Lutovac: Naš ugovor sa narodom nije kao DOS-ov

To je poredak nestabilnih temelja jer zavisi od rejtinga i dobre volje autoritarca i podrške koju dobija od velikih sila, a ne od nezavisnih institucija, i ravnoteže liberalnih i demokratskih načela i prakse. To je poredak koji počiva na fenomenu „zarobljene države“ gde se zakoni kreiraju prema potrebama moćnih pojedinaca, protivno interesu građana i države. Država je zarobljena uz pomoć političke i privredne elite koje su dobro umrežene pod vrhovnom komandom autokrate“, kaže za Danas Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke, u razgovoru povodom 29. godišnjice osnivanja DS.

* Godišnjicu Demokratska stranka obeležava praktično u sličnim uslovima autokratske vlasti kakva je bila pre 29 godina. Kako to objašnjavate i kako je to Srbija večito u situaciji da ide korak napred, pa dva koraka unazad. Ko je za to kriv?

– Nije lako izgraditi demokratsku građevinu u uslovima nedemokratske političke kulture, bez demokratske tradicije, i u zemlji nerazvijenih institucija u kojoj je kult ličnosti iznad vladavine prava. Demokratska stranka jeste bila pokretač modernizacijskih promena i u tom smislu politička avangarda, ali joj je često nedostajala politička podrška drugih u tim nastojanjima.

* Na godišnjici obeležavanja najavili ste ponovno ukrupnjavanje. Šta to praktično znači i da li očekujete da se bivši lideri DS vrate pod okrilje Demokratske stranke?

– To znači upravo ono što sam rekao: da je prošlo vreme podela i da je vreme da se klatno pomeri na drugu stranu, na stranu okupljanja, ukrupnjavanja. Demokratska stranka bi trebalo da u interesu građana ponovo postane gravitaciona građansko-demokratska politička snaga. I to nije priča o liderima, nego o građanima. Lideri su samo najodgovorniji da tragaju za modalitetima saradnje koji će ka tome voditi.

* Obeležavanju godišnjice prisustvovali su Dragan Đilas i Boris Tadić, iako je svako od njih ponaosob svojim odlaskom mnogo doprineo slabljenju DS. Mogu li članovi vaše stranke da im to oproste?

– Svaki od lidera stranke nosi svoje breme zasluga i odgovornosti. Kada pričamo o budućnosti, onda govorimo o onome što će nas činiti jačim, a ne o nesporazumima iz prošlosti.

* Kako je moguće da je Vučić uzurpirao sve poluge vlasti?

– Kleptokratske elite nastoje da kontrolišu građansko društvo kao korektora političkih procesa, formiraju svoje NVO finansiraju ih iz državnog budžeta ili EU fondova potiskujući prave i odgovorne NVO, obesmišljavajući taj veoma važan segment demokratskog društva. A kako je moguće da je do toga došlo? Pa tako što nema podele niti međusobne kontrole vlasti, nezavisnih institucija, niti razvijenog kritičkog javnog mnjenja i slobodnih medija kao korektora vlasti. Idealna prilika za autokratskog predatora.

* Kažete da je imperativ i uslov postojanja i opstajanja vraćanje države. Da li se to može postići protestima koji su ušli u treći mesec?

– Može li se postići bez protesta? Očigledno da nema uslova da se na redovnim fer i poštenim izborima stvari promene, jer nema spremnosti da se takvi izbori organizuju. Protesti su način da se izvrši politički pritisak koji bi vodio neophodnim promenama.

* Pojavljivanje vešala na protestima vlast je iskoristila za ponovno obrušavanje na proteste i opoziciju. Mogu li se takvi kontraproduktivni ispadi sprečiti?

– To je pojedinačan ispad koji ne može ukaljati čistotu protesta, ma koliko ga propagandno raubovali. Pravo je čudo da sličnih ispada do sada nije bilo s obzirom da desetine hiljada građana protestuje već nedeljama. Veoma je važno da kad se incidenti pojave, da se izoluju i osude.

* Dokle mislite da će vlast tolerisati mirne proteste? Premijerka je već počela da se žali da ne može da radi zbog vaše šetnje.

– Dužnost vlasti je ne samo da toleriše mirne proteste, nego i da uslišava zahteve građana koji protestuju.

* Šta je nateralo ljude da šetaju i po zimi, snegu, kiši. Da li ih je na ulice izvelo zlatno Vučićevo doba, koje se, prema nekim analitičarima, pretvorilo u gvozdeno?

– Motivi su različiti. Inicijalno, ljudi su izašli na ulice da kažu „stop nasilju“, „stop krvavim košuljama“ posle razbijene glave Borka Stefanovića. Verbalno nasilje koje generiše vrh ove vlasti preneo se u sve segmente društva i to je jedan od razloga zašto ljudi negoduju, baš kao i iritantne poruke koje se emituju iz vrha vladajuće koalicije, zatim su tu neslobodni mediji, nedostatak elementarne pravde, ogromna nejednakost i siromaštvo u društvu, koje prouzrokuju odlazak iz zemlje sve većeg broja ljudi u potrazi za golom egzistencijom, zatim različiti konkretni povodi kao posledica korumpirane države i neslobodnih institucija…

* Smeta li vam to što građani ne žele da ih stranke predvode u protestima i da li je to cena koju deo opozicije plaća zbog ranijeg bahatog ponašanja i otuđenja od naroda?

– Nekim građanima to još uvek smeta, međutim na ulicama su i građani kojima to ne smeta i veliki broj građana koji su članovi stranaka. Mislim da se animoziteti te vrste polako potiskuju u drugi plan jer su zajednički ciljevi iznad svakog ličnog nezadovoljstva te vrste.

* Očekujete li da će Vučić ispuniti zahtev i da će otići sa vlasti. Vaš bivši kolega Boris Tadić smatra da on to neće učiniti mirno.

– Sasvim će biti dovoljno da se izborimo za fer i poštene izbore, na takvim izborima on ne može da pobedi. Mislim da mu je to u interesu, mada takođe, mislim da još uvek nije svestan da je to racionalno rešenje u interesu svih, pa i njega samog.

* Sam Vučić tvrdi da će otići sa vlasti kada on to bude želeo, a ne zato što to želite vi, Đilas, Jeremić i SZS.

– Ta izjava je u potpunom skladu sa njegovom autokratskom prirodom i prethodnom izjavom da neće ispuniti zahteve građana koji protestuju, pa makar ih bilo pet miliona.

* Osim toga najavili ste bojkot izbora ukoliko budu raspisani, ali nije mnogo jasno kako ćete onda smeniti ovu vlast. Ako to nije demokratskim putem, kako onda?

– Bojkot nije cilj, nego mogući ishod borbe za fer i poštene izbore. U slučaju da se ignorišu zahtevi za fer i poštene izbore bojkot je sasvim legitimno sredstvo borbe. Građanski protesti su takođe demokratski načini političke borbe. Tamo gde ne funkcionišu demokratske institucije, sasvim su legitimni vidovi neposrednog izražavanja političke volje, kakvi su protesti ili demonstracije.

* Opozicija najavljuje takozvani sporazum sa narodom. Zar ne mislite da ta ideja nije nimalo originalna i da je narod petog oktobra već imao jedan takav sporazum koji je izigran?

– To je odgovoran čin odgovornih ljudi koji tragaju za društvenim ugovorom koji bi bio osnov izgradnje demokratske Srbije. Ugovor s narodom koji je imao DOS bio je drugačiji. To je bio jednostrani ugovor kojim su se političari obavezali da će ispuniti neka obećanja. Ovaj sporazum sa građanima (narodom) je po svojoj suštini dvostrani ugovor nastao na inicijativu građana koji protestuju i opozicije koja se obavezuje da će promeniti sistem i suštinski pristup politici, pristup koji umesto etike dobrih namera u politički život uvodi etiku odgovornosti.