Rusija, Ukrajina i Belorusija jesu bile članice Ujedinjenih nacija iako su pripadale zajedničkoj državi, Sovjetskom Savezu, ali to nije model da Kosovo postane član UN.
To kaže za Danas Vladislav Jovanović, bivši šef diplomatije SRJ i jugoslovenski ambasador u Ujedinjenim nacijama, upitan može li primer nekadašnjih država SSSR da se primeni za rešavanje kosovskog pitanja, budući da se sve češće čuju tvrdnje da će takozvani pravno obavezujući sporazum Beograda i Prištine značiti „davanje zelenog svetla“ Kosovu da dobije „stolicu“ u UN, što ne bi uključivalo i formalno priznanje od strane Beograda.
Naš sagovornik ističe da su Rusija, Ukrajina i Belorusija primljene u UN 1944. godine jer je Rusija, koja je podnela najveće žrtve u Drugom svetskom ratu i bila najzaslužnija za pobedu nad nacizmom, dobila pravo da ima „tri glasa“ u toj međunarodnoj organizaciji, dodajući da ne postoji paralela sa KiM. „Da bi KiM postalo članica UN potrebno je ili da nas Amerikanci pritisnu ili da se pronađe neko pravedno rešenje za Kosovo u pregovorima Srbije i SAD. Iako se vode Briselski pregovori, EU je samo mlađi partner Amerike, kao i kosovski Albanci koji nisu gospodari svoje sudbine i Amerikancima je u interesu da se pronađe rešenje za Kosovo“, ukazuje on.
– Moguće je, takođe, i da se Srbiji da nekakva kompenzacija, što bi značilo podelu BIH, ali Dejtonski sporazum je trenutno nedodirljiv, pa bi velike sile trebalo najpre da se dogovore o novoj politici prema Balkanu, odnosno stvaranju „nacionalnih država“, o čemu je nedavno govorio Danijel Server. Ali, treba uzeti u obzir da su, pored Dejtonskog sporazuma, i dalje na snazi završni Helsinški akt o nepovredivosti granica, kao i konvencija iz 1912. prema kojima je KiM integralni deo Srbije, stoga, mislim da bi Srbija trebalo još malo da sačeka i da ne vodi pregovore o pravno obavezujućem sporazumu pod pritiskom i po diktatu Amerike i Zapada jer takve prisile nisu prihvatljive sa stanovišta međunarodnog prava, a potom da traži ustupke od Amerike, kojoj je najviše u interesu da se reši kosovsko pitanje, zaključuje Vladislav Jovanović.
Zaharova: Pogrešna politika EU
Rusija se protivi uslovima koje EU postavlja Srbiji, uključujući i uvođenje antiruskih sankcija i smatra da Beograd može da razvija odnose sa bilo kojim regionom ili zemljom, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, navodi TV N1 na svom portalu. Kako se ističe, Zaharova je na redovnoj konferenciji za novinare istakla da smatra „pogrešnom“ i „štetnom“ zapadnu politiku „ili-ili“.
Joksimović: Nema novih zadataka
Odgovarajući na pitanje da li je EU postavila neke nove zadatke Srbiji, s obzirom na izjavu predsednika države Aleksandra Vučića da je za Srbiju „važno da do sredine maja, kada će u Bugarskoj biti održan Samit EU – Zapadni Balkan, ispuni 115 kriterijuma koje su od Brisela dobile sve zemlje regiona“, ministarka zadužena za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović kaže za Danas da „to nema nikakve veze sa pregovaračkim procesom“. „Radi se o merama za uspostavljanje regionalnog ekonomskog prostora, što je inicijativa potekla iz Berlinskog procesa saradnje takozvanog Zapadnog Balkana“, objašnjava ministarka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.