EUObserver: Samit EU-Zapadni Balkan u Sloveniji ne nudi ništa novo

„EU potvrđuje svoju jednoglasnu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana….koja je naš zajednički strateški interes i ostaje strateški izbor koji delimo“, navodi se u nacrtu deklaracije koja treba da bude uvojena na samitu na Brdu kod Kranja u Sloveniji, 6. oktobra.

U nacrtu, u koji je uvid imao EUObserver, govori se o angažmanu na „političkoj, ekonomskoj i socijalnoj transformaciji regiona“.

„EU i Zapadni Balkan treba da sarađuju u rešavanju zadataka koji će definisati generacije“, piše u nacrtu.

Dokument na Brdu kod Kranja treba da potpišu lideri 27 članica Unije i šest država Zapadnog Balkana, a Slovenija koja predsedava EU u tome vidi presudan događaj u proširenju EU.

U nacrtu se predlaže i da samiti EU-Zapadni Balkan postanu redovna praksa, pri čemu bi sledeći bio održan krajem 2022. godine, prenosi portal Euraktiv Srbija.

Ipak, uprkos slavodobitnim najavama, malo ko očekuje bilo kakav pomak u pitanjima koja su najveća prepreka proširenju, piše EUObserver.

Kao poslovičnog „slona u dnevnoj sobi“, portal navodi problem bugarske blokade početka pregovora sa Severnom Makedonijom, i dijalog Srbije i Kosova.

Portal prenosi ocenu diplomata da je malo verovatno da će Bugarska, u kojoj u novembru treba da budu održani izbori, odustati od svojih zahteva i od veta na otvaranje pregovora sa Skopljem.

„Iskreno, ne očekujemo nikakvu odluku (o bugarskom vetu) pre samita. Zbog predstojećih opštih izbora u Bugarskoj…ne preostaje mnogo vremena za pregovore“, rekao je jedan evropski diplomata.

Lideri EU u Sloveniji planiraju i da poruče da „očekuju konkretan napredak dve strane (Kosova i Srbije) u punoj normalizaciji međusobnih odnosa, što je od ključnog značaja za ceo region“.

Međutim, dijalog Srbije i Kosova je gotovo potpuno zamro, konstatuje EUObserver, precizirajući da su tehnički pregovori nastavljeni, ali da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti ne mogu da se dogovore ni da sednu za isti sto.

U deklaraciji se ne spominje ukidanje viznog režima EU sa Kosovom, čemu se protive Danska, Francuska i Holandija, a što gradjani Kosova željno isčekuju od kako je Priština 2018. ispunila uslove.

Takođe se ne spominje ni eventualno otvaranje novh poglavlja u pregovorima EU sa Srbijom i Crnom Gorom, piše EUObserver.

Umesto toga, u dokumentu se govori o sprečavanju izbeglica da uđu u EU, što evocira političku klimu koja ne govori u prilog ni viznim aspiracijama, a ni procesu proširenja, piše EUObserver.

„Imajući u vidu ozbiljnost situacije u Avganistanu, EU je spremna da tesno sarađuje sa svim partnerima, uključujući i Zapadni Balkan, kako bi se uhvatila ukoštac sa sve prisutnijim izazovima“, piše u dokumentu.

Kako migracije postaju sve brizatnija tema i na predstojećim nemačkim i francuskim izborima, neki analitičari, piše portal, u pogledu proširenja EU ne očekuju nikakav istinski napredak pre francuskih izbora u aprilu 2022.

Adrian Arifaj, bivši zvaničnik vlade u Prištini a sada urednik informativnog portala Demokracia.com, kaže za EUObserver da su veto Bugarske i dijalog Kosova i Srbije problemi koje zemlje Zapadnog Balkana ne mogu same da reše. „Francuska i Nemačka su tradicionalno bile motor promena na Zapadnom Balkanu, a one su sada preokupirane nacionalnim izborima“, smatra Arifaj.

„Avganistanska kriza samo će biti podstrek svim onim političarima u EU koji su protiv imigracije i koji se igraju tim pitanjima iz sopstvenih interesa“, ocenio je Arifaj.

I jedan neimenovani makedonski diplomata ocenio je da su predsednički izbori 2022. za Francusku prioritet i da neće imati mnogo vremena da se bavi Zapadnim Balkanom.

Prema njegovim rečima, Skoplje ipak veruje da u Francuskoj i Nemačkoj postoji jaka podrška za dugoročno otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom.

Ipak, „ovaj samit (na Brdu kod Kranja) neće biti posvećen proširenju, Mi pre očekujemo da će EU demostrirati privrženost planu ekonomske obnove Zapadnog Balkana“, rekao je taj diplomata.

U nacrtu deklaracije se govori i o potrebi borbe protiv „dezinformacija i drugih hibridnih pretnji, koje u prvom redu dolaze od trećih država koje žele da potkopaju evropsku perspektivu regiona“.

U dokumentu se vlade Zapadnog Balkana pozivaju i da u svojoj komunikaciji sa javnošću ističu „do sada neviđen stepen“ finansijske pomoći EU regionu, koja iznosi 30 milijardi evra investicija za period od 2021. do 2027. i još 3,3 milijarde evra pomoći tokom pandemije.

Ali u odsustvu progresa u bilo kojoj od udarnih tema, samit u Sloveniji preti da se pretvori u „ćorak“ koji može da se pohvali samo trivijalnim stvarima kao što je sporazum o ukidanju rominga, ocenio je jedan zvaničnik EU.