Đilas: Zaduženje veće od BDP

Đilas je na konferenciji za novinare naglasio da su sve vlasti do 2012. godine, uključujući i dinastije Karađorđevića i Obrenovića, zemlju zadužile za 15 milijardi evra, dok je zaduženje od 2012. godine do danas dostiglo 12 milijardi evra.

On je medijima potom predstavio spisak novih zaduženja države koja su 23,49 milijardi evra, a to su krediti i obaveze koje su dogovorene i planirane u budžetu. To ne znači da je povučen odmah sav novac, ali ta zaduženja će stići na naplatu, ukazao je Đilas i predočio da se Srbija najviše zadužuje kod države Kine, 11,87 milijardi evra.

Najmanja zaduženja su kod Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, a kod njih je kamatna stopa od 0,5 ili 0,6 odsto, rekao je Đilas i napomenuo da države kod kojih se zadužujemo uvek mogu tražiti zauzvrat EPS, rudna bogtastva, zemlju ako ne budemo mogli da vratimo kredit. Đilas je, govoreći o stranim direktnim investicijama kojima se vlast hvali, rekao da je prema podacima Narodne banke Srbije od 2013. godine do 2020. godine u Srbiju ušlo 16,8 milijardi evra stranih investicija.

Nikada ne biste pogodili ko je najveći investitor, rekao je Đilas i naveo da se radi o Holandiji za 3,65 milijardi evra investicija, ili dva puta više od Nemačke.

On je rekao da ne zna nijednu veliku investiciju iz Holandije, da je ta ona sedište brojnih investicionih fondova zbog poreske politike te zemlje, ali da sumnja da se radi o parama koje su ovde bile predmet korupcije, koje su potom iznete iz Srbije i legalizovane, pa vraćene kao investicija.

Ne optužujem nikoga unapred, ne kažem da je neko umešan u pranje novca, ali radi se o sumi od 3,65 milijarde evra i gde su te holandske investicije koje svi vide, ukazao je Đilas.

Đilas je o izveštaju Evropske komisije, koja hvali ekonomski deo reformi, rekao da je izveštaj jako loš u oblasti demokratije, vladavine prava, medija, pa su neki „veliki prijatelji Aleksandra Vučića“ ipak odlučili da ovaj deo ublaže.

Na pitanje o najavama ministra finansija Siniše Malog da je Međunarodni monetarni fond dao saglasnost na povećanje plata u javnom sektoru od 1. januara, Đilas je rekao da Mali ima podatke na osnovu kojih može da pravi propračune, ali da lekaru od 73.000 dinara plate ne vredi povećanje od pet, 10 ili 15 odsto kada njegov kolega u Rumuniji ima 2.700, a u Nemačkoj 3.500-4.000 evra neto. Međunarodni monetarni fond ima svoju politiku, njima je bitna fiskalna stabilnost, a razvoj im nije najvažnija stvar, rekao je Đilas.