Istraživanje: Građani većinom nezadovoljni radom lokalnih samouprava

Ubedljiva većina od 80 odsto anketiranih tokom poslednja 2 meseca u okviru projekta “Pratim JA” nema osećaj da je lokalna samouprava otvorena i dostupna građanima, ali vlada i neupućenost i apatija građana kada je reč o mogućnostima i pravima koji im stoje na raspolaganju.

Kako je navedeno u saopštenju, postoji i strah građana da iskažu svoje mišljenje i kritikuju one koje plaćaju – lokalne funkcionere.

U okviru inicijative #PratimJA (Pratim Javnu Administraciju), tokom juna i jula meseca realizovano je 25 javnih akcija i anketirano je preko 1200 građana širom Srbije, o njihovim stavovima i iskustvima sa lokalnom upravom.

Gradovi u kojima je sprovedeno anketiranje bili su: Novi Pazar, Koceljeva, Aranđelovac, Despotovac, Valjevo, Prokuplje, Subotica, Aleksinac, Vlasotince, Tutin, Vršac, Bečej, Niš, Užice, Ivanjica i Beograd.

Prvi od predviđenih 5 krugova anketiranja pokazuje da su iskustva građana podeljena:

• 55 odsto građana izjavljuje da je njihovo iskustvo sa lokalnom upravom pretežno negativno
• 45 odsto građana ima pretežno pozitivno iskustvo.

Prebacivanje nadležnosti i odgovornosti, davanje različitih informacija i uputstava, „šetanje“ od kancelarije do kancelarije, zahtevi za pribavljanje još papira i zatvorena vrata, samo su neke od asocijacija nezadovoljnih ispitanika na rad opštinske ili gradske uprave, navodi se u saopštenju.

Čak 80 odssto građana, među kojima ima i onih koji su zadovoljni samim uslugama lokalne uprave, smatra da nema dovoljno mogućnosti da iskaže svoje mišljenje ili iskustvo u vezi sa uslugama koje im pruža lokalna uprava. Isti procenat veruje i da se službenici zapošljavaju “preko političkih ili ličnih veza”.

„Interesantno je da građani koji su svoje iskustvo ocenili kao pretežno pozitivno ipak nisu zazirali od toga da, odgovarajući na konkretnija pitanja iz upitnika, podele i negativna iskustva sa lokalnom upravom, i obrnuto – pokazalo je istraživanje“, ističe se u saopštenju.

Analize pokazuju da tek svaki peti smatra da je lokalna uprava otvorena i dostupna građanima.

Konkretno, rezultati pokazuju da je polovina građana pretežno zadovoljna uslugama koje pruža njihova opštinska ili gradska uprava, kao što su usluge izdavanja izvoda iz matične knjige rođenih ili knjige državljana, prava na socijalnu zaštitu, građevinske dozvole, potvrde za upis deteta u školu, i slično.

S druge strane, 40 odsto građana izražava nezadovoljstvo pružanjem istih usluga – rezultati pokazuju.

U razgovoru sa aktivistima, građani se često i opširno osvrću na komunalne probleme, na primer, seču drveća, vodosnabdevanje, nedostatak parking mesta, probleme sa strujom i prevozom.

Međutim, na pitanje da li su se obraćali lokalnim institucijama povodom navedenih problema, odgovor građana je uglavnom – ne.

Utisci sa terena odgovaraju rezultatima ankete koji pokazuju da 84.5 odsto građana nikada nije učestvovalo u oblikovanju odluka lokalne samouprave, jer smatraju da nisu dovoljno kompetentni ili osećaju da šta god radili – nema boljitka, istakli su iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Takođe, značajan udeo ispitanika, tačnije 42 odsto, ne zna da li ima mogućnost da se uključi u donošenje opštinskog ili gradskog budžeta, a tek svaki drugi građanin zna za mogućnost da pristupi informacijama od javnog značaja koje nastaju u radu organa lokalne uprave.

„Stoga ne iznenađuje opšti utisak aktivista da među građanima uglavnom vlada neupućenost i apatija“, poručeno je u saopštenju.

Pored toga, kako su naveli iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju, zabrinjava podatak da samo 5 odsto građana smatra da se zapošljavanje službenika u opštinskoj ili gradskoj upravi vrši potpuno na osnovu kvalifikacija i sposobnosti, dok čak 82 odsto građana smatra da se službenici zapošljavaju potpuno (54 odsto) ili donekle (28 odsto) na osnovu političkih i ličnih veza.

„Važno je pomenuti da su građani često rezervisani i bojažljivi da podele svoja iskustva. Dosta građana zaobilazi štand, pod pretpostavkom da je u pitanju neka akcija opozicije, što pokazuje da doživljavaju popunjavanje ankete kao neku vrstu rizika – zaključuju aktivisti“, ističu u saopštenju iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Ulične akcije se sprovode u okviru projekta „Pratim JA“, koji sprovode Centar za evropske politike (CEP), Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), Centar za ravnomerni regionalni razvoj (CenTriR) i Ekološki centar Stanište“, uz lokalne organizacije Urban In, Odbor za ljudska prava Niš i Klub Ars Nova. Projekat podržava Evropska unija.

Ulične akcije i anketiranje se sprovode u 17 gradova/opština, kao i onlajn (www.pratimJA.rs), sa ciljem prikupljanja stavova građana o stanju javne uprave na lokalu.

Predviđeno je održavanje pet akcija u svakoj jedinici lokalne samouprave, a predstavljeni nalazi se odnose na prvi krug akcija.