Kako je izgledalo prvih 12 meseci aktuelnog saziva skupštine?

U poređenju sa Desetim sazivom, veći broj poslaničkih klubova, raznovrsnija opozicija, kao i manja parlamentarna većina uneli su jednu potpuno novu dinamiku rada u Narodnu skupštinu.

Za prvih godinu dana 11. saziva, odnosno od 03. juna 2016. godine pa do 03. juna 2017. godine, narodni poslanici proveli su ukupno 68 dana u plenarnom radu i za to vreme usvojili su 88 zakona, što je u proseku nešto više od jednog zakona dnevno. 51% usvojenih zakona doneto je po hitnom postupku. Na usvojene zakone podneto je ukupno 3. 229 amandmana od kojih je usvojen tek svaki 13. podneti predlog.

Redovno jesenje zasedanje donelo je i usvajanje dugo najavljivanih zakona. Od oktobra do decembra usvojeni su Zakon o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici kao i Zakon o stanovanju i održavanju zgrada. Narodni poslanici i poslanice, tokom jesenjeg zasedanja, podržali su i kampanju #IsključiNasilje koju je pokrenulo Ministarstvo pravde.

Dinamika rada novog saziva mogla se naslutiti već prvog dana konstitutivne sednice na kojoj se vodila žučna rasprava o izboru predsednika Narodne skupštine. Konstitutivna sednica bila je prekinuta budući da je, kako je objasnio predsedavajući, Dragoljub Mićunović, “kasni izbor predsednika Parlamenta nedostojan”.

Ništa manje burno nije bilo ni na početku Redovnog jesenjeg zasedanja. Najpre je, početkom novembra, prekinuta sednica Odbora za evropske integracije na kojoj je šef Delegacije Evropske Unije, Majkl Davenport, trebao da predstavi izveštaj. Slična atmosfera prenela se i na plenum. Samo par dana kasnije, rasprava u Narodnoj skupštini prekinuta je posle burnih diskusija i atmosfere na ivici incidenta nakon odluke predsednice parlamenta, Maje Gojković, da izrekne niz opomena i mere udaljenja sa sednice za više poslanika Demokratske stranke i Pokreta „Dosta je bilo“.

Burno je bilo i na sednici Administrativnog odbora, krajem novembra, na kojoj predsedavajući, Aleksandar Martinović, nije dao reč članovima odbora. Četiri dana kasnije, poslanici opozicije su bez poslanika vladajuće većine, održali sednicu Administrativnog odbora na kojoj se raspravljalo o njegovoj smeni.

Prvi radni dan Redovnog jesenjeg zasedanja bio je i početak procesa napuštanja poslaničkih klubova od strane narodnih poslanika i formiranja novih poslaničkih klubova. Najpre je poslanica SPS-a, Dijana Vukomanović, napustila istoimeni poslanički klub, da bi potom iz DSS-a bili isključeni Đorđe Vukadinović i Sanda Rašković Ivić, što je dovelo i do rasformiranja ovog poslaničkog kluba. Početkom 2017. Dubravka Filipovski i Mladen Grujić napustili su Novu Srbiju čime se i ovaj poslanički klub rasformirao. Svoj matični poslanički klub, LSV, napustila je i Marinika Tepić, kao i troje poslanika Pokreta Dosta je bilo, Sonja Pavlović, Aleksandra Čabraja i Jovan Jovanović.

Tokom ovih godinu dana formirana su i dva nova poslanička kluba: “Za spas Srbije” i “Poslanički klub Samostalnih poslanika”.

Događaj koji je, svakako, obeležio prvih godinu dana rada 11. saziva bio je prekid rada tokom trajanja kampanje za predsedničke izbore. Ova odluka naišla je na nezadovoljstvo, pre svega, poslanika opozicionih partija, dok je predsednica u svom obrazloženju navela da je pauza u radu Parlamenta tokom predsedničke kampanje neophodna radi očuvanja političke stabilnosti.

Kratko Redovno prolećno zasedanje, tokom kojeg su poslanici proveli svega 17 dana u plenarnom radu, zaključeno je optužbama predsednice Maje Gojković da je dnevni red Pete sednice falsifikovan. Nakon otkazivanja sednice odnosno njenog pomeranja, deo opozicionih poslanika najavio je bojkot rada Narodne skupštine.

Sednicu parlamenta pored DJB-a bojkotovali su i Dveri, SDS, LDP, „Za spas Srbije – Nova Srbija“, a u međuvremenu su plenum napustili i poslanici DS-a, čiji poslanici nisu prisustvovali zajedničkoj konferenciji.

style>