Đilas: Istina ume da boli

Nakon objavljivanja nalaza, na društvenim mrežama usledili su podsmešljivo komentari predstavnika vlasti.

Naprednjaci su optužili Đilasa da mu se priviđaju brojevi, a posebno mu je zamereno što nije otkrio koja je agencija radila istraživanja.

„Ako su tako dobri nema razloga da ih kriješ. Priznaj da se našmrčete, sednete i onda ti se kroz halucinacije priviđaju brojevi. Nije strašno da kažeš da si bolestan. Priznaj lepo“, poručio je poslanik i član Glavnog odbora Srpske napredne stranke Srbislav Filipović i dodao da ni Đilas „ne veruje u ono što trabunja“.

I drugi naprednjaci su lideru SSP poručivali da se mane politike uz brojne lične uvrede.

Lider Stranke slobode i pravde, kako je objasnio, nije želeo da otkrije ime agencije koja je uradila istraživanje uz navode da bi zbog loših rezultata po Vučića mogla da trpi konsekvence.

Na naše pitanje kako komentariše tolike negativne komentare predstavnika vlasti na račun istraživanja koje je objavio, on kaže da „istina boli“.

„I boleće još više kada oslobodimo RTS i kada građani na profesionalnom Javnom servisu budu mogli da čuju lekare koji se u nemogućim uslovima svakodnevno bore za živote ljudi, a kojima Vučić preti, hronične bolesnike koji zbog raspada zdravstvenog sistema ne mogu da dobiju odgovarajuću negu, poljoprivrednike kojima kasne subvencije, prosvetne radnike koje bahati direktori teraju da botuju, radnike u javnom sektoru koje ucenjuju, novinare kojima prete, sportiste koje vređaju, umetnike koje proteruju iz Srbije, sveštenike koje proganjaju… I taj dan dolazi. To znaju svi u SNS-u i zato su malo nervozni“, objasnio je Đilas za Danas.

Komentarišući brojne negativne komentare vlasti na račun istraživanja javnog mnjenja po kome SNS i Vučić nisu toliko dominanatni kao što predstavljaju građanima, Đorđe Vukadinović, glavni i odgovorni urednik Nove srpske političke misli, kaže za Danas da je to istraživanje sigurno pouzdanije od onih koje promovišu istraživači bliski vlasti.

„Ja nisam autor tog istraživanja i ne mogu da stanem iza njega, niti mogu da stavim ruku u vatru za svaku brojku, ali sam siguran da je to istraživanje bliže realnosti i uz određena odstupanja deluje dosta uverljivo. Posebno intrigantno pitanje je ‘za’ ili ‘protiv’ Vučića. Imali smo vrlo slično, samo ‘za’ ili ‘protiv’ vlasti. Rezultati našeg istraživanja pokazuju da je razlika između pet i sedam odsto između onih koji podržavaju ovu vlast i onih koji su protiv nje. Rejting SNS je iznad 40 odsto, ali značajno ispod 50 procenata. I taj naš nalaz i ovaj koji koji je objavio SSP, uz izvesne razlike, pokazuje da je ta priča o apsolutnoj dominaciji ili takoreći plebiscitarnoj podršci samo propagandni mit koji se neprekidno ponavlja i u kojem, osim režimskih, učestvuju i pojedini opozicioni lideri“, navodi Vukadinović.

Napominje da ne poriče da je nešto više onih koji podržavaju Aleksandra Vučića, ali se ta „razlika meri procentima“, jer u suštini, Srbija je podeljeno društvo, ali to delimično zamagljuje činjenica da su ti koji su za vlast jedan homogenizovani blok koji izlazi na izbore.

„S druge strane, oni koji su protiv vlasti su ili rascepkani i podržavaju različite i često zavađene opozicione stranke, ili su za opoziciju, ali ne znaju za koga od njih da glasaju, ili su protiv vlasti, ali misle da ništa ne mogu da promene i ne izlaze na izbore“, kaže Vukadinović.

Zoran Gavrilović, saradnik Biroa za društvena istraživanja, smatra u razgovoru za Danas da nalazi ovih istraživanja statistički značajno odskaču od nalaza koje pokazuje predsednik Republike, odnosno Ipsosa, kao i da to otvara pitanje da li su instrumenti dobro baždareni.

„Na moju profesionalnu žalost u istraživanja javnog mnjenja se sve manje veruje. Razlog tome je činjenica da se ne poštuju standardi u njihovom prikazivanju (ko je finansijer, ko plaća, veličina uzorka, kako se radi ponderacija –  koji su obavezni po Esomar i Wapor kodeksu). Istraživanja su instrument izbornog dijaloga i ona se ne bave samo rejtinzima, već i prioritetima građana, odnosno istraživanja su način da građani predstave svoje prioritete i ocene rad vlade. S druge strane jako je upitno sprovoditit istraživanja javnog mnjenja u situaciji medijske cenzure nad opozicijom koja se sprovodi na dominantnim izvorima informisanja, a to je pre svega RTS. To je jedan od mehanizama preko kojeg se izaziva apstinecija u onom delu biračkog tela koje ne bi glasalo za Vučića. Upravo to je za mene glavni nalaz iz istraživanja. Rejtinzi su, ma koliko htelo da se prikažu kao večna stvar, slika trenutka i mogu se promeniti već u narednom istraživanju“, ističe Gavrilović i dodaje da veruje da bi se to i desilo kada bi se promenile proporcije u vremenu i tonalitetu koje vlast i opozcija imaju na RTS-u i Pinku.

Da nije tako, kaže Gavrilović, zar se bi ova dva medija držala pod ključem vlasti.

Više od 45 odsto ne veruje u sposobnost vlasti

Dragan Đilas je u obraćanju preko Fejsbuka detaljno analizirao ranije nalaze Ipsosa, pred beogradske izbore 2018. i pred opšte izbore u junu 2020. sa rezultatima glasanja, i sa zaključkom da su pojedini brojevi za opoziciju objavljivani kako bi se ljudima ubila volja i energija, i odvratili od izbora. Za istraživanja koje je naručio SSP, naveo je da je reč o dva spojena, jedno rađeno u septembru i oktobru, a drugo u decembru.

* Na pitanje da su izbori u nedelju za koga bi glasali, za SNS  opredelilo bi se 40,2 odsto birača, a SPS bi osvojio 6,8 odsto glasova (različito od pitanja s početka teksta koje se odnosi na Vučića, prim. ured.).

* Za SPAS Aleksandra Šapića opredelilo bi se 3,7 odsto građana.

* Za opozicione stranke i pokrete (SSP, DS, DJB, Dveri, NS, PSG, ZZS, NDBG, SDS) glasalo bi 26,4 odsto birača.

* SRS, POKS, Zavetnici i DSS dobili bi ukupno četiri odsto glasova.

* Manjine bi dobile 3,5 odsto.

* Za opoziciju opredelilo bi se još 15,4 odsto, ali ne znaju tačno za koga.

* Na pitanje da li sadašnja vlast može da reši probleme koji ih muče, 38,2 odsto ispitanika smatra da može, 45,7 odsto njih tvrdi da ne može, a 16,2 procenata ne zna.

Informisanje preko TV i portala

Istraživanje pokazuje i da se više od polovine građana – 52,7 odsto informiše preko televizije, dok se 22 odsto njih opredelilo za internet portale. Isto istraživanje je pokazalo da se 13 odsto građana informiše putem društvenih mreža, 7,1 odsto preko novina, a u razgovorima sa prijateljima informiše se pet odsto ispitanika. Od onih koji su se opredelili za televiziju 43,9 odsto reklo je da se informiše preko RTS, 21,2 odsto njih navelo je da to čini putem TV Prva, a 19,7 odsto preko Pinka. Oko 7,3 odsto ispitanika izjasnilo se da se informiše gledajući TV N1, a preko ostalih televizijskih stanica to čini 7,9 odsto građana. Kada je reč o portalima, najviše građana – 23,5 odsto informiše se preko sajta Blica, 14,7 odsto sa N1, a 13,3 odsto sa portala Nova.rs. Oko 11,3 to čini posećujući sajt Kurira, a sa svih ostalih portala 37,2 odsto.

Klačar: Istraživanja treba pratiti u širokom aspektu

„Istraživanja je uvek dobro pratiti u jednom širem aspektu, na nivou trendova uz naravno razumevanje specifičnog konteksta kada se radi. Istraživački trendovi duže vreme ukazuju na stabilnu podršku koju ima SNS i ona je po ogromnoj većini istraživanja i dostupnih podataka iznadpolovična. Od stranaka su iznad cenzusa još samo SPS i SPAS, ali bi iznad cenzusa bile i neke opozicione koalicije, ali njih istraživači sada ne mogu da mere pošto nijedna nije formalizovana. Zato svi istraživači mere svaku stranku ponaosob i tu se ogromna većina stranaka nalazi ispod cenzusa. Izvesno je i na drugoj strani da postoji nemali procenat ljudi koji ne misle da se Srbija kreće u dobrom pravcu odnosno da SNS dobro upravlja, ali je taj procenat veći od opozicionih rejtinga jer te stranke nisu uspele da artikulišu, iz različitih razloga, to nezadovoljstvo. Današnje podatke treba razumeti u kontekstu činjenice da su izbori veoma daleko i da kampanja može da utiče i na određene promene“, kaže Bojan Klačar, direktor CESID-a, za Danas.