Izveštaj EK: Ozbiljni nedostaci u javnoj upravi, radu parlamenta, pravosuđu i medijima

Kada je u pitanju normalizacija odnosa sa Kosovom, EK u sažetku izveštaja u koji je Beta imala uvid podseća da je obnovljen dijalog pod okriljem EU, da su nastavljeni tehnički pregovori i da su održana tri sastanka na visokom nivou.

„Srbija mora da učini dodatne suštinske napore i da doprinese postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom. Takav sporazum je hitan i ključan za napredovanje Kosova i Srbije“ ka članstvu u EU, navodi se u izveštaju.

Srbija je ostala posvećena bilateralnim odnosima sa drugim zemljama koje su u procesu pristupanja EU i susednim članicama EU i aktivan je učesnik regionalne saradnje, ali su „odnosi sa Crnom Gorom bili obeleženi tenzijama“, navodi se u izveštaju i u tom smislu ukazuje na parlamentarne izbore u Crnoj Gori održane 30. avgusta.

„Srbija je pokazala svoju posvećenost da ponovo podstakne regionalnu saradnju na samitima u Novom Sadu, Ohridu i Tirani“, ocenila je EK.

U izveštaju se ističe da je važno da regionalne inicijative uključe sve zemlje Zapadnog Balkana i da su zasnovane na pravilima EU, nadovezujući se na obaveze ranije preuzete u okviru inicijativa CEFTA, Regionalni ekonomski prostor i Sporazuma o transportnoj zajednici.

EK je ocenila da je Srbija ostvarila napredak u usklađivanju zakona s pravnim tekovinama EU u ekonomskoj oblasti, navodeći kao primere zakon o privrednim društvima, zakon o intelektualnoj svojini, konkurenciji i finansijskim uslugama, ali da nije bilo većeg napretka kada su u pitanju javne nabavke.

U izveštaju piše da zakon o posebnim procedurama za linijske infrastrukturne projekte, usvojen u februaru 2020, omogućava da se za infrastrukturne projekte od „posebne važnosti“ za Srbiju ne primenjuju propisi koji se odnose na javne nabavke što „omogućava zaobilaženje propisa i standarda EU“.

„Posebno primena međuvladinih sporazuma zaključenih sa trećim zemljama izgleda da nije sistematski u skladu sa prinicipima jednakog tretmana, nediskriminacije, transparentnosti i konkurencije, niti je potpuno u skadu sa relevantnim pravom EU i nacionalnim zakonodavstvom“, ocenjuje se u izveštaju.

EK navodi i da životna sredina i klimatske promene treba da dobiju adekvatnu političku pažnju, što će voditi ka boljoj koordinaciji, jačim institucijama i većem finansiranju.

Srbija takođe, navodi se u izveštaju, treba da ostvari napredak u prelasku na zelenu energiju i da udvostruči napore na smanjenju zagađenosti vazduha.

„Adekvatni finansijski i ljudski resursi i zdravi strateški okviri biće ključni za brzinu reformi, posebno uključujući imenovanje šefa pregovaračkog tima za pregovore Srbije i EU“, navodi se u izveštaju.

U izveštaju se navodi da je usklađenost Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU 2019. godine bila 60 odsto i da Srbija mora da pojača napore kako bi postepeno uskladila svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom u periodu do prijema u EU.

EK podseća da je saradnja Srbije i Kine pojačana tokom pandemije COVID-19 i da je bila obeležena prokineskom retorikom visokih zvaničnika i skepticizmom prema EU.

Dodaje se da su održavani kontakti na visokom nivou i redovne bilateralne posete sa Rusijom, kao i vojno-tehnička saradnja, uključujući zajedničke vojne vežbe i sporazume o prodaji oružja.

U izveštaju se podseća i da je Srbija obećala da će premestiti svoju ambasadu u Izraelu u Jerusalim do jula 2021.

Investicione odluke treba da prate EU standarde

Evropska komisija danas je u izveštaju o evrointegracijama Srbije ocenila da je, kada je reč o ekonomskim kriterijumima, Srbija postigla određeni napredak i da je umereno pripremljena odnosno na dobrom nivou pripremljenosti za razvoj funkcionalne tržišne ekonomije.

Takođe je EK pozvala Srbiju da poštuje standarde i pravila EU kod ulaganja, državne pomoći, procene ekoloških uticaja investicija.

„Sve investicione odluke treba da prate EU standarde o javnim nabavkama, državnoj pomoći, proceni uticaja na životnu sredinu i analizi troškova i koristi“, ukazuje se u izveštaju.

U izveštaju u čiji je sažetak Beta imala uvid dodaje se da je pre krize sa korona virusom tempo rasta BDP ubrzavao sa jačanjem domaće tražnje.

EU je ocenila da su spoljni debalansi povećani ali da su finansije Srbije ostale „zdrave“ zahvaljujući prilivu direktnih stranih investicija, kao i da je smanjenjem budžetskog deficita i mudrom fiskalnom politikom Srbija značajno poboljšala održivost duga.

U izveštaju se ocenjuje i da su performanse tržišta rada unapređene, sa najnižom stopom nezaposlenosti u poslednjih deset godina. Međutim, kako se dodaje, to je delom rezultat velike emigracije.

Kriza zbog Kovida-19 je međutim veoma pogoršala ekonomske izglede za 2020, posebno kada je reč o rastu BDP, javnim finansijama i zaposlenosti.

Dalje se ukazuje da je neki napredak ostvaren u reformama poreske službe i privatizacije državnih banaka, ali da ostale strukturne reforme javne administracije i državnih preduzeća sporo napreduju.

Navodi se da je potrebno ukloniti slabosti u budžetskom okviru i da nema napretka u jačanju fiskalnih pravila.

„Država je i dalje snažno prisutna u ekonomiji a privatni sektor je sputan slabostima u vladavini prava“, ističe se u izveštaju.

Kako se ocenjuje, Srbija je ostvarila izvestan napredak i umereno je pripremljena da se izbori sa pritiscima konkurencije i tržišta u EU.

Navodi se da je struktura ekonomije dalje unapređena i da je ekonomska integracija sa EU i dalje velika ali da, uprkos nekom napretku, kvalitet i relevantnost obrazovanja i obuka ne odgovara u punoj meri potrebama tržišta rada.

Investicije su, navodi se, nastavile da rastu ali, posle godina nedovoljnog investiranja, i dalje nisu dovoljne za ozbiljne infrastrukturne potrebe.

Srbija, piše dalje, mora da primenjuje ista pravila za određivanje prioriteta, izbor i kontrolu svih kapitalnih investicija bez obzira na vrstu investicija ili izvor finansiranja, uključujuči za one po međuvladinim sporazumima.

„Sve investicione odluke treba da prate EU standarde o javnim nabavkama, državnoj pomoći, proceni uticaja na životnu sredinu i analizi troškova i koristi“, ukazuje se u izveštaju.

Navodi se i da se mala i srednja preduzeća, iako je cena zaduživanja u poslednje vreme smanjena, i dalje suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući nestabilno poslovno okruženje i nelojalnu konkurenciju.

Bez napretka u pravosuđu, ograničeno u borbi protiv korupcije

Srbija nije napravila nikakav napredak kada su u pitanju izborni procesi i pravosudni sistem, dok je ograničen napredak ostvaren na planu borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala i reforme javne administracije, ocenila je Evropska komisija u novom izveštaju o napretku u evrointegracijama.

U sažetku izveštaja koji se odnosi na Srbiju, konstatuje se da iako je uspostavljen zakonski i institucionalni okvir za poštovanje temeljnih prava, nije obezbeđeno njegovo sprovođenje, kao ni sprovođenje usvojene medijske strategije, niti je ostvaren napredak na terenu za poboljšanje ukupnog okruženja za slobodu izražavanja.

U Srbiji postoje ozbiljni nedostaci u oblasti javne uprave, pravosuđa i rada parlamenta, a neophodno je i da srpske vlasti dijalogom sa opozicijom i drugim političkim faktorima reše manjkavosti u izbornom procesu, navodi se u dokumentu u koji je agencija Beta imala uvid.

Evropska komisija je ocenila da pravosuđe u Srbiji poseduje određeni stepen pripreme ali da u periodu na koji se odnosi izveštaj nije zabeležen nikakav napredak. U izveštaju se konstatuje da je ustavna reforma pravosuđa obustavljena do posle izbora 2020. što je ozbiljno uticalo na usvajanje zakona koji treba da garantuju punu nezavisnost pravosuđa.

„Postoji ozbiljna zabrinutost zbog obima kontinuiranog političkog uticaja na pravosuđe koji omogućava sadašnje zakonodavstvo“, navodi se u izveštaju.

U oblasti reforme javne uprave Srbija je umereno pripremljena, ali nije postignut nikakav napredak kada je reč o ogromnom broju visokih rukovodilaca koji posao obavljaju kao vršioci dužnosti, a ozbiljno zabrinjava i odsustvo transparentnosti i poštovanja procedure zapošljavanja viših rukovodilaca javne uprave prema zaslugama, ocenila je EK.

U izveštaju se navodi da novi parlament Srbije karakteriše ubedljiva brojčana nadmoć vladajuće partije i odsustvo isinske opozicije, što je „situacija koja ne doprinosi političkom pluralizmu u zemlji“. Ukazuje se da su u prethodnom sazivu učinjeni neki koraci kako bi se unapredio rad parlamenta, kao što je smanjivanje broja hitnih postupaka i obstrukcija, ali da je u debatama korišćen „zapaljivi rečnik protiv političkih protivnika i predstavnika drugih institucija koji imaju drugačije političke poglede“.

U izveštaju se ocenjuje da Srbija mora da „ojača efikasnost, nezavisnost i transparentnost parlamenta, uključujući i ulogu i prerogative parlamentarne opozicije, kako bi se obezbedili mehanizmi kontrole koji su neodvojivi deo demokratskog parlamenta“.

Komisija ocenjuje da u Srbiji novi saziv parlamenta i političke snage treba da nastave međupartijski dijalog pod vođstvom Evropskog parlamenta, kako bi unapredili parlamentarne standarde i postigli širok partijski i društveni konsenzus u reformama vezanim za put u EU.

EK se u izeštaju osvrnula i na izbore u Srbiji, ocenjujući da su učesnici „imali mogućnost da vode kampanju i da su poštovane osnovne slobode“, ali da je „volja birača bila ograničena ogromnim prednostima vladajuće partije i promocijom vladine politike u većini najvećih medija“.

Ukazuje se da su bez odgovora ostale brojne preporuke OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR). Dodaje se i da je ključno da srpske vlasti blagovremeno pre narednih izbora povedu transparentan dijalog o izbornim uslovima sa političkim partijama i drugim zainteresovanim stranama.

Kada je reč o borbi protiv korupcije, u dokumentu u koji je agencija Beta imala uvid, Evropska komisija ocenjuje da je Srbija tokom izveštajnog perioda „ostvarila ograničen napredak“ i dostigla „određeni nivo pripremljenosti“, ali da sveukupno korupcija ostaje pitanje koje zabrinjava.

Preduzeti su operativni koraci za jačanje mandata i obezbeđivanje nezavisnosti Agencije za borbu protiv korupcije, kao i jačanje njenih kapaciteta u sprovođenju zakona o sprečavanju korupcije nakon stupanja na snagu u septembru 2020. godine, navodi se u tekstu.

U izveštaju se takođe dodaje da je broj okončanih slučajeva korupcije na visokom nivou smanjen u poređenju s prethodnim godinama i da Srbija treba da poveća napore i pojača prevenciju i suzbijanje korupcije.

Kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala, EK je takođe ocenila da je Srbija u posmatranom periodu dostigla određeni nivo pripremljenosti i ograničeni napredak koji se odnosi pre svega na strukturalne reforme i međuagencijsku saradnju, ali da sveukupno, Srbija tek treba da uspostavi uverljive rezultate o efkasnim istragama, krivičnim progonima i pravosnažnim presudama u slučajevima teškog i organiziranog kriminala, što bi dovelo i do većeg oduzimanja imovine.

Takođe, Srbija treba da pojača napore u demontiranju velikih i međnarodno aktivnih kriminalnih organizacija, navodi se u dokumentu.

U oblasti osnovnih prava, EK je ocenila da je u Srbija uspostavljen zakonski i institucionalni okvir za poštovanje temeljnih prava, ali još treba obezbediti njegovo dosledno i efikasno sprovođenje, treba ojačati institucije za ljudska prava i garantovati njihovu nezavisnost, uključujući i kroz dodelu potrebnih finansijskih i ljudskih resursa.

EK u izveštaju konstatuje i da je Srbija je usvojila novu medijsku strategiju koja je izrađena na transparentan i inkluzivan način i identifikuje glavne izazove povezane sa slobodom medija u Srbiji, ali ukazuje da sprovođenje nove strategije još nije počelo i da još nije ostavren napredak na terenu za poboljšanje celokupnog okruženja za slobodu izražavanja.

U izveštaju se navodi i da su slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje izvor ozbiljne zabrinutosti, kao i da tek treba da se uspostavi transparentnost vlasništva nad medijima i raspodele javnih sredstava, posebno na lokalnom nivou.

Podseća se i na ocenu ODIHR da je tokom predizborne kampanje većina novina i TV kanala s nacionalnom pokrivenošću promovisala vladinu politiku, dok je nekolicina medija koji su nudili alternativne poglede imala ograničen domet pa nisu pružili efikasnu protivtežu, što je ugrožavalo raznolikost političkih stavova dostupnih preko tradicionalnih medija, preko kojih se informiše većina birača.

Po pitanju politike prema migrantima u izveštaju se navodi da je Srbija nastavila značajno da doprinosi upravljanju migracijskim tokovima prema EU igrajući aktivnu i konstruktivnu ulogu i efikasno sarađujući sa svojim susedima i državama članicama EU. Takođe je nastavila efikasno sprovođenje strategije integrisanog upravljanja granicama i akcionog plana.