Integracije zanemaruju i vlast i opozicija

Da predstavnici vlasti već godinama ne haju za to što su integracije u zastoju pokazuju njihove ranije izjave ali i sadašnje reakcije na amandmane na izveštaj Evropskog parlamenta o Srbiji u kojima se ukazuje šta treba uraditi  kako bi Srbija postala zemlja vladavine prava i istinske borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, Vrh vlasti, na čelu s predsednikom države na njih gleda s prezirom i u čudu da se uopšte pominju afere u kojima se osnovano sumnja da je vlast duboko upletena.  Setimo se da je SNS svoju vlast između ostalog učvrstila upravo preuzimajući, ispostaviće se lažno, evropsku politiku od nekada vladajuće DS, koja je na vlast dolazila na priči o članstvu Srbije u EU. Sada takav scenario nije moguć.

Naučni saradnik Instituta za političke studije Dejan Bursać za Danas kaže da priča o evropskim integracijama nije nešto što pokreće građane.

– Ljudi su izmoreni dugim procesom integracija koji traje već 20 godina a nema velikih pomaka koje građani mogu da osete, poput otvaranja granica odnosno od takozvanog belog šengena. Od tada je prošlo više od deset godina i građani su indiferentni prema tom pitanju i nije ono nešto oko čega opozicija može da gradi političku platformu. Pandemija, odnosno zdravstvena pitanja i ekonomija, koja inače dominira političkim diskursom duži niz godina, preuzele su sve – objašnjava Bursać.

Kako dodaje, pitanje EU dominiralo je kroz teme ekonomije odnosno investicija i boljeg standarsda.

– Sada kada je Vučić našao supstitut u koji veruje veliki deo biračkog tela – privlačenje investicija i infrastrukturni projekti on nema potrebe da koristi EU za to – ukazuje Bursać.

Prema njegovim rečima, opozicija ipak iz sugestija predstavnika EU i njihovih izveštaja može da iskoriti korupciju i kriminal kako bi mobilisala podršku i naštetila Vučiću kroz forsiranje priče o rastućem bogaćenju, zloupotrebama vlasti i korupciji.

Ni politikolog Boban Stojanović ne misli da apstinenti opozicije mogu da se probude na temi evropskih integracija.

– To je bio period prve decenije 21. veka. Sada je to tema koja nema preveliki uticaj, a posebno nema mobilizirajući potencijal kod birača, a tek neka mobilizirajući potencijal kod apstinenata. Ne mislim da je pandemija pojela to kao temu, već je poslednjih 10 godina EU kao tema u opadanju. Delom je na to uticao SNS, a delom je i posledica sada već 20 godina na tom putu za koji sve manje ljudi smatra da će se ikada i završiti (da će Srbija postati članica EU). Nekako se to kao tema podrazumeva kod svih političkih aktera i taj put jeste dobrim delom osnova delovanja mnogih partija i pokreta, a neko izraženije potenciranje neće doneti nove birače. Štaviše, trenutno populistički i izrazito anti-EU pokreti mogu možda i više birača da privuku. Oni će lakše u tom smeru da eksploatišu tu temu, nego što pro-EU stranke mogu da dobiju na njoj – ističe Stojanović.

Programski direktor Cesida Ivo Čolović navodi da SNS nije odustala od evropskih integracija, jer čelnu ljudi ove partije i dalje deklarativno podržavaju integracije i predstavljaju kooperativnog partnera uniji, dok pojedinačni glasovi neslaganja sa EU politikom dolaze iz redova niže rangiranih funkcionera i uglavnom se koriste za domaće prilike.

– I sama opozicija još uvijek nema jasnu i konzistentnu politiku prema EU, iz njenih redova često dolaze i optužbe u kojima se Unija direktno proziva kao oslonac vlasti  Aleksandra Vučića čime se sama opozicija ne kandiduje za partnera EU u Srbiji – opisuje Čolović. On dodaje da integracije nisu primarna tema za birače niti je popularnost EU među građanima toliko izražena da bi se moglo igrati na tu kartu u kampanji. I Čolović se slaže da osim deklarativne podrške integracijama, ne treba očekivati da će ključni akteri izbora bazirati kampanju na ovoj temi.

– Neke od razloga za ovakav odnos građana prema EU jeste i njeno zatvaranje prema proširenju, čime se gubi na atraktivnosti ove teme, reakcija Unije prema kovid krizi i trenutna vakcinalna kriza kroz koju države članice, kao i one koje žele članstvo prolaze. Sve ovo temu integracija baca u potpuno drugi plan – zaključuje Čolović.

Dačić: Oproban recept

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić ocenio je prekjuče da je cilj amandmana na izveštaj o Srbiji u Evropskom parlamentu u kojima se pominju slučajevi Krušik, Jovanjica, Savamala a koji moraju biti rešeni, pritisak na Srbiju i njeno rukovodstvo. “Imaju svi pravo na amandmane, videćemo šta će od toga biti prihvaćeno. Ne treba da nas čudi ništa, u pitanju je dodatni pritisak na Srbiju. To je dobro oproban recept kada žele da ostvaruju određene geostrateške interese”, rekao je Dačić za televiziju Hepi. Tu se, dodao je, može uočiti ona narodna: “koga kara, a kome prigovara” jer se, po njegovim rečima, daju razni predlozi i amandmani, ali se, zapravo, cilja “lično predsednik (Aleksandar) Vučić”. “Savamala, Krušik, Jovanjica, šta se traži? Nije rečeno, Vučić ili njegov brat… A to se očekuje iz ovih amandmana. Što se ne kaže da se pridružuju ličnim napadima na Vučića”, upitao je Dačić.