Kakve poruke srpska opozicija treba da izvuče iz izbora u Crnoj Gori

– Koalicije, postavljanje novih lica sa autoritetom u prvi plan i, pre svega, više kolona – ocenjuje za Danas istoričarka Dubravka Stojanović rezultate tek okončanih crnogorskih izbora i odgovarajući na pitanje da li opozicija u Srbiji može da izvuče pouke iz ovog slučaja.

Kako naglašava, izlazak na izbore u više kolona bi trebalo da bude lekcija srpskoj opoziciji ne samo zato što se tako mobilišu glasači i pridobijaju oni koje odbija „ćušpajz svih u istoj vreći, nego zato što se tako razvija politička scena i pluralnost mišljenja“.

– Tako artikulisane političke vrednosti dobijaju težinu za buduće uređenje države, jer otvara debatu, na primer, da li će ona biti nacionalna ili građanska, što je i za CG i za Srbiju važno pitanje. Ako su svi u istom džaku onda oni mogu biti samo protiv aktuelne vlasti, a videli smo da građani traže programe i ideje. Mi to na našoj političkoj sceni nemamo i krajnje je vreme da se stranke idejno profilišu – zaključuje Dubravka Stojanović.

Prema rečima Radomira Lazovića iz Ne davimo Beograd, članovima ove organizacije je „veoma drago što je poslednji evropski vlastodržac, Milo Đukanović, završio svoju vladavinu“.

– Đukanović je vladao više od 30 godina, uzurpirao je javne funkcije, ali ne samo to, već je kriminal doveo na najviše funkcije u Crnoj Gori, slično kao u Srbiji, mada ne toliko banalno… Ostaje pitanje da li je to zaista tako, da li će Đukanović naći mogućnost da ipak zadrži moć u svojim rukama. Ipak, drago nam je što se ovo desilo, ali ne bih upadao u zamku prepisivanja slučaja na srpski. Situacija u Crnoj Gori je dosta specifična. Ono što mislim da je jako bitno je da je mnogo bolje bilo ići u više kolona na izbore jer se tako građanima svih različitih uverenja i političkih mišljenja nudi neka politička opcija za koju mogu da glasaju. U nekoliko kolona se krenulo na Mila Đukanovića i to je ono što je donelo uspeh – ističe Radomir Lazović.

Dodaje da Milo Đukanović nije mogao da se „brani sa svih strana“.

– Naravno, on jeste moćan čovek, ali ovo je urodilo plodom. Ako nešto treba u Srbiji da prepisujemo od CG to bi mogao biti takav princip. Da se građani, umesto što odustaju od podrške jednoj koloni jer u njoj učestvuje neka opcija koja nije njima adekvatna, trebalo ponuditi nekoliko kolona i izvesti sve ljude na birališta, svakoga uključiti, odnosno ne odustati ni od jednog građanina, jer mi nemamo takav luksuz. A, to se pokazalo i u CG kao dobro – zaključuje sagovornik Danasa.

Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, ističe za Danas da Crna Gora i Srbija, kao i bilo koja druga država, ne mogu da se porede bez svesti o međusobnim razlikama, kako u istorijskom i političkom razvoju, tako i u unutrašnjim i međunarodnim okolnostima.

– Ni dva režima nisu za direktno poređenje. Iako su oba autokratska, među njima postoje ozbiljne razlike i Đukanović je ostavio daleko više slobode za delovanje opozicije od Vučića. Ipak, ono što može da se nauči iz crnogorskog slučaja je da opozicija mora građanima da ponudi nešto, da politika „UA Vučić“ nije dovoljna. Crnogorska opozicija formirala je tri programski logične kolone i svaka je svojim biračima ponudila jasan program iza koga ljudi mogu da stanu. Uz ovo neminovno ide i pakt o nenapadanju i nagoveštaj buduće saradnje kao poruka građanima da svi znaju da postoji viši cilj u vidu povratka demokratije i pravne država. Srpska opozicija radi sve vreme suprotno – pokušava da spoji nespojivo a istovremeno se međusobno napada. Mislim da je jasno koji od ova dva pristupa daje rezultate – zaključuje Dragan Popović za naš list.