Vežba građanske neposlušnosti u poslednjem nedemokratskom režimu u Evropi

Dodaje da potpuna kontrola rada Republičke izborne komisije i Republičkog zavoda za statistiku omogućavaju Aleksandru Vučiću filigransko projektovanje sastava budućeg parlamanta, spremnog da, naglašava sagovornik Danasa, kao dresirani kućni ljubimac,  izvršava sve njegove zamisli i odluke.

– Već i samo utvrđivanje procenta građana izašlih na izbore je matematički nemoguće. Procenat izašlih, ali od kog broja? Niko u Srbiji ne ume, na primer, da objasni u ovom trenutku veliku razliku između broja građana sa pravom glasa i broja  građana koji su imali pravo na isplatu 100 evra. Vrhovni gospodar Srbije je verovatno već odlučio kome će da dodeli spasonosnih tri odsto glasova i ulogu opozicije u budućem parlamentu. Do ovih tri odsto glasova će pojedine grupe da stignu ili glasovima Vučićevih partijskih vojnika, ili prekršajima u izbornoj proceduri i falsifikovanjem izborne dokumentacije – kaže Dušan Teodorović za Danas.

Prema njegovom mišljenju, pitanje da li je bojkot uspeo i kolika je izlaznost koja to potvrđuje ima više odgovora.

– Pre svega, mislim da je veoma teško izmeriti uspeh bojkota isključivo jednom numeričkom karakteristikom. Mnogo je važnije da li smo uspeli da pošaljemo pravu političku poruku  i kakva će da bude percepcija Evrope u pogledu trenutne političke situacije u Srbiji, razvoja demokratije i ljudskih prava. Bojkot je svakako doneo privid male pobede svakom građaninu koji je odbio da učestvuje u imitaciji nečega što se u ozbiljnim zemljama naziva izborima. Istovremeno, bojkot je, čini mi se, značajno pojasnio situaciju na opozicionoj sceni Srbije – ističe Dušan Teodorović za Danas.

Dodaje da se neizlazak na izbore za veliki broj građana desio prvi put i da predstavlja dobru vežbu građanske neposlušnosti jednom od poslednjih nedemokratskih režima u Evropi.

– Deo opozicije je, uz štampanje letaka, flajera i posebno novina, uz organizovanje razgovora sa građanima po manjim mestima Srbije, dao, u granicama svojih mogućnosti, značajan doprinos smanjivanju izlaznosti. Svakako da su i aktivnosti pojedinaca na društvenim mrežama bile aditiv koji je uticao na smanjenu izlaznost – zaključuje sagovornik našeg lista.

Po broju građana koji su izašli da glasaju, ocenjuje za Danas arhitekta Dragoljub Bakić, moglo se videti njihovo raspoloženja i stanje stvari u pojedinim sredinama.

– Do 14h u čitavoj Srbiji izašlo je da glasa 26 odsto građana, u Beogradu 21 odsto, a u Šapcu čak 30.30 odsto. Znači da je u Šapcu izlaznost bila 50 odsto veća nego u Beogradu. To najbolje govori o raspoloženju ljudi. Dok je u Beogradu bilo kao da su Zadušnice, u Šapcu su zadovoljni i lepo obučeni ljudi u svečarskoj atmosferi praćeni mirisom lipa iz Jevremove glavne ulice išli da naprave svoj izbor. Jer samo se u Šapcu bira dok se u najvećem delu Srbije samo glasa i to za unapred poznatog pobednika – ističe Dragoljub Bakić za naš list.

Naravno da sam ja za bojkot ovih nepoštenih izbora, dodaje, kao i da je “moja pažnja samo usmerena prema Šapcu i prema Nebojši Zelenoviću”.

– Međutim u isto vreme bih iskreno želeo da dobar rezultat postigne i mladi pametni Đorđe Miketić koji na Starom gradu u Beogradu predvodi listu mladih ljudi Srce grada. Od sutra Šabac kreće u pohod da menja i uredi Srbiju po svom vrednosnom sistemu u kome je glavna i jedina briga javni interes. Da i u ostatak Srbije  uspostavi normalnost koju građani širom Srbije zalužuju posle ovih mučnih 30 godina – napominje sagovornik Danasa.

Dodaje euforično i poslednju vest iz Šapca, – u Šapcu nikada veća izlaznost, 55 odsto.

– Bravo Šapčani – zaključuje Dragoljub Bakić za Danas.

Katikaturista Dušan Petričić za naš list ističe da se nikada nije zalagao za bojkot sa stanovišta brojki.

– Brojke se lako fingiraju i ne interesuju me. Mene bojkot zanima sa moralnog stanovišta i perspektive pojedinaca, tj birača, a ne političkih partija. Dakle, za mene je bojkot već uspeo – zaključuje Petričić za Danas.

Stojković: Smrt politike u Srbiji

Izlaznost je dovoljno smanjena u apsolutnim brojevima da se efekat može uočiti i u relativnim brojevima (procentima).

Ne zaboravimo da je broj birača smanjen u odnosu na prošli birački spisak. Ali, ni izlaznost nije pravi parametar za merenje uspeha bojkota.

Veštački stvorena prilika za politički pluralizam, kroz nelegalno smanjivanje cenzusa, pokazuje smrt politike u Srbiji i to je ono što je bojkotovano.

A zamislimo kako bi sve izgledalo da je zadržan cenzus od 5 odsto! Imali bismo ogoljenu autokratiju umesto nevešto skrivene – komentariše za Danas profesorka univerziteta Biljana Stojković.