Dva omiljena pića u Srbiji prema istraživanju Demostata

Pivo kao najstariji napitak ima legendarno visoku potražnju, kaže Kosara Dangić Melentijević, suvlasnica pivare Kabinet.

“U nekim zamljama je stanje karantina i potreba za smanjenjem tenzije svakako uticala na povećanu konzumaciju. U Srbiji zanatsko pivo ima šarenoliku publiku, iako je uglavnom u pitanju mlađa populacija sklona izlascima i novitetima”, odgovara ona na pitanje da li proizvodnja poslednjih godina raste, baš kao i potrošnja piva u našoj zemlji.

Dangić Melentijević kaže da je manje domaće pivare izuzetno teško, jer je izvoz na minimumu, a ceo sektor Horeca se nije oporavio od prvog karantina, dok u isto vreme platežna moć i dalje pada.

Ona napominje da bi u normalnim uslovima verovatno bilo prostora za dalji razvoj pivske industrije jer, kako kaže, za kvalitet i inovaciju uvek ima mesta. Međutim, naredni period surove svetske krize, ističe, ne pogoduje rastu ove branše.

“Kabinet je kreativna firma sa tradicijom od gotovo sedam godina tako da mu je to pomoglo da zadrži svoju onlajn prodaju i maloprodaju i da razvija nezavisno koncept restorana u prirodi. U ovom ritmu je svakako izazov, ali je generalno stanje nepredvidivo tako da možda na kraju, ipak, budemo prijatno iznenađeni”, napominje Kosara Dangić Melentijević.

Statistika kaže da pivo ne posustaje, a samo prošle godine, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2019. domaćinstvo u Srbiji je prosečno popilo 40,3 litara piva, 6,8 litara vina i 2,9 litara žestokog alkoholnog pića. Najviše piva popilo se na jugu i istoku Srbije, više od 60 litara je godišnji prosek, dok najmanje u Beogradu, nešto više od 24 litre. LJubitelji vina, s druge strane, podjedanko ga piju u svim delovima naše zemlje, na jugu za nijansu više nego u ostalim krajevima, baš kao što je to slučaj i sa “žestinom”.

Gvozden Radenković, vlasnik vinarije Bela kula kaže da se potrošnja vina u Srbiji rapidno povećava u poslednjih pet ili šest godina.

“Vinski sektor je jedan od onih koji ima najveći napredak. Mnogi ulaze u taj posao kao u trku za brzim profitom, ali to nije dobar motiv jer je neophodno dosta ulaganja i odricanja. Taj naizgled veliki profit ubiraće tek treća generacija, toliko je vremena potrebno”, kaže Radenković.

Najave iz nove Vlade da će se u narednom periodu posebno ulagati u vinarstvo, ali i u izradu Zakona o vinu, i izvoznoj startegiji Radenković ocenjuje pozitivno jer kako kaže, napokon da neko prepozna vinarstvo i proizvodnju rakije kao stratešku granu poljoprivrede koja doživljava ogroman procvat.

“To je jedan od ozbiljno izvozno okrenutih proizvoda koji pravi i imidž jedne zemlje. Ima jedna latinska izreka koja kaže: ukoliko želiš da upoznaš jedan narod sedi za njegov sto, jedi njegovu hranu i pij njegovo vino. Tako da je to ozbiljna vizit karta koja govori o jednoj zemlji”, ističe naš sagovornik.

Radenković kaže da Srbija ima ozbiljnu tradiciju, ali da nije više dovoljno samo da se ulaže u primarnu proizvodnju, kao što je to do sada bio slučaj.

“Nije dovoljno učinjeno na stvaranju jedog ozbiljnog državnog tima koji će promovisati srpsko vinarstvo i upoznavati potrošače širom sveta sa tim da se ovde ozbiljno proizvodi dobro vino. Bio sam šokiran kada sam na jednom sajmu čuo da Čile ima državni marketinški tim od 120 ljudi, koji se bave samo promocijom njihovog vina”, napominje Radenković i kaže da bi bilo sjajno kada bismo u bližoj budućnosti slično imali i mi.

On ističe kako je država izdvojila značajna sredstva, ali da je potrebno da se više i ozbiljnije radi sa predstvanicima saveza i udruženja.

“Treba da se olakšaju procedure za dodelu subvencija, da se traže takvi uslovi u kojima će se videti na šta je tačno potrošen novac, a da se sa druge strane, ne gubi mnogo vremena kao što je to sada slučaj na pribavljanju dokumenata”, napominje on.

Gvozden Radenković kaže da radi gotovo 20 godina, njegova vinarija Bela kula postoji poslednje tri i za sada, kako kaže, posluje i uprkos krizi ove godine.

“Sada kada je kriza i prodaja pada ja nemam troškove kao neki drugi, moj je prostor, moji magacini, nemam komercijaliste, sve to radim sam i tako sam makar lišen tih nekih stalnih troškova koji su veliki problem drugim proizvođačima”, naglašava Radenković.

On kaže da je za proizvođače bitno da budu i na domaćem i inostranom tržištu.

“Dobro je biti izvozno orijentisan, ali to je moguće kod onih koji proizvode vina od autohtonih sorti jer su oni jedini konkurentni na svetskom tržištu na kom je jako teško izboriti se sa internacionalnim sortama. Teško je objasniti nekom zašto da proba “kaberne sovinjon” baš iz Srbije kada se proizvodi u celom svetu. Ali kada izađete sa jednim Prokupcem ili Tamjanikom zagolicate maštu potrošačima”, ističe Radenković.

On naglašava da je Srbija jako visoko kotirana po kvalitetu i odnosu ne samo na okruženje već i na svetske okvire.

“Naša vina dobijaju najprestižnija priznanja po svetu, tako da što se se kvaliteta tiče izuzetno smo visoki rangirani, ali i izuzetno potcenjeni od potrošača jer ljudi ne znaju kako se dobra vina prave ovde”, ističe Radenković.

S obzirom na to da je anketa Demostata pokazala da muškarci više vole pivo, a da žene preferiraju vino, Radenković kaže da to ne bi generalizovao jer misli da svako piće podjednako vole i muškarci i žene. Sam bi uvek prvo izabrao domaće i kvalitetno piće, a uvek bi rado preporučio,kako kaže vino Aksurđel, iz Župe aleksandrovačke, za to što ima kontinuitet i sa jednog je od najlepših lokaliteta u Župi.