Razdvajanje izbora je jedan od ključnih zahteva u okviru platforme za pregovore o izbormim uslovima i on ne podrazumeva samo razdvajanje izbora u smislu datuma održavanja samog procesa, već i zahtev da nosilac liste mora biti i kandidat na tim izbori na kojima je nosilac, kaže za Danas Radomir Lazović, aktivista inicijative Ne davimo Beograd.
On je iznenađen ocenom Pavla Grbovića, lidera Pokreta slobodnih građana, da razdvajanje izbora nije prioritet u pregovorima o izbornim uslovima.
– Odvojeno organizovanje svakog nivoa izbora je važno kako bi lokalna pitanja bila glavni fokus lokalnih izbora, nacionalna parlamentarnih, a predsednički izbori i uopšte uloga predsednika dobila svoju ustavnu dimenziju. Pokret Ne davimo Beograd se zalaže za to da se gradski izbori održe prvi, u terminu u kojem zakonski i moraju da se održe, a da se nakon njih održe i ostali izbori. Ne samo da su lokalne teme i životna pitanja od ključne važnosti za građane, već je i taktički za opoziciju najbolje da krene u osvajanje grada po grada kako bi se suprotstavili protivniku koji je okupirao našu državu. Ako znamo da u Beogradu SNS ima najmanju podršku u celoj zemlji i da je pobeda opozicije najbliža, kako onda zahtev za razdvajanje izbora nije prioritet opozicije – pita Lazović.
Prema njegovim rečima, zahtev da nosilac liste mora biti i kandidat na tim izborima na kojima je nosilac, je važno zbog toga što je praska SNS da ime Aleksandra Vučića kandiduje na svim nivoima izbora, i za predsednika mesne zajednice i za predsednika države.
– Kako bi do izražaja došle stvarne ličnosti koje će biti odgovorne za sprovođenje politike koju kandiduju na izborima, one, ukoliko su nosioci lista, moraju biti i kandidati na tim listama- objašnjava on.
Kako ističe, razdvajanje izbora je jedan od zahteva koju su predstavnici Evropskog parlamenta najbolje razumeli, a njegovo ostvarivanje ne zahteva velike zakonske izmene ili pripremu.
– Sve i da SNS ostane čvrsto pri tome da se izbori ne razdvajaju i odbije ovaj zahtev, nije na učesnicima u pregovorima da javno govore negativno o sopstvenim predlozima i na taj način daju priliku vlastima da od ovoga u potpunosti odustanu. Posebno je važno naglasiti da se o prioritetima u okviru platforme nikada nije govorilo ni na jednom sastanku učesnika pregovora. Ovakva vrsta javnog iznošenja ličnog mišljenja kao zajedničkog nije strana liderima opozicije. Ne davimo Beograd smatra da je to jako štetna praksa i pozivamo na odgovornost i poštovanje učesnika u ovom procesu, ako želimo da se on nastavi i donese promene za koje se zajedno borimo – zaključuje Lazović.
Podsetimo, lider PSG Pavle Grbović je na pitanje Danasa da li je PSG poslao svoje uslove evropskim poslernicima i da li je odustao od razdvajanja izbora, odgovorio da su „kao i do sada zahteve poslali kao grupacija proevropskih organizacija i razdvajanje izbora jeste jedan od naših zahteva“.
– Razdvajanje izbora je dobra stvar za svaki demokratski sistem i zbog toga ostičemo taj zahtev, ali on nije prioritetan imajući u vidu da se mi prvenstveno borimo da dobijemo izbore i da ljudi na njima glasaju slobodno, što je prvi korak, dok je eventualno razdvajanje izbora nadgradnja – naveo je Grbović.
Pitanje da li je deo opozicije koji učestvuje u međustranačkom dijalogu uz posredovanje stranaca (SSP, DS, PSG, NDB, ZZS i PZP) odustao od jednog od glavnih uslova, uz slobodu medija i kontrolu izbora, nametnulo se nakon što je taj deo opozicije prećutao i ni na koji način nije reagovao na vest da će naredni predsednički i beogradski, moguće i parlamentarni, izbori biti održani istovremeno, odnosno između 20. marta i 3. aprila 2022.
Ta vest došla je sa sastanka vlasti opozicije koji vode dijalog o izbornim uslovima, ali bez posredovanja stranaca.
Tom sastanku prisustvovao je i predsednik vladajuće SNS Aleksandar Vučić, koji obavlja i funkciju predsednika države.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.