I vlast i opozicija grade imidž na antimigrantskoj politici

Pojedine opozicione stranke grade svoj program, javni nastup i svojevrsni imidž na radikalnoj antiizbegličkoj ili antimigrantskoj krizi, komentariše za Danas Fahrudin Kladničanin, programski direktor Akademske inicijativa „Forum10“, jedan od gorućih, aktuelnih problema u društvu u ovom trenutku.

Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava za Danas, takođe, konstatuje da, usled izguravanja političke ponude ali i politike iz institucija države Srbije, kao i u skladu sa povratkom nacionalizma u svom starom ruhu na javnu scenu Srbije, već nekoliko nedelja i meseci svedočimo porastu direktnih ili indirektnih izjava i poteza koji su usmereni protiv migranata, kako među predstavnicima vlasti tako i među većem delu opozicije.

„Ogledni primeri su kampanja bojkota Dveri odnosno Saveza za Srbiju iza koje je mnogo vidljivija kampanja protiv migranata ali i ponašanje izvršne vlasti koja je brže bolje krajem februara poslala jedinice Žandarmerije u Šid nakon izjave Vučića da je „zavladala nervoza kod migranata“, ističe Marko Milosavljević za Danas.

Prema rečima Fahrudina Kladničanina, pojedini opozicioni lideri direktno rade na pogoršanju društvene klime i činjenice da normalizujemo izrazito jasnu profašističku, rasističku, antiislamsku i antimigrantsku krizu.

– Opozicija eksponencijalno radi na proizvodnji laži i izmišljotina kada su u pitanju izbeglice i otvoreno indukuje mržnju prema ljudima koji zbog rata i užasa kroz koji prolaze, ne svojom voljom, dolaze u Srbiju. Za izbeglice Srbija je tranzitna zemlja, njihov cilj su neke druge, otvorenije i slobodnije zemlje Evropske unije. Sigurno je da se u predizbornom periodu pojačava retorika i pojedini delovi opozicije vrlo svesno skreću udesno, u direktni fašizam, mržnju, nasilje, izvode eksperimente na društvenim mrežama, bombarduju Tviter i direktno grade svoju političku retoriku na anticivilizacijskim i ekstremnim pozicijama, operisani od bilo kakve odgovornosti – ističe Kladničanin.

Dodaje da su državni organi od početka izbegličke krize imali korektan odnos prema celokupnoj situaciji.

– Ako komparativno gledamo odnos prema izbeglicama u zemljama u regionu, uslove boravka i sve što prati taj ambijent, mi smo se ipak u pojedinim momentima pokazali. Država nije imala politiku bodljikavih žica, to su radile zemlje u okruženju, građani ove države su se solidarisali sa izbeglicama, jer su ta iskustva nama jako bliska, organizovano je na hiljade akcije raznih kolektiva i pojedinaca u pružanju pomoći izbeglicama, ali i institucijama koje rade sa izbeglicama. Siguran sam da je država mogla više, ali smatram da je važno naznačiti da vlast nije koristila izbegličku krizu za proizvodnju populističke – antiizbegličke retorike – zaključuje Kladničanin.

Marko Milosavljević, s druge strane, ističe za naš list podatke Beogradskog centra za ljudska prava, tokom 2019. godine, kada su 252 osobe podnele zahtev za azil. Od tog broja, napominje on, 78 zahteva je podneto Kancelariji za azil pisanim putem. Broj podnetih zahteva nešto je niži u odnosu na 2018. godinu, kada je podneto 327 zahteva.

Tokom 2019. godine, dodaje Milosavljević, najviše zahteva su podneli državljani Irana (63), Avganistana (38), Burundija (30), Iraka (19) i Turske (14). U izveštaju ove organizacije navodi se podatak koji naš sagovornik posebno naglašava, da od 2008. godine i uspostavljanja nacionalnog sistema azila, zaključno sa 31. decembrom 2019. godine, Kancelarija za azil je usvojila zahtev za azil 164 stranca.

– Ovi podaci ilustruju koliko je igranje brojevima političkih stranaka, koje, kako su drugi „neprijatelji“ nestali kao tema, potražili zgodno jezgro za ispoljavanje rasizma i formiranje svog biračkog tela kroz mantre spasa „nacionalnog bića“.

Međutim, kao posledica izborne potrage za neprijateljima antimigrantskih poruka političkih stranaka poput Dveri kao i politika nekažnjivosti vlasti da ne bude jasna po ovom pitanju dovela nas je u stanje gde bez problema imamo „narodne patrole“ koje uznemiravanju migrante kao i niz protesta u Subotici, Beogradu, gde se pored poruka mržnje prema migrantima vidi ceo korpus nacionalističkih poruka: slavljenje ratnih zločinaca i ratna simbolika. Iako su stranke poput Dveri ili Srpske desnice te koje igraju na antimigrantsku kartu prisutnije u javnosti, odgovor treba tražiti u nadležnostima institucija i osoba koje moraju štititi bezbednost migranata kao i ostalih građana, čime će i ekstremne stranke i pokreti biti marginalizovane – zaključuje Milosavljević.

S. Čongradin