Incko: Savest mi je nalagala da pred kraj mandata nametnem zakon o zabrani negiranja genocida

Taj govor mržnje, kako se navodi, manifestuje se kroz negiranje zločina genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, pa čak i kada su za te zločine već donete pravosnažne presude domaćih i međunarodnih sudova.

„Nedostatak priznanja, odgovornosti i pravne zaštite za žrtve masovnih zločina i sistematskih zlostavljanja ima pogubne posledice po društvo“, ističe se u saopštenju.

Visoki predstavnik u BiH, navodi se dalje, smatra da govor mržnje, veličanje ratnih zločinaca i revizionizam, odnosno otvoreno negiranje genocida i ratnih zločina, onemogućavaju društvima da se suoče sa zajedničkom prošlošću, predstavljaju ponovno ponižavanje žrtava i njihovih najmilijih, a pritom produžavaju nepravdu i ugrožavaju međuetničke odnose.

„Sve ovo izaziva frustracije, društvo čini hronično bolesnim i onemogućava preko potrebno pomirenje. Naravno, sve to sprečava izgradnju mirne i uspešne budućnosti Bosne i Hercegovine“, navodi se u saopštenju.

Incko je ocenio da su građani BiH dugo čekali da njihovi izabrani predstavnici sami zakonski urede ovo veoma ozbiljno pitanje, ali da je svako nastojanje u tom pravcu bilo blokirano.

„Tokom tog perioda situacija se pogoršavala, a sada već izmiče kontroli. Pojedini politički lideri otvoreno veličaju pravosnažno osuđene ratne zločince, uz iznošenje raznih teorija zavere, negiraju da se genocid u Srebrenici uopšte i dogodio, a pojedini građani slede njihove signale i narativ“, naglasio je Visoki predstavnik u BiH.

Dodao je da se „dugo nadao da će ljudskost i zdrav razum prevladati“, ali da je, umesto toga, desila se „eskalacija veličanja ratnih zločinaca i osporavanje pravosnažnih presuda Haškog tribunala“.

„Osim što takvo ponašanje predstavlja izrugivanje vladavine prava, duboko sam uveren da je to sejanje semena za potencijalne nove sukobe. Stoga smatram da je sada nužno urediti materiju zakonskim rešenjima“, naveo je Incko.

On je istakao da nametanje ovog zakona nema veze sa kolektivnom krivicom, već individualnom odgovornošću, pojašnjavajući da unapred želi odbaciti eventualne manipulacije kako su ove zakonske izmene usmerene protiv jednog, drugog ili trećeg naroda.

Incko je istakao da su Bošnjaci, Hrvati i Srbi „dobri narodi“.

„Nema loših naroda. Ovo su zakonske izmene za relaksiranje i rasterećenje svih naroda i građana BiH. Osobe osuđene za stravične zločine ne bi trebalo veličati, one ne bi trebale imati javni prostor u slavu njihovih imena, niti murale oslikane u njihovu čast, bez obzira za koga ili protiv koga su se borili“, kazao je on.

Prema njegovim rečima, prepoznavanje krivice pojedinaca omogućava ljudima da se oslobode tereta prošlosti i krenu u lepšu budućnost.

„Mladim ljudima, rođenim posle rata, svakodnevno se krade bolja budućnost nauštrb krvave prošlosti. Svi postaju žrtve verbalnog rata oko interpretacije poslednjeg rata i to mora prestati. Važno je razumeti da bez istine nema pravde, a bez pravde nužno potrebnog pomirenja“, istakao je Visoki predstavnik u BiH.

Visoki predstavnik, koga 1. avgusta na toj funkciji menja Nemac Kristijan Šmit, naveo zbog čega je na kraju mandata posegnuo za bonskim ovlašćenjima.

„Savest mi nalaže da nemam pravo okončati svoj mandat dok se veličaju pravosnažno osuđeni ratni zločinci. Nemam pravo ignorisati presude Haškog tribunala, kojeg je uspostavio Savet bezbednosti UN, a zadužen sam za civilnu primenu mira“, naveo je Incko.

Prema njegovim rečima, od donošenja pravosnažne presude „arhitektu zla, (bivšem predsedniku RS) Radovanu Karadžiću, intenzivno radim na projektu suočavanja sa ratnom prošlošću da bi se, kroz proces suočavanja sa istinom, stiglo do traženja i davanja oprosta“.

Dodao je da bi po njegovom projektu, Srebrenica, koja je već planetarno prepoznata po genocidu, trebala bi biti planetarno prepoznata i po oprostu.

„Inspiraciju za tu ideju sam pronašao u majci Hatidži Mehmedović, koja je u srebreničkom genocidu izgubila sve bliske članove svoje porodice, oba sina, supruga, još 34 člana porodice, a bila je spremna pružiti i pružala je ruku oprosta“, kazao je Incko.

Nažalost, dodao je on, kada je od Narodne skupštine Republike Srpske, početkom ove godine, tražio da ponište odlikovanja koja su dodelili pravosnažno osuđenim za ratne zločine, narodni poslanici su većinom glasova to odbili učiniti, istovremeno potvrđujući ispravnost odluke koja je ranije doneta.

„Gotovo sve šanse koje sam dao domaćim vlastima da se ograde od ratnih zločinaca odbačene su. Stoga, kao moralnu obavezu, prema građanima koji su pretrpeli strahote rata, kao i dug prema mladim ljudima u ovoj zemlji rođenim nakon rata, odlučio sam da iskoristim bonska ovlaštenja i intervenišem u krivično zakonodavstvo, što je garancija da ubuduće neće biti moguće nekažnjeno veličati ratne zločince i prekrajati istorijske činjenice“, naglasio je Incko, dodavpši da BiH ima pravo na univerzalne civilizacijske vrednosti.

Visoki predstavnik Valentin Incko danas je „bonskim ovlaštenjima“ nametnuo zakon o zabrani negiranja i kažnjavanja genocida.