Medijski mrak i pandemija preselili opoziciju na mreže

Političari su tokom godine za nama bili aktivniji na društvenim mrežama, onlajn sastancima i konferencijama više nego ikada pre.

I to ne zato što žele da prate trend ovakve komunikacije, jer sami kažu da ništa ne može da zameni neposredni kontakt, već zato što, kako su nam i rekli neki od njih – „nužda zakon menja“.

Pandemija je tokom 2020. godine drastično izmenila formu političkog života i aktivizma u celom svetu pa i kod nas, a u Srbiji posebno otežavajuću okolnost čini to što ni do sada nije postojala kultura političkog dijaloga, opozicija nije pozivana da gostuje na nacionalnim televizijama i vlast na svaki način pokušava da ih potisne iz javnog života.

Prošla je bila i godina održavanja parlamentarnih izbora koju je deo opozicije bojkotovao, deo je izašao na izbore, ali većina ukazuje da je pandemija zakomplikovala ionako nefer izborne uslove.

Predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović kaže da su živi razgovori nezamenljivi kada je reč o radu jedne političke organizacije. Ipak, prema njegovim rečima, „nužda zakon menja“, tako da su morali da se prilagođavaju.

– Jedno vreme smo praktikovali da sednice Predsedništva vodimo na taj način da članovi iz Beograda dolaze u kancelariju koja je dovoljno velika da možemo da budemo na bezbednoj distanci, a članovi iz drugih delova Srbije su se uključivali putem Zum aplikacije. Međutim, kada smo se jedan kolega i ja zarazili, u potpunosti smo prešli na rad od kuće. U tih 15-20 dana ja nisam vodio sednice Predsedništva jer zbog iscrpljenosti nisam bio u stanju da održim koncentraciju na potrebnom nivou, tako da su sednice vodili Vladimir Pajić i Natan Albahari. Novo vreme i napredak tehnologije zahtevaju prilagođavanje, ali nadam se da ćemo tokom narednih godina što manje koristiti platforme za komunikaciju i da ćemo ozbiljne rasprave voditi uživo, jer razlika je ipak ogromna – navodi Grbović.

Osim Grbovića, koji kao predstavnik mlađe generacije već uveliko koristi mreže za promociju i komunikaciju, ovaj vid kontakta sa biračima najviše su razvile tokom pandemije Stranka slobode i pravde (SSP) i Narodna stranka, koje su organizovale i onlajn konferencije.

Kada je po sredi pandemija ovakvih razmera, ističe Peđa Mitrović, član Predsedništva Stranke slobode i pravde, logično je da se stranačke aktivnosti i interesi stave po strani radi zaštite javnog zdravlja. On ističe da je SSP na to bila spremna, ali ne i vladajuća stranka.

– Kada je epidemija tek krenula, shvatajući moguće posledice ne samo po zdravlje, već i funkcionisanje društva i privrede, nismo kritikovali kako vlast upravlja epidemijom u tim prvim danima. Smatrali smo da je to jedino odgovorno što smo mogli da uradimo. Međutim, vlast je ovu krizu apsolutno brutalno i bahato koristila za svoju promociju i uvođenje autokratije. Sada sve stranke imaju obavezu da kritikuju to, smatra Mitrović. S druge strane, ukazuje on, opoziciji je još teže da dođe do građana jer im mediji apsolutno nisu dostupni, a neposredni kontakt je onemogućen „jer je to pitanje naše odgovornosti“, naveo je on.

Generalni sekretar Narodne stranke Stefan Jovanović kaže za Danas da je toj organizaciji zdravlje bilo na prvom mestu, ali da je sastavni deo politike i razgovor sa ljudima.

– Funkcioneri Narodne stranke su, pridržavajući se svih epidemioloških mera, putovali po Srbiji i razgovarali sa ljudima. Bili smo oprezni, ali smo nastavili da formiramo opštinske i gradske odbore i da organizujemo sastanke, dodaje on ističući da je bilo i onlajn sastanaka kada je situacija to zahtevala.

Komunikacija putem interneta i društvenih mreža je pojačana, kako nam je ukazao Jovanović, ali je ovo bila prilika da se osmisle i neki novi formati gde političari mogu da odgovaraju građanima direktno na društvenim mrežama.

– Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić razgovarao je sa mladima u formatu „Šta kažu mladi“, a nekoliko puta je uživo razgovarao sa građanima i odgovarao na njihova pitanja preko društvene mreže Instagram, naveo je Jovanović.

Generalni sekretar Socijaldemokratske stranke Konstantin Samofalov kaže da su u uslovima pandemije stranački rad organizovali u najvećoj meri preko internet platformi, te da su tako održavali i najveći broj sastanaka. On smatra da u 2021. godini opozicija ima obavezu da pokaže više odgovornosti, da zanemari sujete i borbu za preimućstvo, i da započne ozbiljan rad na borbi protiv režima.

– Očekuju nas pre svega beogradski izbori, koji su možda i najveća šansa za prvu značajniju pobedu protiv SNS-a. Mi smo podržali preporuke Crte i pozivamo i ostale opozicione organizacije, poput Đilasove SSP, koje dele evropske vrednosti, da nam se pridruže – naglašava Samofalov.

Nebojša Zelenović, lider stranke Zajedno za Srbiju, koji je tokom ove godine potpisao sporazum o saradnji sa Građanskim demokratskim forumom (GDF) i Ne davimo Beograd, kaže da ove organizacije svoju novu politiku promovišu svakodnevno, praveći sastanke na daljinu.

– Siguran sam da ćemo do kraja februara stvoriti mrežu aktivista u velikom broju gradova i opština. Sve ovo radimo ne ugrožavajući bilo čije zdravlje. Siguran sam da je moguće ostvariti sve naše ciljeve bez obzira na epidemiju – naveo je Zelenović.

Zoran Vuletić, predsednik udruženja Građanski demokratski forum i beogradski odbornik, navodi da se komunikacija u vreme pandemije svela na sastanke sa malim brojem ljudi i razgovore preko dostupnih aplikacija, što je, kako zaključuje, u datim okolnostima jedino moguće.

On očekuje nabavku i distribuciju dovoljnog broja vakcina kako bismo se vratili normalnom životu.

Prema Vuletićevom mišljenju, dobro bi bilo da lekari iz Kriznog štaba, kao i oni koji pripadaju grupi „Ujedinjeni protiv kovida“, pozovu jednoglasno građane na vakcinaciju.

– Politika presudno utiče na naše živote, a građani mogu na izborima da utiču na politiku. Ulazimo u predizbornu godinu. Mediji bi morali da traže odgovore od kompletnog političkog establišmenta na krucijalna politička pitanja, umesto što konstantno opisuju stvarnost koja je očigledno katastrofalna. Gde je Srbija za pet-10 godina? – ističe Vuletić.

Jovanović(DSS): Tviter rasprave ne mogu da nadomeste terenski rad

Jedan od retkih političara iz opozicije koji i sam kaže da se opire masovnoj komunikaciji sa biračima putem društvenih mreža je Miloš Jovanović, predsednik Demokratske stranke Srbije. On kaže da ništa ne može da zameni terenski rad i klasične medije te da se to jasno vidi po rezultatima opozicije u ovoj godini.

– Korona virus je učinio da terenski rad nije bio moguć protekle godine, koja je bila i izborna, pa je to moralo drugačije da se nadoknadi. Pokušali smo da putujemo najviše što se moglo, a kada je bilo jasno da virus neće zaobići Srbiju, i mi smo usporili, smanjili sastanke na minimum. Tokom vanrednog stanja aktivnost je bila apsolutno nepostojeća, osim na društvenim mrežama i putem nekolicine medijima. Sve u svemu ovo je bila godina sa mnogo manje terenskog rada nego što bi bilo potrebno, a društvene mreže nisu ozbiljno i primereno mesto za političku raspravu, to je opasno za demokratski poredak i razmenu ideja, istakao je on. DSS koristi mreže na klasičan način, za objave i saopštenja, ali ne i za rasprave kakve se vode na Tviteru, naglasio je Jovanović, dodajući da ovu mrežu vidi kao mesto prljavih kampanja, a ne zdravorazumske diskusije.

Movsesijan: Jeftinije, ali teže bez neformalnih razgovora

Aris Movsesijan, prvi čovek Nove stranke, kaže da su i pored savremenih tehnologija voleli da koriste repliku iz jednog crtanog filma „ne pucaj dok mu ne vidiš beonjače“, što se odnosilo na neophodnost bliskog kontakta sa članovima i simpatizerima.

– Gledali smo se preko različitih aplikacija ili smo se uprkos svemu nalazili u manjem broju ali na poželjnoj distanci. Neka odlučivanja su se na taj način ubrzala, nešto je bilo i jeftinije, ali je ostao problem obilaska odbora i one neformalne komunikacije, koja je često berićetnija nego što su zvanični sastanci. Ista stvar, tačnije još teža, bila je sa partnerima iz regiona i EU. Kad danas pogledam unazad, vidim neverovatnu želju za neposrednim kontaktom i svim onim detaljima koji nekad presudno utiču na politiku i odluke koje sam donosio tokom svih ovih godina u Novoj stranci – ističe Movsesijan.