EP šalje dva pisma Ivici Dačiću

Kako objašnjavaju naši izvori, „ovih dana će najpre biti poslato pismo“ predsednika EP Davida Sasolija, a „ubrzo potom“ će zajedničko pismo Dačiću uputiti predsednica Odbora EP za stabilizaciju i pridruživanje Srbije EU Tanja Fajon i izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik.

„Pored čestitki šefu srpskog parlamenta na izboru, i nade u uspešnu saradnju sa njime, u pismima evroparlamentaraca biće sadržan poziv Dačiću da se što pre bude moguće nastavi dijalog vlasti i opozicije o unapređenju izbornih uslova u Srbiji, uz posredovanje EP. Da bi takve diskusije otpočele, biće nužno da Ivica Dačić u ime Skupštine Srbije sa Evropskim parlamentom potpiše sporazum, kojim se dozvoljava posrednička uloga EP-a“, preciziraju diplomate.

Prema našim saznanjima, Dačić bi trebalo da bude glavni predstavnik srpskih vlasti u pregovorima sa opozicionim strankama, „i tu bi moglo da dođe do izražaja njegovo višegodišnje diplomatsko iskustvo“, ali se očekuje da će se „u skladu sa temama koje se nađu u agendi“ povremeno uključivati i predstavnici pojedinih ministarstava.

Kada je reč o posrednicima iz EP-a, smatra se da će tu najvažniju ulogu imati upravo Fajon i Bilčik.

Sagovornici Danasa su jedinstveni u oceni da će glavno mesto za međustranački dijalog ubuduće biti Narodna skupština, što je razlika u odnosu na prošlo leto kada su takvi razgovori inicirani na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

To je potvrdio i Vladimir Bilčik nedavnom izjavom da će primarni sagovornik Evropskog parlamenta „ubuduće biti parlament Srbije, odnosno one stranke koje su postale parlamentarne na junskim izborima“, izrazivši, pritom, žaljenje što je deo opozicije bojkotovao junske izbore.

Ipak, naši izvori tvrde da će i „bojkot opozicija“ biti uključena u novu fazu diskusija o unapređenju izbornih uslova.

Kako objašnjavaju, „verovatno će Dačić u ime Skupštine poslati i bojkot opoziciji zvaničan poziv da učestvuje u razgovorima pod posredstvom EP, i tako će, na neki način, vlast dati određeni legitimitet i strankama koje se nisu takmičile na izborima“.

Što se tiče tema predstojeće faze dijaloga, očekuje se da se kao i prošle godine razmatra o davanju većeg prostora opoziciji na javnim servisima, „i to ne samo tokom izborne kampanje, već i mesecima ranije“, ali da ovoga puta budu usvojene „konkretnije mere“.

U tom kontekstu, ne isključuje se ni mogućnost da će biti određena „kvota“ za učešće opozicionih političara u emisijama na televizijama sa „nacionalnom pokrivenošću“, koje bi bile emitovane nekoliko puta mesečno u „udarnim terminima“.

Takođe, spekuliše se da će biti ponovo pokrenuto pitanje promene članova Upravnog odbora Radio-televizije Srbije.

Prema mišljenju diplomata, „srpske vlasti biće spremne na takve ustupke kako bi što više opozicionih stranaka učestvovalo na vanrednim parlamentarnim i redovnim predsedničkim izborima“.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je poručio da će se ponovo izaći na birališta najkasnije 3. aprila 2022.

Zahtev za „što više kontrolora“

Izvori Danasa iz Brisela napominju da je i opozicija u Srbiji shvatila da nije dovoljno da bude samo medijski zastupljenija, već i da želi da se postara da u naredni izborni proces bude uključeno „što više kontrolora“.

„Budući da stranke opozicije uglavnom nemaju dovoljno svojih kadrova koji bi bili kontrolori, moguće je da će zatražiti od Evropskog parlamenta da finansira i pošalje nezavisne kontrole na izbore u Srbiji. To ne bi značilo samo slanje posmatrača, kao što je i dosad bio slučaj, koji nakratko obiđu birališta, već kontrolora koji bi nepristrasno nagledali ceo proces, od početka do kraja – uključujući pravljenje izbornog zapisnika i transport glasačkog materijala nakon glasanja“, naglašavaju diplomate.