Ekonomska obećanja – spisak lepih želja

Ona je pred poslanicima Skupštine Srbije juče govorila o ciljevima i planovima nove Vlade, a među njima kao prioriteti su borba protiv epidemije kovida 19, ali i nastavak izgradnje infrastrukture, ulaganje u zdravstvo i obrazovanje, poljoprivredu, turizam, digitalizaciju.

„Ove godine smo zemlja sa najboljim ekonomskim rezultatima u Evropi, stvorili smo 200.000 radnih mesta, stopa nezaposlenosti je smanjena, a prosečne zarade su porasle za 34 odsto“, rekla je Brnabić u ekspozeu i naglasila da je javni dug povećan ali da je i dalje na zadovoljavajućem nivou, ispod 60 odsto BDP-a i da će tako i ostati.

Ulaganje u izgradnju i rekonstrukciju zdravstvenih objekata, ali i putnih će i narednih godina biti prioritet, rekla je ona, i podsetila da je izgrađeno 320 kilometara auto-puteva, a da je započeto još 290 kilometara.

Za narednu godinu najavila je početak gradnje metroa u Beogradu, Fruškogorskog koridora i završetak brze pruge, posle kog će se od Beograda do Novog Sada stizati za 25 minuta.

Kao jedan od najvećih potencijala uz IT sektor premijerka je istakla i poljoprivredu.

Brnabić je naglasila da je prethodna vlada ulagala u navodnjavanje, izgradnju protivgradnih sistema zaštite, elektrifikaciju poljoprivrednih površina i da je njihov naredni zadatak veoma važan.

„Moramo da radimo više na odnosu prehrambenu industriju i poljoprivredu i zato smo odlučili da taj sektor iz privrede pređe u Ministarstvo poljoprivrede. Kod nas dominira izvoz poljoprivrednih proizvoda umesto da to bude izvoz hrane“, rekla je ona i naglasila da će se tome posvetiti nova vlada.

Zato će već u prvih 100 dana raditi na usvajanju strategije o vinogradarstvu i izmeni zakona o vinu jer je ta oblast izuzetno važna.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta Zoran Keserović kaže da najpre budžet mora da bude veći najmanje osam odsto, te da je jedina perspektiva ulaganje u radno intenzivnu proizvodnju, pre svega u voćarstvo, povrtarstvo, vinogradarstvo, semenski materijal, pčelarstvo.

„Mora se menjati struktura proizvodnje, da ne izvozimo samo pšenicu, kukuruz, a u voćarstvu i vinogradarstvu jeste napravljen najveći pomak. Samo od izvoza borovnice Srbija zaradi sedam miliona evra, jabuke se izvoze za 120 miliona. Tako da treba da se ide sa izvozom proizvoda više finalne vrednosti“, napominje Keserović i kaže da to nije nešto što može da se uradi u jednom mandatu, već da to treba da bude dugoročan cilj.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže da je dobro što će prehrambena industrija biti prebačena u sektor Ministarstva poljoprivrede i on je, kako kaže, uvek bio pobornik toga.

„Uvek sam bio za to da u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede bude sve, sve ono za šta kažemo od njive do trpeze, i kada sam radio u PKS sektor za poljoprivredu je upravo tako bio i koncipiran i to je imalo smisla“, ističe Galetin za naš list.

Kada je reč o izvozu, on podseća da mi najviše izvozimo proizvode sa najmanje dodate vrednosti, poput žitarica, kukuruza, pšenice, maline, da svake godine konstatujemo da smo među 10 najvećih izvoznika kukuruza u svetu.

„Svake godine konstatujemo kako bi trebalo da se valorizuje sve kroz veći stepen obrade, da se izvozi više gotovih proizvoda, ali to je ozbiljan i dugotrajan proces. Stočarstvo se ne može podići za godinu dana, treba više, ali je orijentacija dobra“, napominje Galetin.

Među planovima nove vlade je i nastavak subvencionisanja odmora u Srbiji, ulagaće se, kako je premijerka najavila i u smeštajne kapacitete u banjama, u energetici plan je završetak Turskog toka, proširenje kapaciteta skladišta gasa u Banatskom Dvoru.

Veliki akcenat tek formirana Vlada staviće i na preduzetništvo i, naročito razvoj omladinskog preduzetništva i unapređenje startapova.

Cilj je, rekla je Brnabić, da umesto 300 koliko ih imamo danas, za pet godina u Srbiji bude bar 700 startap kompanija.

U ekonomskom smislu, prioriteti ove vlade biće i ujednačavanje plata u javnom sektoru, reforma javnih preduzeća, rad na socijalnim kartama, ali i proširenje reforme sezonskog zapošljavanja.

„Ekspozei su u principu programi želja i više političke floskule koje ne govore mnogo o detaljima. Imamo podatak da je u avgustu prosečna zarada pala ispod 500 evra, a da se niko od političara nije ‘pohvalio’ da je pala i to nam govori da su ovo ekonomski zabrinjavajuća vremena o kojima ne možemo govoriti jer ne znamo šta će da nam se desi ne narednih goidna, već narednih nedelju dana“, kaže za Danas potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković.

On kaže da su sindikati nezadovoljni odlukom prethodne vlade koja nije ispunila dogovor da se 2021. izjednači minimalna zarada sa minimalnom potrošačkom korpom.

„Pratićemo i analizirati ono što je proklamovano u ekspozeu i insistirati da se poštuje, a onda će oni koji su to rekli morati da objašnjavaju zašto to nije tako kako su rekli. Sa rezervom gledam na bilo koje obećanje izvršne vlasti jer su i u davnoj i skoroj prošlosti davali obećanja uglavnom pred izbore, a posle toga su se sasvim drugačije ponašali i prema sindikatima i prema radnicima“, ističe Vuković.