosti, ali je van nje živo prisutna na raznim političkim nivoima strateškog procenjivanja i odlučivanja.

Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, je diplomatski zasad ostavio javnost u neodoumici da li je dobio „službeni“ ili „neslužbeni“ non pejper Slovenije. Iako su se u Briselu potrudili da objasne da je reč o tehničkim razlozima i ničemu drugom, za svaki slučaj je izgleda Zapadni Balkan sklonjen sa agende video konferencije šefova dilpomatija EU 19. aprila. Potvđrene teme su situacija u Ukrajini, Gruziji, Etiopiji, Indiji i Mjanmaru.

Janšin „non pejper“ na Balkan ne gleda u ključu prostora za blisko priključenje Uniji i isključivo kao zonu njenog kad-tad proširenja. Taj ključ striktno važni poslednjih 20 godina, i u odnosu na njega mere se svi politički odnosi i procesi.

Janša je međutim, to zanemario, uvodeći ponovo gledište iz ugla jugoslovenske krize. Gledište da je mir među narodima održiv samo ako se (dogovorom, ustupcima) razgraniče, za šta je potrebno vođstvo čvrstih lidera sa visokim legitimitetom. Time je naglasio da evropski pogled može da odnosi prevagu samo dok je i EU dovoljno jaka da ga održi. Ili dok je najveća država u regionu na datom političkom kursu spremna da ga održava zarad pomoći Briselu i Berlinu, a i zarad uzajamne koristi i interesa. U slučaju političkog pojma Zapadni Balkan – to je Srbija. U slučaju geografskoj pojma Balkan, to je Turska, iako zahvata samo krajičak teritorije.

Ukoliko se pođe od tog polazišta, sve nade srpske opozicije u „vertikalu Evropskog parlamenta“, kako je to nazvao predsednik Aleksandar Vučić, odnosno u podršku Brisela za promenu „srpskog režima“ uzaludne su. Teško da će EU rizikovati da snažno podrži promenu partnera u Beogradu, barem dok se u Nemačkoj ne završi borba za vlast i za naslednika Angele Merkel. Od makedonskog scenarija i posredničke misije Knuta Flekejnštajna i Eduarda Kukana, kojom je bivša vlada Nikole Gruevskog pritisnuta da pruži ustupke zahvaljujući kojima je Zoran Zaev došao na vlast, izvesno nema ništa. Inače, već bi se vodili uveliko razgovori sa Janšinom glavnom protivnicom Tanjom Fajon, sa strankama u Srbiji. Ne bi se odlagali od oktobra do decembra 2020. pa od januara do marta 2021, pa od marta do juna…